Калифорнијски залив
Калифорнијски залив | |
---|---|
![]() Мапа Калифорнијског залива | |
Локација | северозападни Мексико |
Притоке | Колорадо |
Океан/море | Тихи океан |
Земље басена | Мексико |
Макс. дужина | 1.126 km |
Макс. ширина | од 48 до 241 km |
Површина | 177.000 km2 |
Макс. дубина | 818,8 m |
Дужина обале1 | око 4.000 km |
Острва | укупно 37 |
Референце | Од 2005. залив се налази на листи светског наслеђа Унеска[1] |
Водена површина на Викимедијиној остави | |
1 Shore length is not a well-defined measure. |
Калифорнијски залив (шп. Golfo de California), такође познат и као Кортесово море (шп. Mar de Cortés) је залив Тихог океана стешњен између полуострва Доња Калифорнија на западу и континенталног дела Мексика на истоку (савезне државе Сонора и Синалоа).
Открио га је 1539. поморац Франсиско Уљоа (шп. Francisco Ulloa) и дао му име у част шпанског конкистадора Ернана Кортеса. Мелчор Дијаз (шп. Melchor Díaz) је детаљно истражио то подручје 1540, а експедиција је истраживање даље наставила уз реку Колорадо, највећу притоку залива.
Калифорнијски залив има јединствен и веома богат екосистем и дом је за преко 5.000 различитих врста. Због тога је 2005. уврштен на Унескову листу светске баштине.
Геологија[уреди | уреди извор]
Калифорнијски залив је настао пре око 5,3 милиона година услед одвајања полуострва Доња Калифорнија од остатка северноамеричке тектонске плоче, при чему је формиран тектонски ров који је испуњен водом. Сам залив је само део далеко дужег тектонског рова који се на северу преко долине реке Колорадо и Сонорске пустиње веже на расед Сан Андреас у Калифорнији, односно простире се до града Индио. Продирање морске воде ка унутрашњости спречава наносна делта реке Колумбије која делује попут природне преграде.[2]
Подручје залива је подложно интензивној вулканској и сеизмичкој активности.
Географија[уреди | уреди извор]
Према подацима Међународне хидрографске организације Калифорнијски залив се на југу протеже до линије између рта Пјастла на истоку (23°38'СГШ) и крајњег југа полуострва Доња Калифорнија.[3] Дужина залива од севера ка југу је 1.126 km, ширина се креће од 48 до 241 km, што даје акваторију укупне површине од око 177.000 km². Просечна дубина је 818,08 м и креће се до максимално 3.000 m. У заливу се налази количина воде од око 145.000 km³.[4]
Температура воде креће се од око 16 °C зими до 24 °C у летњим месецима. Температура воде по правилу је увек виша у приобалним деловима него на отвореном мору.[4] Међутим у северном делу залива током зиме температура воде може да се спусти и испод 8 °C што се јако негативно одражава на живи свет у том делу акваторије (посебно на популацију микроскопских организама).[5]
Салинитет на површини износи у просеку између 3,5 до 3,58‰. Салинитет је знатно већи у северном делу залива услед интензивнијег испаравања.
Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
63 °F
17 °C |
61 °F
16 °C |
63 °F
17 °C |
66 °F
19 °C |
70 °F
21 °C |
73 °F
23 °C |
79 °F
26 °C |
82 °F
28 °C |
82 °F
28 °C |
79 °F
26 °C |
73 °F
23 °C |
66 °F
19 °C |
Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
66 °F
19 °C |
66 °F
19 °C |
70 °F
21 °C |
73 °F
23 °C |
77 °F
25 °C |
81 °F
27 °C |
82 °F
28 °C |
85 °F
30 °C |
82 °F
28 °C |
81 °F
27 °C |
75 °F
24 °C |
70 °F
21 °C |
Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
68 °F
20 °C |
66 °F
19 °C |
66 °F
19 °C |
66 °F
19 °C |
68 °F
20 °C |
70 °F
21 °C |
75 °F
24 °C |
79 °F
26 °C |
79 °F
26 °C |
79 °F
26 °C |
75 °F
24 °C |
72 °F
22 °C |
Карактеристике обала[уреди | уреди извор]
У приморју Калифорнијског залива издвајају се три типа обала: стеновите, песковите и наносне обале. Највиши плимски таласи су у северном делу залива и достижу висину до 5 m. У највећем делу залива доминира мешовити полудневни систем плиме и осеке.
У заливу се налази укупно 37 острва, од којих је већина малих димензија. Већина острва се налази уз полуострвски део обале и већина је вулканског порекла. Највећа острва су Анхел де ла Гварда и Тибурон. На острву Коронадо се налази активни вулкан.
Најважније реке које свој ток завршавају у Калифорнијском заливу су Колумбија, Рио Фуерте, Рио Мајо, Синалоа, Рио Сонора и Рио Јаки.
Живи свет[уреди | уреди извор]
Калифорнијски залив се одликује разноврсним и јединственим живим светом. У северном делу залива живи угрожена врста Калифорнијске морске свиње (Phocoena sinus), а ту су још и грбави китови, сиви кит, кит убица, Dermochelys coriacea, плави кит итд. Повремено у водама залива се могу пронаћи и примерци кита перајара и уљешуре.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ http://whc.unesco.org/en/list/1182 unesco.org/1182
- ^ review.nsf-margins.org. „"Science Plans RCL"”. Архивирано из оригинала на датум 18. 02. 2009. Приступљено 25. 10. 2012.
- ^ International Hydrographic Organization. (1953). „"Limits of Oceans and Seas, 3rd edition"” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 8. 10. 2011. Приступљено 25. 10. 2012.
- ^ а б Nix, Rebekah K.. „"The Gulf of California: A Physical, Geological, and Biological Study"” (PDF). University of Texas at Dallas. Приступљено 25. 10. 2012.
- ^ C. Brusca, Richard (1973). A Handbook to the Common Intertidal Invertebrates of the Gulf of California. Tucson, Arizona: University of Arizona Press. стр. 10-15. ISBN 978-0-8165-0356-8. Приступљено 25. 10. 2012.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2012. Приступљено 25. 10. 2012.
- ^ San Jorge Water Temperature (Sea) and Wetsuit Guide (Baja Sur, Mexico), Приступљено 8. 4. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- C. Brusca, Richard (1973). A Handbook to the Common Intertidal Invertebrates of the Gulf of California. Tucson, Arizona: University of Arizona Press. стр. 10-15. ISBN 978-0-8165-0356-8.