Плавонога блуна

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Плавонога блуна
Blue-footed-booby.jpg
Sula nebouxii
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
S. nebouxii
Биномијално име
Sula nebouxii
Blaufußtoelpel (Sula nebouxii) world2.png
Распрострањеност плавоноге блуне

Плавонога блуна (лат. Sula nebouxii) је врста морске птице из породице блуна, насељава тропске области Латинске Америке од полуострва Доња Калифорнија до Перуа.[2] Основно обележје врсте су плаве ноге, по којима је плавонога блуна и добила своје име.

Опис[уреди | уреди извор]

На Галапагосу

Плавонога блуна у просеку достиже дужину од 81 центиметар и тежину од око 1,5 килограма. Женке су обично веће и теже од мужјака. Оне могу достићи дужину од 90 cm, док им је распон крила око 1,5 m.[3] Једна од главних одлика врсте је боја ногу, која је плава. Крила су смеђе боје, дуга и зашиљена. Глава и врат су шарени смеђи и бели, трбух и груди су беле боје, док је кљун сиво-зелене боје.[4] Женке око зеница имају тамни пигментни прстен који им визуелно повећава очи. На местима за гнежђење њихово је понашање према људима смело. Подврста S. n. excisa, која се гнезди на Галапагосу, је већа од номиналне подврсте и има светлије перје, нарочито око врата и главе.[5]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Морска је птица, коју за копно везује само потреба за гнежђењем, што чини на каменитим обалама источног Пацифика.[6] Насељава простор између Галапагоса на западу и обала Северне и Јужне Америке од полуострва Доња Калифорнија до Перуа на истоку. Од 40.000 парова ових птица, отприлике половина се гнезди на Галапагоским острвима, где су плавоноге блуне заштићене законом. Поред Галапагоса, гнезди се и на сушним острвима Калифорнијског залива, на западној обали Мексика, на острвима близу Еквадора и северног Перуа.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Ноге плавоноге блуне

Плава боја ногу плавоноге блуне потиче од пигмента каротеноида, коју добија из свеже рибе којом се храни. Каротеноиди делују као антиоксиданси и стимуланси имуног система, што сугерише да је пигментација индикатор стања имунитета одређене јединке.[7] Плава стопала такође указују на тренутно здравствено стање јединке. Јединке које су у сврхе експеримента изгладњиване 48 часова имале су светлија стопала, због смањења количине липида и липопротеина, који служе апсорбовању и преносу каротеноида. Према томе, стопала су индикатор, који брзо и тачно указују на степен ухрањености јединке.[7] Последично, како плава стопала поуздано указују на здравствено стање, мужјаци који имају плавља стопала имају веће шансе да пронађу женку.

Са годинама ноге постају светлије, па женке теже да се паре са млађим мужјацима, који имају јарко-плава стопала. У експерименту, којим је утврђивана повезаност боје ногу и доприноса у одгајању птића, примећено је да су птићи, које су одгајали мужјаци чије су ноге јарко-плаве, расли брже у односу на птиће, које су одгајали мужјаци чије су ноге једноличније нијансе.[8]

Плавоноге блуне се гнезде у колонијама на острвима Средње и Јужне Америке. Њихова места за гнежђење (колоније) налазе се на релативно великој удаљености једна од других. Сезона гнежђења траје целе године, а женка полаже јаја на сваких 8 месеци. Обично женка снесе 2 или 3 бела јајета у року од недељу дана, оба родитеља леже на јајима из којих се после 40 дана излегу птићи. Птићи напуштају гнездо након 102 дана.

Исхрана[уреди | уреди извор]

Плавонога блуна се храни искључиво рибом (сардином, скушом итд) коју лови у мору. Лети изнад површине мора у потрази за рибом, с кљуном увек окренутим према доле. Кад пронађе погодан плен, склопи крила и брзо зарони у воду до дубине од 25 м, под водом гони плен, а на површини се појављује на удаљености од неколико метара од места зарањања. Свој плен обично поједе испод површине мора. Занимљива је чињеница да птица плен не хвата током зарањања, већ када израња. Лов почиње углавном у рано јутро или касно поподне.[9]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2018). Sula nebouxii. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 14. 8. 2019. 
  2. ^ Zavalaga, Carlos B.; Benvenuti, Silvano; Dall'Antonia, Luigi; Emslie, Steven D. (2007). „Diving behavior of Blue-footed Boobies Sula nebouxii in northern Peru in relation to sex, body size and prey type”. Marine Ecology Progress Series. 336: 291—303. doi:10.3354/meps336291. 
  3. ^ „Blue-footed Booby Day”. Galapagos Conservation Trust. 2010. Приступљено 26. 11. 2012. 
  4. ^ „Blue-footed Booby - Sula nebouxii”. NatureWorks. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2013. Приступљено 26. 11. 2012. 
  5. ^ Todd, W. E. Clyde (1948). „A new booby and a new Ibis from South America”. Proceedings of the Biological Society of Washington. 61: 49. 
  6. ^ Díaz, Hernández; José Alfredo; Erika Nathalia Salazar Gómez. „Blue-footed Booby (Sula nebouxii)”. Neotropical Birds Online. Приступљено 9. 12. 2012. 
  7. 7,0 7,1 Velando, Alberto; Beamonte-Barrientos, Rene; Torres, Roxana (2006). „Pigment-based skin colour in the Blue-footed Booby: an honest signal of current condition used by females to adjust reproductive investment”. Oecologia. 149 (3): 535—542. PMID 16821015. doi:10.1007/s00442-006-0457-5. 
  8. ^ Torres, Roxana; Velando, Alberto (2007). „Male reproductive senescence: the price of immune-induced oxidative damage on sexual attractiveness in the blue-footed booby.”. Journal of Animal Ecology. 76 (6): 1161—1168. doi:10.1111/j.1365-2656.2007.01282.x. 
  9. ^ Harris, M. 2001. "Sula nebouxii" (On-line), Animal Diversity Web. Accessed September 22, 2013

Спољашње везе[уреди | уреди извор]