Пилот (област)
Пилот (црсл. Пилоть; лат. Polatum; алб. Pult, Pulti, Pulat, Pulati) је историјска област и древна жупа, која је од краја 12. вијека била у саставу средњовјековне Србије.[1]
Налазила се на подручју између Скадра и планине Коритник,[2] обухватајући поречје Великог Дрима, сјеверно од Арбанона. Крајем 10. или почетком 11. вијека, након византијског освајања Скадра, потпала је под надлежност теме Драч. Српски велики жупан Стефан Немања (1166—1196) освојио је Пилот током свог похода на југ око 1185. године, након заузимања Зете (Дукље).[3][4]
Област се помиње у Хиландарској повељи, уз напомену да је Пилот заузет од Арбанаса.[5] Била је то важна регија средњовјековне Србије, кроз коју је водила мрежа путева између Зете и Метохије. Руски дипломата и историчар Иван Јастребов (1839—1894) означио је Пилот дио области Дукађин.
Црквено уређење[уреди | уреди извор]
Пилотска жупа се налазила на простору на коме су се вјековима укрштали утицаји источног и западног хришћанства.
Током друге половине 10. вијека и прве половине 11. вијека, када је на ширем подручју око Скадра дошло до привремене обнове византијске власти, на простору Пилота је створена православна Пилотска епископија, која се налазила под јурисдикцијом Драчке митрополије.[6]
Каснијим ширењем утицаја Римокатоличке цркве, православну Пилотску епископију замјенила је нова (римокатоличка) Пилотска бискупија, која се од 1199. године налазила у саставу Барске надбискупије.[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Шкриванић 1957, стр. 323-332.
- ^ Шкриванић 1959, стр. 87.
- ^ Калић 1981, стр. 258.
- ^ Коматина 2016б, стр. 259-267.
- ^ Шкриванић 1957, стр. 323.
- ^ Коматина 2016а, стр. 68-73, 90, 124, 131.
- ^ Коматина 2016а, стр. 144, 224-225.
Литература[уреди | уреди извор]
- Антоновић, Милош (2003). Град и жупа у Зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку. Београд: Историјски институт.
- Elsie, Robert (2001). A Dictionary of Albanian Religion, Mythology and Folk Culture. London: Hurst & Company.
- Калић, Јованка (1981). „Борбе и тековине великог жупана Стефана Немање”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 251—262.
- Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444.
- Коматина, Ивана (2016а). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.
- Коматина, Предраг (2016б). „А од Арбанаса Пилот: Почеци политичке историје Албанаца”. Стефан Немања - преподобни Симеон Мироточиви: Зборник радова. 1. Београд: Институт за историју уметности. стр. 259—267.
- Маловић-Ђукић, Марица (1991). „Пилот у средњем веку”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 207—220.
- Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике.
- Шкриванић, Гавро А. (1957). „Област средњовековног Пилота у XIV ст.”. Историски часопис. 7: 323—332.
- Шкриванић, Гавро А. (1959). Именик географских назива средњовековне Зете. Титоград: Историски институт.