Улав I Тригвасон — разлика између измена
м razne ispravke |
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox8}} |
||
| Ред 56: | Ред 56: | ||
{{Commonscat|Olaf I of Norway}} |
{{Commonscat|Olaf I of Norway}} |
||
{{Authority control}} |
{{Authority control}} |
||
== Породично стабло == |
|||
{{Породично стабло |
|||
|име = {{PAGENAME}} |
|||
|style=font-size: 90%; line-height: 110%; |
|||
|border=1 |
|||
|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0; |
|||
|boxstyle_1=background-color: #fcc; |
|||
|boxstyle_2=background-color: #fb9; |
|||
|boxstyle_3=background-color: #ffc; |
|||
|boxstyle_4=background-color: #bfc; |
|||
|boxstyle_5=background-color: #9fe; |
|||
|1= 1. '''{{PAGENAME}}''' |
|||
|2= 2. [[{{#Property:P22}}]] |
|||
|3= 3. [[{{#Property:P25}}]] |
|||
|4= |
|||
|5= |
|||
|6= |
|||
|7= |
|||
|8= |
|||
|9= |
|||
|10= |
|||
|11= |
|||
|12= |
|||
|13= |
|||
|14= |
|||
|15= |
|||
|16 = |
|||
|17 = |
|||
|18 = |
|||
|19 = |
|||
|20 = |
|||
|21 = |
|||
|22 = |
|||
|23 = |
|||
|24 = |
|||
|25 = |
|||
|26 = |
|||
|27 = |
|||
|28 = |
|||
|29 = |
|||
|30 = |
|||
|31 = |
|||
}} |
|||
[[Категорија:Рођени 963.]] |
[[Категорија:Рођени 963.]] |
||
Верзија на датум 5. фебруар 2017. у 08:46
| Улав I Тригвасон | |
|---|---|
 Улава бирају за краља | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 963. |
| Место рођења | Норвешка, |
| Датум смрти | 9. септембар 1000. (36/37 год.) |
| Место смрти | Сволдер, |
| Породица | |
| Супружник | Geira, Tyra of Denmark |
| Родитељи | Tryggve Olafsson |
| Краљ Норвешке | |
| Период | 995. - 1000. |
| Претходник | Хокон Моћни |
| Наследник | Свен I Рашљобради, Ејрик Хоконсон, Свејн Хоконсон |
Улав I Тригвасон (норв. Olaf Tryggvason; 963 - 1000, Сволдер) је био норвешки краљ (995 - 1000).
Темељно је успоставио Норвешко краљевство и учинио хришћанство својом званичном вером [1].
Норвешко царство
За време његове владавине је настављено уједињавање Норвешке [2], али је она била слабо политички организована. Постојали су месни народни судови стотине и обласне скупштине које су се звале тинг (норв. thing).
Међутим, упркос недостатку јединства, Норвежани су тада заузимали пространо царство у северној Европи. Поред Норвешке држали су и Фризију, Нормандију, источну Енглеску, западно енглеско краљевство Стратклајда, велики део Ирске, Фарска, Хебридска, Оркнијска и Шетландска острва, Исланд, као и нека насеља на Гренланду. Ово је била највиша тачка викиншког ширења, а још за време његове владавине ово царство је почело да се смањује; Немачки краљеви су повратили Фризију, Нормандија је постала феуд француске круне и англосаксонски краљеви су протерали Нормане са својих земаља, а Улавова власт у Ирској била је ограничена на градове које су основали - Вексфорд, Вотерфорд и Даблин. Ипак, још увек је држао пространо царство на северу Европе [3].
Викиншка путовања
За његову владавину, као и за владавину његових претходника, карактеристични су још и походи појединих вођа, такозваних поморских краљева — викинга (од речи „вик” — залив, драга). Ти су одреди поморских краљева на својим бродовима, такозваним „морским вуцима” или „морским коњима”, у које је могло да стане 60—70 војника, предузимали понекад врло далеке препаде [4].
Хришћанство
Незнатна су наша знања преко којих су хришћанска вера, институције римокатоличке цркве и феудализам пренесени у скандинавске земље. Међутим виталну улогу приликом ширења цивилизације римскохришћанске Европе имао је један огранак скандинавских народа - Нормана из Нормандије. Може се рећи да је највећа самостална сила при ширењу територије којом је папство стварно управљало била норманска феудална класа [5].
Сва је прилика да је за њега сврха одбацивања паганства била толико политичка колико и верска. Сматрао је наиме, да је црквена организација потребна једној ваљаној држави [6].
Смрт
Док се враћао са једне експедиције, 1000. године, код Сволдера су га из заседе напале удружене шведско-данске снаге. Улав је имао само 11 бродова, а савезници чак 60. Сви норвешки бродови су уништени, Улав је погинуо, а дански краљ Свен I Рашљобради је освојио Норвешку.
Референце
- ^ Пејнтер 1997, стр. 218–219.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 107.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 218.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 104.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 220.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 219.
Литература
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
Породично стабло
| 2. Tryggve Olafsson | ||||||||||||||||
| 1. Улав I Тригвасон | ||||||||||||||||
| 3. Astrid Eiriksdatter | ||||||||||||||||