Магнус IV Шведски
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Магнус IV Шведски | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Магнус IV Ериксон |
Датум рођења | 1316. |
Место рођења | Норвешка, Шведска |
Датум смрти | 1. децембар 1374.57/58 год.) ( |
Место смрти | Бормафјорден, Шведска |
Породица | |
Супружник | Бланка од Намура |
Потомство | Ерик XII Шведски, Хокон VI Норвешки |
Родитељи | Ерик од Седерманланда Ингеборг од Норвешке |
Династија | Бјалбо |
Краљ Шведске | |
Период | 1319. - 1363. |
Претходник | Матс Кетилмундсон |
Наследник | Албрект Шведски |
Магнус IV Шведски (1316 - 1. децембар 1374, Бормафјорден) је био краљ Шведске и Норвешке (1319—1363) из династије Бјалбо, тј. Фолкунг.
Краљ Норвешке
[уреди | уреди извор]Магнус је од свог деде, норвешког краља Хокона V, наследио норвешку круну. Пошто је у суседству била са јачом државом него што је била сама и државом од које је зависила у снабдевању житом, Норвешка се покорила Шведској и тако је почела прва историјска персонална унија Шведске и Норвешке. Унија Норвешке и Шведске одржала се током већег дела XIV в. (1319—1371 г.), не вршећи, уосталом, приметни утицај на уређење Норвешке, која је сачувала своје старо право и политичку организацију.[тражи се извор]
Слаба централна власт
[уреди | уреди извор]У Шведској за време његове владавине јача феудална аристократија, која фактички и управља земљом, потискујући његову власт. Настојао да се ослони на ниже племство, на грађане и на слободне сељаке, али без успеха. Утицај феудалне аристократије и даље је растао. Власт је све више прелазила на државни савет, који су чинили представници више аристократије.
Претендент за Дански престо
[уреди | уреди извор]Године 1322. умро је дански краљ Кристоф, а Дански престо је осам година био упражњен и Магнус је наравно то искористио и освојио део Данске територије и те територије су изгубљене тек после Магнусовог збацивања с престола.[тражи се извор]
Пад с власти
[уреди | уреди извор]Магнусова спољна политика, усмерена против Новгорода, била је неуспешна и није му донела ништа друго сем дугова. Он је узимао зајмове и од папа, и пошто их није вратио, био је искључен из цркве. Аристократија, незадовољна њиме, више пута је дизала устанке против њега и, најзад, га је збацила 1363. г. На престо је био изабран Албрехт, син мекленбуршког војводе.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Magnus Minniskiöld | ||||||||||||||||
8. Birger jarl | ||||||||||||||||
17. Ingrid Ylva | ||||||||||||||||
4. Magnus III of Sweden | ||||||||||||||||
18. Ерик X Шведски | ||||||||||||||||
9. Ingeborg Eriksdotter of Sweden | ||||||||||||||||
19. Richeza of Denmark | ||||||||||||||||
2. Ерик од Седерманланда | ||||||||||||||||
20. Adolf IV, Count of Holstein | ||||||||||||||||
10. Gerhard I, Count of Holstein-Itzehoe | ||||||||||||||||
21. Heilwig of Lippe | ||||||||||||||||
5. Hedwig of Holstein | ||||||||||||||||
22. John I, Lord of Mecklenburg | ||||||||||||||||
11. Elisabeth of Mecklenburg | ||||||||||||||||
23. Luitgard of Henneberg | ||||||||||||||||
1. Магнус IV Шведски | ||||||||||||||||
24. Haakon IV of Norway | ||||||||||||||||
12. Magnus VI of Norway | ||||||||||||||||
25. Margrét Skúladóttir | ||||||||||||||||
6. Haakon V of Norway | ||||||||||||||||
26. Eric IV of Denmark | ||||||||||||||||
13. Ingeborg of Denmark | ||||||||||||||||
27. Јута од Саксоније | ||||||||||||||||
3. Ingeborg of Norway | ||||||||||||||||
14. Günther, Count of Arnstein | ||||||||||||||||
7. Euphemia of Rügen | ||||||||||||||||
30. Wizlaw II, Prince of Rügen | ||||||||||||||||
15. unnamed daughter of Wizlaw II, Prince of Rügen | ||||||||||||||||
31. Agnes of Brunswick-Lüneburg | ||||||||||||||||
Литература
[уреди | уреди извор]- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.