Делчево — разлика између измена

Делчево
мкд. *Делчево*
Делчево; мкд. Делчево
	Поглед на Делчево
	Грб
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Делчево
Становништво
— (2002)	11.500
Географске карактеристике
Координате	41° 58′ 02″ С; 22° 46′ 10″ И / 41.9672° С; 22.7694° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	600 m
	Делчево Делчево на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	2320
Позивни број	033
Регистарска ознака	DE
Веб-сајт	www.delcevo.gov.mk

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 25. септембар 2018. у 07:59

Делчево (мкд. Делчево, до 1951. Царево Село) је град у Републици Македонији, у источном делу државе. Делчево је седиште истоимене општине Делчево, као и средиште високопланинске области Пијанец.

Природни услови

Град Делчево је смештено у источном делу Републике Македоније, близу државне границе са Бугарском — 10 км источно од града. Од најближег већег града, Кочана град је удаљен 50 км источно, а од главног града Скопља 160 км источно.

Рељеф: Делчево је средиште историјске области Пијанец. Насеље је положено у тзв. Делчевској котлини, коју гради река Брегалница. Насеље је положено на приближно 600 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, јужно планина Голак, а источно планина Влајна.

Клима у Делчеву је континентална.

Воде: Кроз Делчево тече река Брегалница, која дели град на два дела.

Историја

Делчево се, по предању, називало Васиљево, што преведено са грчког значи Царево Село. Насеље Царево Село се спомиње први пут у једној повељи Цара Душана (између 1347. и 1350. године). За време Турака насеље се називало Султанија.^[1]

До 17. века насеље је лежало на десној страни реке Брегалнице, близу пута за Благоевград. Средином 17. века околину града посећује и султан Мехмед IV.

Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу.

За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.

Године 1931. број становника се повећао на 3.746.

Данашњи назив је добило 1951, по револуционару Гоци Делчеву.

Становништво

Делчево је према последњем попису из 2002. године имало 11.500 становника.

Националност	Укупно
Македонци	10.761
Албанци	7
Турци	97
Цигани	564
Власи	3
Срби	25
Бошњаци	0
остали	43

Већинска вероисповест становништва је православље.

Збирка слика

Средиште Делчева
Културни дом АСНОМ-а
Основна школа „Св. Климент Охридски“
Градска средња школа

Извори

Попис у Македонији 2002. — Књига 10.

^ „Историјат”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2009. г. Приступљено 24. 10. 2009.

Спољашње везе

Шаблон:Градови у Македонији

[1] „Историјат”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2009. г. Приступљено 24. 10. 2009.

[1]

@@ Ред 28: / Ред 28: @@
 == Историја ==
 [[Датотека:Carevo Selo, 1920-ti.jpg|мини|лево|Царево Село (данашње Делчево) на фотографији из 1920-их]]
-Делчево се, по предању, називало ''Васиљево'', што преведено са [[грчки језик|грчког]] значи ''Царево Село''. Насеље Царево Село се спомиње први пут у једној повељи [[Стефан Душан|Цара Душана]] (између [[1347]]. и [[1350]]. године). За време [[Турци|Турака]] насеље се називало ''Султанија''.<ref>[http://www.delcevo.gov.mk/delcevo-vodic/istorijat.html Историјат]</ref>
+Делчево се, по предању, називало ''Васиљево'', што преведено са [[грчки језик|грчког]] значи ''Царево Село''. Насеље Царево Село се спомиње први пут у једној повељи [[Стефан Душан|Цара Душана]] (између [[1347]]. и [[1350]]. године). За време [[Турци|Турака]] насеље се називало ''Султанија''.<ref>{{Cite web |url=http://www.delcevo.gov.mk/delcevo-vodic/istorijat.html |title=Историјат |access-date=24. 10. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091125164659/http://www.delcevo.gov.mk/delcevo-vodic/istorijat.html |archive-date=25. 11. 2009 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 До [[17. век]]а насеље је лежало на десној страни реке [[Брегалница|Брегалнице]], близу пута за [[Благоевград]]. Средином [[17. век]]а околину града посећује и султан [[Мехмед IV]].