Портал:Канада/Изабрани чланак
Изабрани чланци
[уреди извор]Јануар
[уреди извор]
Канада (енгл. Canada, фр. Canada) је држава у Северној Америци која се налази северно и источно од Сједињених Америчких Држава. На западу Канаде се налази Тихи океан, на северу Северни ледени океан, а на истоку Атлантски океан. Канада је са површином од 9.984.670 km² друга по величини држава у свету, после Русије. Главни град Канаде је Отава, а највећи град је Торонто. Остали већи градови су Монтреал, Едмонтон, Калгари, Квебек, Ванкувер и Винипег. Број становника Канаде према процени из 2009. износи 33.774.000.
Територију данашње Канаде су, пре доласка Европљана, већ неколико хиљада година насељавала бројна домородачка племена. Почевши од краја 15. века, британске и француске експедиције су истражиле и населиле атлантску обалу Канаде. После Седмогодишњег рата, Француска је 1763. године, морала предати све своје колоније у Северној Америци Великој Британији. Године 1867. уједињењем три британске северноамеричке колоније у федерални доминион од четири провинције основана је Канада. Овим је започело придруживање провинција и територија и процес повећавања аутономије од Уједињеног Краљевства. Ова широка аутономија је проширена Вестминстерским статутом 1931, а кулминирала је Актом о Канади 1982, којим су прекинуте све законске зависности од Парламента Уједињеног Краљевства.
Данас је Канада федерација која се састоји од десет провинција и три територије. Према државном уређењу је парламентарна демократија и уставна монархија са краљицом Елизабетом II као врховним сувереном. Двојезична је држава, где су осим на федералном нивоу, енглески и француски језик званични и у провинцији Њу Брансвик. Такође, економски је једна од најразвијенијих држава света, те је чланица бројних организација као што су Г8, НАТО, ОЕЦД, СТО, ОАД, APEC и УН.
Фебруар
[уреди извор]
НХЛ Херитиџ класик 2011. је меч регуларне сезоне Националне хокејашке лиге који се игра на отвореном између канадских хокејашких тимова. Утакмица из 2011. је одиграна на Стадиону Макман, а састале су се екипе Калгари флејмса и Монтреал канадијанса. Флејмси су победили са 4:0 пред 41.022 гледалаца. То је био тек други пут од укупно шест мечева колико се играло на отвореном да је победио домаћи тим.
То је био други по реду Херитиџ класик који је одржан седам сезона после првог класика. Ово је уједно био и први пут у историји Националне хокејашке лиге да су у оквиру једне сезоне одржана два меча на отвореном, пошто је два месеца раније такође одржан Зимски класик у Питсбургу. Упркос критикама да одржавање две такве утакмице у сезони умањује спектакл, Херитиџ класик је засенио све претходне игре на отвореном што се тиче спонзорства. Главни спонзор је био ланац ресторана Тим Хортонс.
Голман Калгарија Мика Кипрусоф је проглашен најбољим играчем на мечу забележивши 39 одбрана а притом не примивши нити један гол (Shutout) и тако постао први голман коме је то пошло за руком на неком мечу на отвореном. Његови саиграчи Рене Бурк и Алекс Тангвеј су освојили другу и трећу награду.
Викенд је садржао и друге бројне мечеве. Све је почело у петак 18. фебруара кад су се у оквиру америчке хокејашке лиге (АХЛ) састали Аботсфорд хитси и Оклахома Сити баронси, а славили су Баронси са 3:1. У суботу се играо меч ветерана Флејмса и Канадијанса. За Флејмсе су овај меч играли играчи који су освојили Стенли куп 1989. године. Херитиџ викенд је завршен у понедељак 21. фебруара утакмицом између јуниорских екипа (чланова западне хокејашке лиге) Калгари хитменса и Риџајна патса. На том мечу је постављен рекорд по посећености на неком јуниорском мечу.
Март
[уреди извор]
Квебек или Кебек (фр. Québec, изговор [kebɛk]) је по површини највећа је од 10 покрајина (провинција) у Канади која се налази на истоку земље, и друга по броју становника после Онтарија. Статус покрајине има од 1867. године. Покрајина се на западу граничи са покрајином Онтарио и Хадсоновим заливом, на северу са Хадсоновим пролазом и Унгавским заливом, на истоку са покрајинама Њуфаундленд и Лабрадор и Њу Брансвик и на југу са САД (савезним државама Мејн, Њу Хемпшир, Вермонт и Њујорк).
Становништво ове канадске покрајине је већином франкофоно, тако да статус примарног званичног језика има француски, иако су загарантована права и енглеској говорној мањини; Квебек је једина канадска покрајина у којој енглески није главни службени језик на покрајинском нивоу, а Квебечани од 2006. имају статус „засебне нације унутар уједињене Канаде“.
Главни град покрајине и други по величини је град Квебек у регији Капитал Насионал, ког називају „старим главним градом” (фр. la vieille capitale) зато што је био и главни град Нове Француске, Доње Канаде, као и саме Канаде. Најважније урбано подручје је подручје Монтреала у ком живи скоро половина становника покрајине.
Април
[уреди извор]
Лабрадорско море (енгл. Labrador Sea; фр. Мer du Labrador; дан. Labradorhavet) представља ивично море Атлантског океана смештено између Лабрадора и Гренланда. На северу је преко 300 км широког Дејвисовог пролаза повезано са Бафиновим заливом.
Настало је у палеоцену, пре неких 60 милиона година услед раздвајања Северноамеричке и Гренландске тектонске плоче.
Површина басена је око 841.000 км², а максимална дубина износи 4.316 м.
Лабрадорска депресија настала је у палеоцену, пре 60 милиона година раздвајањем северноамеричке и гренландске плоче. Процес раздвајања ове две масе престао је пре 40 милиона година. Седименти који су се током креде наталожили на дну плитког мора које је раније прекривало подручје налазе се испод континенталног одсека. Почетни период раседања пратиле су вулканске ерупције које су на подручју Дејвисовог пролаза и Бафиновог залива оставиле моћније наслаге базалтних стена.
Мај
[уреди извор]
Манитоба (енгл/фр: Manitoba) је канадска провинција површине 649.950 км². Позната је по пространим преријама, великом број језера (око 110.000), равном терену и континенталној клими. Једина је преријска провинција која има излаз на море. Најважнија привредна делатност је пољопривреда на плодним преријама у јужним и западним деловима, а развијени су и рударство, шумарство, енергетика и туризам. Тешке индустрије скоро да и нема, што је повољно утицало на очување животне средине. Најбројнији становници Манитобе су Англоканађани уз мањи проценат франкофоног и домородачког становништва.
Главни и највећи град Манитобе је Винипег, у којем живи око 60% целокупне популације провинције. Винипег је политички, културни и образовни центар Манитобе. Четири од пет универзитета Манитобе налази се у Винипегу, а у њему су и бројни спортски клубови.
Име Манитоба вероватно потиче из језика Кри и Оџибве Индијанаца и у преводу значи „језеро у прерији“ или „пролаз духова“. Први Европљани су у ове крајеве стигли крајем XVII века и углавном су се бавили трговином крзном. Манитоба је канадска провинција постала 1870. након окончања побуне у долини Црвене реке. За време Велике депресије провинција је претрпела велике економске губитке.
Градић Черчил, који се налази на обалама Залива Хадсон на северу Манитобе, познат је и као светска престоница поларног медведа због многобројних белих медведа у његовој околини.
Јун
[уреди извор]Портал:Канада/Изабрани чланак јун
Јул
[уреди извор]
Торонто (енгл. Toronto) је највећи град у Канади, и главни град провинције Онтарио. Налази се на северозападној обали језера Онтарио. Град је 2011. имао око 2.615.000 становника, а заједно са предграђима, цела агломерација Торонта имала је око 5.583.000 становника. Торонто се налази у срцу такозване Златне потковице, најнасељеније области у јужном и централном Онтарију, у којој живи око 8 милиона људи.
Становништво Торонта је космополитско и вишенационално, што је последица статуса Торонта као главног стецишта имиграције у Канади. Торонто је један од градова у свету са великим уделом дошљачког становништва (49% их је рођено изван Канаде). Због ниске стопе криминала, чисте природне околине, високог животног стандарда и пријатељског односа према етничкој разноврсности, Торонто се често убраја у светске градове у којима је најбоље живети. Уз то, Торонто је и најскупљи град у Канади.
Град се налази на северозападној обали језера Онтарио, које је са површином од 18.960 км² најмање од 5 Великих језера. Град се вишеструко увећао крајем 1990их интеграцијом великог броја околних насеља (Етобико, Скарборо, Источни Јорк и Северни Јорк). Центар града са трговинском и банкарском зоном се налази близу језера. Главна улица која град дели по вертикали је Јанг (Yonge Street).
Торонто је индустријски центар Канаде и један од водећих светских финансијских центара. Берза у Торонту спада међу седам највећих у свету.
Август
[уреди извор]
Отава (енгл. Ottawa) је главни град Канаде. Налази се у отавској долини на истоку провинције Онтарио, односно 400 километара источно од Торонта и 190 километара западно од Монтреала. Река Отава дели Отаву од града Гатино на другој обали, у провинцији Квебек. Ту се у ову реку улива Ридо канал отворен 1832.
Према резултатима пописа 2011. у граду је живело 883.391 становника, а популација области Отава-Гатино има око 1.142.700 житеља (податак из 2004). Ова агломерација је четврти град Канаде по величини. Градоначелник Отаве је од 2006. Лери О`Брајен (енгл. Larry O'Brien).
Град је званично двојезичан: 50 % становништва говори енглески као први језик, а 32 % француски. Већина становника говори оба језика.
Између центра града око Ридо канала и реке Отава налази се „Парламент хил“, брдо на којем је између 1865. и 1927. изграђен Парламент Канаде.
Међународни аеродром Мекдоналд-Картије (ознака YOW) налази се 10 километара јужније од града.
Најпознатији спортски тим из Отаве је хокејашки тим Отава сенаторс који игра у НХЛ лиги.
Септембар
[уреди извор]Торонто (енгл. Toronto) је највећи град у Канади, и главни град провинције Онтарио. Налази се на северозападној обали језера Онтарио. Град је 2011. имао око 2.615.000 становника, а заједно са предграђима, цела агломерација Торонта имала је око 5.583.000 становника. Торонто се налази у срцу такозване Златне потковице, најнасељеније области у јужном и централном Онтарију, у којој живи око 8 милиона људи.
Становништво Торонта је космополитско и вишенационално, што је последица статуса Торонта као главног стецишта имиграције у Канади. Торонто је један од градова у свету са великим уделом дошљачког становништва (49% их је рођено изван Канаде). Због ниске стопе криминала, чисте природне околине, високог животног стандарда и пријатељског односа према етничкој разноврсности, Торонто се често убраја у светске градове у којима је најбоље живети. Уз то, Торонто је и најскупљи град у Канади.
Град се налази на северозападној обали језера Онтарио, које је са површином од 18.960 км² најмање од 5 Великих језера. Град се вишеструко увећао крајем 1990их интеграцијом великог броја околних насеља (Етобико, Скарборо, Источни Јорк и Северни Јорк). Центар града са трговинском и банкарском зоном се налази близу језера. Главна улица која град дели по вертикали је Јанг (Yonge Street).
Торонто је индустријски центар Канаде и један од водећих светских финансијских центара. Берза у Торонту спада међу седам највећих у свету.
Октобар
[уреди извор]_Thanksgiving_Dinner.jpg)
Дан захвалности (енгл. Thanksgiving; фр. Action de grâce), је једнодневни државни празник које се у Канади слави сваке године другог понедељка у октобру. Овим даном се обележава крај жетвене сезоне и одаје захвалност Богу.
Дан захвалности увек пада на други понедељак у октобру, и званични је празник у свим канадским провинцијама осим у Њу Брансвику, Њуфаундленду и Лабрадору и Острву Принца Едварда.
Осим државног то је и црквени празник и сличан је свим осталим жетвеним празницима у Европи. Цркве се ките жетвеним плодовима, одржавају се мисе у захвалност Богу за добијене плодове и у проповедима се спомињу библијске поуке и догађаји у вези са жетвом.
Иако је у Канади званичан Дан захвалности у понедељак, Канађани свој традиционални ручак, где је главно јело ћурка, могу одржати у било који од три дана викенда. У Канади је већ традиционално да се за овај крај недеље одлази у природу на север (North) на излете, пецање или лов са породицом и пријатељима и тамо обележе овај дан.
Историја настанка Дана захвалности у Канади се повезује са истраживачем Мартином Фробишером, који је покушао да пронађе северни водени пролаз који води за Азију. Записано је да је Мартин Фробишер 1578. године обележио Дан захвалности, свечаним ручком, и захвалио се за успешно преживљавање дугог пута које је прешао током свог истраживања. Овај догађај се збио на територији која је данас канадска провинција позната под именом Њуфаундленд и Лабрадор. Овај догађај се од многих рачуна као прво обележавање дана захвалности у Северној Америци.
Новембар
[уреди извор]
Историја Канаде покрива период од доласка Палеоиндијанаца на тло данашње Канаде пре више хиљада година па све до данас. Овај простор је насељен људима више миленијума разним групама домородачког становништва које је развијало сопствене трговачке мреже, веровања и друштвене поделе. Неке од ових цивилизација су давно нестале пре доласка првих Европљана и откривене су кроз археолошка истраживања. Између Европљана и локалног становништва потписан је велики број споразума и закона.
Почетком 15. века француске и британске експедиције су истраживале а затим и населиле Атланстку обалу. Француска је предала већи део својих колонија Британији 1763. године након Седмогодишњег рата. Канада је формирана као федерални доминион четири провинције 1867. године. Овиме је започет процес аутономије од Британске Империје који је озваничен Статутом из Вестминстера 1931. а завршен Актом о Канади 1982. године који је умањио зависност од британског парламента.
Канадска култура је формирана током векова мешавином домородачких, француских, британских и других обичаја. Канада је такође под јаким утицајем суседних Сједињених Америчких Држава. Канада данас има десет провинција и три територије, по типу уређења је парламентарна демократија и уставна монархија са краљицом Елизабетом II на челу државе.
Децембар
[уреди извор]
Ванкувер (енгл. Vancouver, фр. Vancouver) је по величини трећи град у Канади. Налази се у покрајини Британска Колумбија и највећи је град у западном делу земље. Према резултатима пописа 2011. у граду је живело 603.502 становника, а град са околином 2.116.581 становника.
Основан је 1867. када су у области Гастаун подигнуте прве пилане, које су убрзо постале језгро будућег насеља. Ванкувер је статус града добио 1886. Продужетак трансконтиненталне пруге који је водио до града, био је завршен 1887. с циљем да се што боље искористи велика природна лука Ванкувера, која ће ускоро постати важна веза у трговини између Далеког истока и источног дела Канаде. Ово је такође имало утицаја на убрзани развој трговине са Европом. Ванкуверска лука је данас највећа и најпрометнија лука у Канади, као и четврта највећа лука (по тонажи) у Северној Америци. Дрвна индустрија је и даље главна привредна делатност у граду, док је туризам, захваљујући очуваној природи у околини града, на другом месту. Ванкувер је трећи највећи филмски центар у Северној Америци (после Лос Анђелеса и Њујорка) чиме је заслужио надимак Северни Холивуд. У граду је 1986. одржана Светска изложба, а у фебруару 2010. Ванкувер је, заједно са Вислером, био домаћин Зимских олимпијских игара.