Системска циркулација крви — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
 
== Функционални делови системске циркулације ==
Циркулациони систем није ништа друго до двоструки систем крвних судова који се састоји од; ''[[Крвни систем|системске циркулације]]'' и ''[[плућна циркулација крви|плућне циркулације]]'', а сваки од њих од по два подсистема или две „растегљиве коморе“ ; ''једне коју чине [[крвни суд|артерије]]'' и ''друге коју чине [[Вена|вене]]'' оба „растегљиве коморе“ међусобно повезује [[Микроциркулација|микроциркулациони систем]] кога чине [[артериоле]], [[венуле]] и [[капилар]]и. [[Артериоле]] венуле и [[капилар]]и су ништа друго до физички врло уски спојеви (судови-цевчице) између [[артерија]] и [[Вена|вене]]. <ref name="Arthur">{{cite book|authorlast=Arthur C. Guyton|title=Medicinska|first=Arthur C. fiziologija|publisher=Medicinska knjiga|location=Beograd-Zagreb|year=1990|pages=289-320}}</ref>
'''[[Артерија|Артерије]]''' — су главни крвни судовви артеријског ситема који имају улогу да крв пренесу ткивима под високим притиском. Крвни притисак у артеријама није константан и континуирано варира на различитим нивоима. Зато су артерије кроз које крв протиче великом брзином, са јаким зидовима.
Изненађујуће је веома мали [[запремина|волумен]] крви у [[Микроциркулација|капиларној циркулацији]] — само 5% у односу на укупни волумен. И поред тога највећи број најважнијих функција циркулације одиграва на овом нивоу. Дифузија материја у оба смера, између крви и међућелијске течности, одвија се у овом делу циркулације.
 
Да би организам превазишао несклад између малог [[запремина|волумена]] крви у [[Микроциркулација|капиларној циркулацији]] и његових потреба, заступљеност капиларима у ткивима није једнака, што првенствено зависи од активности или интензитета метаболизма у појединим ткивима. Тако је број капилара на 1 mm² пресек у ткиву у којем је метаболизам мањег интензитета значајно мањи и обрнуто. Најбољи пример је срце у коме се на 1 mm² пресека срчаног мишића налази 2 пута више [[капилар]]а него у скелетним [[мишићно ткиво|мишићима]]. У сивој маси у [[Мозак|мозга]], где се налази највећи део ћелијских елемената, капиларна мрежа је много гушћа него у белој (мање активној) маси мозга.
 
=== Површина, попречни пресек и брзина тока крви ===
 
'''Друга''' по значају улога великих [[артерија]] је да служе као резервоар под високим [[притисак|притиском]], који прихвата [[крв]] коју срце избацује у откуцајима и складиште до следећег срчаног откуцаја. Ову функцију артерије могу обавити захваљујући својој елестичности. Оне се под дејством таласа крви који из срца улази артеријско стабло, растежу и обрнуто како крв из њих отиче, између два срчана откуцаја, оне се сужавају на мањи промер.
 
 
[[Датотека:Arterije i krvni pritisak.PNG|center|450px]]
Главна функција [[крвни суд|крвних судова]] је да обезбеде адекватно снабдевање крвљу одређених области ткива, која под нормалним условима, треба да буде у складу са свим метаболичким потребама.
 
У периферним ткивима централни (главни) део циркулације чини око 10 милијарди капилара, са укупном површином 500 м<sup>2</sup> који настају гранањем малих артерија. Укупна дужина свих [[капилар]]а у [[Људско тело|људском телу]] износи око 100.000 [[Километар|км]]. {{напомена|Дужина капилара је толика да би могла 3 пута да опаше земљу на екватору.}}
 
У ткивима, са интензивним [[метаболизам|метаболизмом]], број [[капилар]]а на 1 мм<sup>2</sup>мm² пресека ткива много је већи него у ткивима у којима је метаболизам мање интензиван. У [[Срце|срцу]], 1 мм<sup>2</sup>мm² пресека [[ткиво (биологија)|ткива]] има два пута више капилара у односу на скелетне [[мишићно ткиво|мишиће]]. У сивој маси у [[Мозак|мозга]], где највећи део [[неурон|нервних ћелијских елемента]], капиларна мреже је много гушћа него у белој маси.
 
У ткивима постоје две врсте функционисања капилара;
* ''Прави капилари'', формирају најкраћи пут између артериола и венула (они се означавају као главни (магистрални) капилари). Они у свом почетном делу имају мишићне ћелије (тзв прекапиларне сфинктере), које регулишу проток кроз њих. Проширење (дилатацију) правих капилара регулише метаболизам [[угљен-диоксид]], млечна киселина и друге материје.
 
* Артериовенски капилари су друга група капилара или бочне гране прве групе капилара: они се крећу од завршетка главног магистралног капиларе и настављају у своје венске крајеве. Ове бочне гране обликују микроциркулациону капиларну мрежу. Запреминска и линеарна брзина протока крви у микроциркулацији углавном зависи од бочних грана. Магистрални капиларе играју важну улогу у дистрибуцији крви и [[Лимфа|лимфе]] у капиларној мреже, и другим појавама у микроциркулацији, јер могу да обезбеде директан проток крви из артериола у вене заобилажењем правих капилара.
 
Ниво капиларне циркулације одређује отпор у мициркулационим судовима - који у артериолама и прекапиларима регулишу глатке мишићне ћелије. Укупан проток крви кроз капиларе одређују; метартериоле, контракције глатких мишићних ћелија артериола и степен редукције прекапилариног сфинктера (глатких мишићних ћелија које се налазе на ушћу капилара у метартериоле) који одређује колико крв пролази кроз [[капилар]]е.
 
Свака промена лумена крвних судова мења и [[запремина|волумен]] [[крв]]и који улази у капиларну мрежу. Из капилара крв се сакупља у капацитивним судовима - посткапиларима и венулама, који су такође укључени у процесе транспорта [[материја]]. Разни облици ванкапиларног протока крви ([[Анастомоза (медицина)|анастомозе]], [[Шант (медицина)|шантшантови]]ови) су укључени у пуњења капилара крвљу. Транспорт материја кроз ендотелни зид крвних и лимфних судова и капилара (васкуларна пропустљивост) врши се преко међућелијских простора, отвора, дијафрагме - „прозора“, а затим, кроз везикуле плазмоламинарног систем или инвагинације. Главна покретачка снага, кретања крви кроз ткива како би се обезбедила продукција интерстицијалне течности и [[лимфа|лимфе]] је пропулзивна активност [[срце|срца]].
 
== Намена и функција вена ==
== Напомене ==
{{напомене}}
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|30em}}
 
== Види још ==
1.572.075

измена

Мени за навигацију