Високи представник за Босну и Херцеговину

Високи представник за Босну и Херцеговину (енгл. High Representative for Bosnia and Herzegovina) коначни је тумач Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини — Споразума о цивилном спровођењу.

Именује га Савјет безбједности Организације уједињених нација својом резолуцијом, а по препоруци Савјета за спровођење мира (енгл. Peace Implementation Council, PIC).

Мандат

Према Анексу 10 — Споразуму о цивилном спровођењу Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини „високи представник на терену је коначни ауторитет за тумачење овог Споразума о цивилном спровођењу мировног рјешења“. Наведена одредба га истовремено не овлашћује да даје обавезујуће тумачење и осталих дијелова Дејтонског мировног споразума као нпр. Анекса 4 — Устава Босне и Херцеговине.

Чланом II Анекса 10 под називом „Мандат и методе координације и везе“ одређено је да ће високи представник:

1. надгледати спровођење мировног рјешења;
2. одржавати тијесне контакте са Странкама ради промовисања њиховог потпуног придржавања цивилних аспеката мировног рјешења и промовисања високог степена сарадње између њих и агенција које учествују у том аспекту;
3. координирати активностима цивилних организација и агенција у Босни и Херцеговини да би обезбиједио ефикасно спровођење цивилних аспеката мировног рјешења. Високи представник мора да поштује њихову аутономију унутар подручја операција, дајући им, ако је потребно, опште смјернице о утицају њихових активности на спровођење мировног решења. Од цивилних организација и агенција се тражи да помогну високом представнику при извршавању његових надлежности давањем свих података релевантних за њихов рад у Босни и Херцеговини;
4. олакшати рјешавање било каквих потешкоћа које настану спровођењем цивилног рјешења, ако високи представник просуди да је потребно;
5. учествовати у састанцима организација донатора, нарочито у питањима обнове и изградње;
6. периодично извјештавати Уједињене нације, Европску унију, Сједињене Државе, Руску Федерацију те друге заинтересоване владе, Странке и организације о напретку спровођења мировног споразума у вези са задацима постављеним у овом Споразуму;
7. давати смјернице и примати извјештаје од комесара Међународних оперативних полицијских снага, основаних Анексом 11 Општег оквирног споразума.

Високи представник може такође основати цивилне комисије унутар и ван Босне и Херцеговине да би олакшао провођење свог мандата.

Савјет за спровођење мира

Након постизања Дејтонског мировног споразума, у Лондону је 8. и 9. децембра 1995. засједала Конференција за спровођење мира (енгл. Peace Implementation Conference) с циљем да мобилише међународну заједницу. Један од њених главних закључака је формирање Савјета за спровођење мира (енгл. Peace Implementation Council, PIC) као административне структуре за цивилно спровођење мировног рјешења. Одређено је да Управни одбор Савјета (енгл. Steering Board of the PIC) чине представници Канаде, Француске, Њемачке, Италије, Јапана, Русије, Уједињеног Краљевства, Сједињених Америчких Држава, Предсједништва Европске уније, Европске комисије и Организације исламске конференције (заступа је Турска) под предсједништвом високог представника. Савјет се данас састоји од 55 држава и организација које на различите начине пружају подршку мировном процесу. У Савјет је укључен и један број посматрача.

Након Лондонске конференције, Савјет се на министарском нивоу састао још пет пута. Најпознатија је Бонска конференција (децембар 1997), а посљедња Бриселска (мај 2000). Од тада се састаје само Управни одбор Савјета, на нивоу политичких директора или амбасадора. Овлашћења високог представника усвојена на Бонској конференцији (тзв. бонска овлашћења) следећа су:

1. одређује место и време заседања заједничких институција и председава им;
2. доноси привремене мере када Странке не могу постићи договор, које остају на снази све док Председништво или Савет министара у складу са Мировним споразумом не донесу одлуку по том питању;
3. доноси друге мере како би обезбедио имплементацију мира кроз Босну и Херцеговину и њене Ентитете, и функционисање заједничких институција. Те мере укључују акције против јавних службеника или функционера који не присуствују седницама без оправданог разлога, или оних лица за које Високи представник сматра да крше законске обавезе преузете Мировним споразумом или условима његовог спровођења.

Савјет за спровођење мира није предвиђен Дејтонским мировним споразумом и стога може да има само фактички утицај, али правно не може доносити никакве одлуке. Његове одлуке нису обавезујуће ни за високог представника јер је он пуномоћник странака потписница Анекса 10 којим су му одредиле мандат.

Одлуке

Високи представник за Босну и Херцеговину као своје акте доноси одлуке (енгл. Decision). Одлуке високог представника се објављују у службеним гласницима Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине и Босне и Херцеговине и обавезне су за извршавање.

Он је до сада својим одлукама мијењао и допуњавао Устав Републике Српске и Устав Федерације Босне и Херцеговине, доносио, мијењао, допуњавао и укидао законе, доносио буџет и статуте градова и општина, изрицао пресуде, забрањивао политички рад изабраним народним представницима и државним службеницима, смјењивао политичке функционере у општинским, градским, републичким, федералним и заједничким органима власти итд.

Високи представници

• Карл Билт (1995—1997), Шведска;
• Карлос Вестендорп (1997—1999), Шпанија;
• Волфганг Петрич (1999—2002), Аустрија;
• Педи Ешдаун (2002—2006), Уједињено Краљевство;
• Кристијан Шварц-Шилинг (2006—2007), Немачка;
• Мирослав Лајчак (2007—2009), Словачка;
• Валентин Инцко (од 2009), Аустрија.

Спољашње везе

• Службена страница Канцеларије високог представника за Босну и Херцегивину