Ђорђе Јовановић — разлика између измена
м Разне исправке |
вики веза исправљена |
||
Ред 32: | Ред 32: | ||
Први пут је излагао на Париском салону и [[Светска изложба|Светској изложби]] у Паризу 1889, тада је добио бронзану медаљу. Добио је златну медаљу на Светској изложби 1900. године у Паризу. Самостално је излагао први пут у Новом Саду 1905, а потом често у Београду. |
Први пут је излагао на Париском салону и [[Светска изложба|Светској изложби]] у Паризу 1889, тада је добио бронзану медаљу. Добио је златну медаљу на Светској изложби 1900. године у Паризу. Самостално је излагао први пут у Новом Саду 1905, а потом често у Београду. |
||
Припада првој генерацији српских вајара чије деловање има пионирски карактер. Урадио је велики број [[биста]] и [[скулптура]], али и медаља, плакета. Од његових радова најпознатији су: споменик [[Јосиф Панчић|Јосифу Панчићу]] (1891) у [[Универзитетски парк|Универзитетском парку]] у Београду; споменик кнезу [[Милош Обреновић|Милошу]] (1898) у [[Пожаревац|Пожаревцу]]; споменик Косовским јунацима (1910) у [[Крушевац|Крушевцу]]; Црногорац на стражи (1903) у париској општини; споменик [[Бранко Радичевић|Бранку Радичевићу]] (1899) у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]; споменик [[Живојин Мишић|војводи Мишићу]] (1921); |
Припада првој генерацији српских вајара чије деловање има пионирски карактер. Урадио је велики број [[биста]] и [[скулптура]], али и медаља, плакета. Од његових радова најпознатији су: споменик [[Јосиф Панчић|Јосифу Панчићу]] (1891) у [[Универзитетски парк|Универзитетском парку]] у Београду; споменик кнезу [[Милош Обреновић|Милошу]] (1898) у [[Пожаревац|Пожаревцу]]; споменик Косовским јунацима (1910) у [[Крушевац|Крушевцу]]; Црногорац на стражи (1903) у париској општини; споменик [[Бранко Радичевић|Бранку Радичевићу]] (1899) у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]; споменик [[Живојин Мишић|војводи Мишићу]] (1921); [[Споменик Вуку Караџићу]] (1929) у Београду; споменик војводи [[Степа Степановић|Степи Степановићу]] (1930) итд. |
||
Изабран је за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] 16. фебруара 1920. |
Изабран је за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] 16. фебруара 1920. |
Верзија на датум 23. август 2016. у 23:42
Ђорђе Јовановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 21. јануар 1861. |
Место рођења | Нови Сад, Аустријско царство |
Датум смрти | 23. март 1953.92 год.) ( |
Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
Ђорђе Јовановић (Нови Сад, 21. јануар 1861 — Београд, 23. март 1953) је био српски вајар и академик Српске академије наука и уметности.
Биографија
По завршеној Реалци уписао је Велику школу у Београду, где је на Техничкој школи, на одсеку за архитектуру, студирао годину дана. Студије је прекинуо због одласка у Беч где је 1884. уписао Академију ликовних уметности. Већ наредне године прешао је у Минхен и наставио студије на Академији, у класи проф. М. Видмана (M. Widnmann). Из Минхена је 1887. прешао у Париз и тамо је на École des Beaux-Arts, у класи професора Шапија и Енжаблера диломирао вајарство 1890. Био је први српски академски вајар.[1]
Вратио се у Србију и током 1891. радио као наставник цртања у Првој београдској гимназији. Већ 1892. поново је отишао у Париз, где је остао до 1903. Поново се вратио у Београд где је постао професор, а потом и директор Уметничко-занатске школе, од 1905. до 1919, с тим што је ратне године провео у Француској. После рата, до пензионисања 1926, радио је као професор у Четвртој београдској гимназији и као инспектор Министарства грађевина.
Он је један од оснивача сликарског друштва Лада и њен члан до 1910. Био је у члан и уметничког друштва Медулић. После рата поново је био члан Ладе, све до 1932. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника Београда.
Први пут је излагао на Париском салону и Светској изложби у Паризу 1889, тада је добио бронзану медаљу. Добио је златну медаљу на Светској изложби 1900. године у Паризу. Самостално је излагао први пут у Новом Саду 1905, а потом често у Београду.
Припада првој генерацији српских вајара чије деловање има пионирски карактер. Урадио је велики број биста и скулптура, али и медаља, плакета. Од његових радова најпознатији су: споменик Јосифу Панчићу (1891) у Универзитетском парку у Београду; споменик кнезу Милошу (1898) у Пожаревцу; споменик Косовским јунацима (1910) у Крушевцу; Црногорац на стражи (1903) у париској општини; споменик Бранку Радичевићу (1899) у Сремским Карловцима; споменик војводи Мишићу (1921); Споменик Вуку Караџићу (1929) у Београду; споменик војводи Степи Степановићу (1930) итд.
Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1920.
Галерија
-
Јосиф Панчић
-
Јован Суботић
-
Споменик Косовским јунацима у Крушевцу
-
Милош Обреновић