Поату-Шарант

Из Википедије, слободне енциклопедије
Поату-Шарант
Положај
Застава
Застава
Грб
Грб
Држава  Француска
Департмани Шарант (16)
Приморски Шарант (17)
Де Севр (79)
Вјен (86)
Префектура Поатје
Председник
регионалног већа
Сеголен Роајал
Површина 25 810 km2
Становништво 2006
 — Број ст. 1 778 856
 — Густина ст. 69 ст/km2
Број округа 14
Број кантона 157
Број општина 1464

Поату-Шарант је бивши регион на западу Француске. Састојао се од 4 департмана. Главни град био је Поатје.

Историја[уреди]

Прво становништво је било галско племе Пиктави. Римљани су их покорили 56., па су укључени у Галију, као део историјске Аквитаније. Визиготи су 418. заузели регион, а под власт Франака долазе 507. под династијом Меровинга.

Поатје са средњовековним црквама

Ту се одиграла чувена битка код Тура (звана и као битка код Поатјеа)732. у којој је Карло Мартел спречио Муслиманску инватију западне Европе. Од X до XII века грофови Поатуа су били и војводе Аквитаније, а град Поатје је постајао све значајнији.

Долази под енглеску контролу 1152. Ту се одиграла и битка код Поатјеа током Стогодишњег рата. У тој бици Енглези су победили и заробили су француског краља Јована II Доброг.

Поново постаје део Француске 1416. Остао је као регион до Француске револуције, када је подељен на три департмана.

Становништво[уреди]

Ла Рошел, Стара лука, две куле


Становништво региона је познато под називом Пикто-Шаранти. Постоји локални језик, који говори мало људи. Има 1, 7 милиона становника. У региону је 23% становништва млађе од 25 година. Од градова значајни су Поатје, Ла Рошел, Ангулем, Коњак, Рошфор, Барбезје, Шателро и Ниор.

Департмани[уреди]

Састоји се од четири департмана:

Економија[уреди]

Пољопривреда представља значајан део привреде. Значајан је по производњи пшенице, кукуруза и узгоју стоке. Ту се производи и чувени вињак коњак. Од индустрије вредно је споменути машинску, хемијску и млечну индустрију.