Тужилаштво Босне и Херцеговине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Coat of arms of Bosnia and Herzegovina.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Босне и Херцеговине

Тужилаштво Босне и Херцеговине је орган надлежан за спровођење истраге за кривична дјела за која је надлежан Суд Босне и Херцеговине те за гоњење починилаца пред Судом.

Сједиште Тужилаштва је у Сарајеву.

Организација[уреди]

Тужилаштво Босне и Херцеговине је основано 6. августа 2002. на основу одлуке високог представника за БиХ којом је донио Закон о Тужилаштву Босне и Херцеговине.[1]

Основним текстом Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине је било предвиђено да послове Тужилаштва обављају главни тужилац, три замјеника главног тужиоца и одређени број тужилаца. Данас, тужилачке послове обављају главни тужилац, четири замјеника главног тужиоца и одређен број тужилаца. Бира и именује их Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине.

У оквиру Тужилаштва основано је Посебно одјељење за ратне злочине, као и Посебно одјељење за организовани криминал, привредни криминал и корупцију. Посебна одјељења чине руководиоци одјељења и тужиоци. Замјеници главног тужиоца обављају дужност руководилаца посебних одјељења.[2]

Колегијум тужилаца чине: главни тужилац, замјеници главног тужиоца и тужиоци. Управом Тужилаштва руководи главни тужилац који доноси општа упутства за рад тужилачких и административних одјељења. Правилник Тужилаштва доноси главни тужилац уз одобрење Колегијума тужилаца и Високог судског и тужилачког савјета. Тужилаштво има и секретара, те остало особље одговорно за стручне, административне и техничке послове.[3] Такође, међународни тужиоци могу бити именовани у посебна одјељења. Они не могу бити држављани Босне и Херцеговине нити било које од сусједних држава. Међународни замјеници главног тужиоца обављају дужност руководилаца посебних одјељења.[4]

Референдум о Тужилаштву[уреди]

На посебној сједници Народне скупштине Републике Српске од 13. априла 2011. усвојен је низ закључака о раду Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине, посебно са аспекта селективног приступа у процесуирању ратних злочина на штету српског народа. Донесен је и закључак о неопходности одржавања референдума на којем би се грађани Републике Српске изјаснили о наметнутим законима и кршењу Европске конвенције о људским правима од стране високих представника. Расписан је републички референдум са питањем: „Да ли подржавате наметнуте законе од стране високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно о Суду и Тужилаштву БиХ и њихову неуставну верификацију у Парламентарној скупштини БиХ?“ Приликом посјете високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност, дана 13. маја 2011, постигнут је договор о отварању Структуралног дијалога о реформи правосудног система у БиХ на којем би као приоритетна била разматрана питања кључна за рад и функционисање Суда и Тужилаштва БиХ. На основу договора стављена је ван снаге претходна Одлука о расписивању републичког референдума.[5]

Затим је Народна скупштина Републике Српске донијела закључке којим посебно наглашава демократско право Републике Српске на изражавање става и мишљења о сваком питању које се тиче Републике, задржавајући право да легалним путем оспорава акте са којима није сагласна у процедури и меритуму. Пратећи вишегодишње спровођење препорука у оквиру структуралног дијалога констатовано је да он није дао жељене ефекте. Због тога је предсједник Републике Српске, дана 1. јула 2015, поново предложио расписивање републичког референдума са питањем: „Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од стране високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на територији Републике Српске?” Међутим, скупштинска Одлука о расписивању републичког референдума је службено објављена тек двије године касније, а потом и стављена ван снаге.[6]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Закон о Тужилаштву Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 24/02; „Службене новине Федерације Босне и Херцеговине“, број 43/02; „Службени гласник Републике Српске“, број 55/02)
  2. ^ Чланови 3. и 6. Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине — Пречишћени текст („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 49/09)
  3. ^ Чланови 7, 14, 15. и 16. Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине — Пречишћени текст
  4. ^ Члан 19. Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине — Пречишћени текст
  5. ^ Одлука о расписивању републичког референдума („Службени гласник Републике Српске“, број 45/11)
  6. ^ Одлука о расписивању републичког референдума („Службени гласник Републике Српске“, број 86/17)

Спољашње везе[уреди]