Виндјачал — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Направљено превођењем странице „Vindhya Range”
 
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:


{{Планина
| име = Виндија
| слика = Vindhya.jpg
| опис_слике = Виндија
| области =
| регије =
| покрајине =
| републике =
| државе = {{застава|Индија}}
| највиши_врх = 752
| надморска_висина =
| венац =
| група =
| тип =
| старост =
| map =
| lat =
| long =
| топографска_мапа =
| језик =
| изговор =
}}
'''Планински ланац Виндија''' (познат и као '''Виндијачал''') је комплексни испрекидан ланац планинских [[Гребен (облик рељефа)|гребена]], брда, висија и платоа у западној-централној [[Индија|Индији]].
'''Планински ланац Виндија''' (познат и као '''Виндијачал''') је комплексни испрекидан ланац планинских [[Гребен (облик рељефа)|гребена]], брда, висија и платоа у западној-централној [[Индија|Индији]].
[[Датотека:NO-NB BLDSA GM2b245n.jpg|мини|Виндија планине]]

Технички, Виндију не чини један планински ланац у геолошком смислу. Тачан опсег Виндија је слабо дефинисан, а историјски је тај појам обухватио низ различитих брдских система у централној Индији, укључујући и онај који је сада познат као планински ланац Сатпура. Данас се тај израз углавном односи на стрмину који се пружа северно и приближно паралелно са [[Нармада|реком Нармада]] у [[Мадја Прадеш|Мадја Прадешу]] и њеним брдским продужетцима. У зависности од дефиниције, ланац се протеже до [[Гуџарат|Гуџарата]] на западу, [[Утар Прадеш|Утар Прадеша]] и [[Бихар|Бихара]] на северу и [[Чатисгар|Чатисгара]] на истоку.
Технички, Виндију не чини један планински ланац у геолошком смислу. Тачан опсег Виндија је слабо дефинисан, а историјски је тај појам обухватио низ различитих брдских система у централној Индији, укључујући и онај који је сада познат као планински ланац Сатпура. Данас се тај израз углавном односи на стрмину који се пружа северно и приближно паралелно са [[Нармада|реком Нармада]] у [[Мадја Прадеш|Мадја Прадешу]] и њеним брдским продужетцима. У зависности од дефиниције, ланац се протеже до [[Гуџарат|Гуџарата]] на западу, [[Утар Прадеш|Утар Прадеша]] и [[Бихар|Бихара]] на северу и [[Чатисгар|Чатисгара]] на истоку.


Ред 7: Ред 29:


== Етимологија и имена ==
== Етимологија и имена ==
Према аутору коментара о ''Амаракоши'', реч Виндија потиче од [[Санскрт (језик)|санскртске]] речи ''ваинд'' (ометати). У митолошкој причи (види доле) стоји да је Виндија некада ометала пут сунца, што је резултирало овим именом.<ref name="HHW_Meghaduta_1843">{{Cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ|title=The Mégha dúta; or, Cloud messenger|last=Kalidasa, HH Wilson|year=1843|pages=[https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ/page/n28 19]–20}}</ref> Рамајана из Валмикија наводи да је велика планина Виндија која је непрестано расла и ометала пут Сунца престала да расте више у складу са Агастиним речима.<ref>{{Cite web|url=https://www.valmiki.iitk.ac.in/sloka?field_kanda_tid=3&language=dv&field_sarga_value=11|title=Sloka & Translation {{!}} Valmiki Ramayanam|website=www.valmiki.iitk.ac.in|access-date=2 April 2018}}</ref> Према другој теорији, име „Виндија“ на санскрту значи „ловац“ и може се односити на племенске [[Ловац-сакупљач|ловце-сакупљаче]] који насељавају регион.<ref name="Edward1885">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&pg=PA1017|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia, Commercial Industrial, and Scientific: Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures|last=Edward Balfour|publisher=Bernard Quaritch|year=1885|pages=1017–1018}}</ref>
Према аутору коментара о ''Амаракоши'', реч Виндија потиче од [[Санскрт (језик)|санскртске]] речи ''ваинд'' (ометати). У митолошкој причи (види доле) стоји да је Виндија некада ометала пут [[Сунце|сунца]], што је резултирало овим именом.<ref name="HHW_Meghaduta_1843">{{Cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ|title=The Mégha dúta; or, Cloud messenger|last=Kalidasa, HH Wilson|year=1843|pages=[https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ/page/n28 19]–20}}</ref> [[Рамајана]] из Валмикија наводи да је велика [[планина]] Виндија која је непрестано расла и ометала пут Сунца престала да расте више у складу са Агастиним речима.<ref>{{Cite web|url=https://www.valmiki.iitk.ac.in/sloka?field_kanda_tid=3&language=dv&field_sarga_value=11|title=Sloka & Translation {{!}} Valmiki Ramayanam|website=www.valmiki.iitk.ac.in|access-date=2 April 2018}}</ref> Према другој теорији, име „Виндија“ на санскрту значи „ловац“ и може се односити на племенске [[Ловац-сакупљач|ловце-сакупљаче]] који насељавају регион.<ref name="Edward1885">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&pg=PA1017|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia, Commercial Industrial, and Scientific: Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures|last=Edward Balfour|publisher=Bernard Quaritch|year=1885|pages=1017–1018}}</ref>


Простор Виндија познат је и као „Виндијачала“ или „Виндијачал“; суфикс ''ачала'' (санскрт) или ''ачал'' (хинди) односи се на планину.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=sYnXAAAAMAAJ|title=Myths and Traditions in India|last=Prabhakar Patil|publisher=BPI|year=2004|isbn=9788186982792|page=75}}</ref> <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=YQIwAQAAIAAJ|title=Cultural Rights in a Global World|publisher=Eastern Universities Press|year=2003|isbn=9789812102355|editor-last=Anura Goonasekera|page=186|editor-last2=Cees J. Hamelink|editor-last3=Venkat Iyer}}</ref> У [[Махабхарата|Махабхарати]] се подручје назива и ''Виндијападапарвата''. Грчки географ [[Клаудије Птолемеј|Птоломеј]] назвао је ланац Виндиус или Оуиндион, описујући га као извор река Намадос ([[Нармада]]) и Нанагоуна ([[Тапти]]). „Даксинапарвата“ („Јужна планина“) која се помиње у Каушитаки Упанишади такође је идентификована са Виндијом.<ref name="PKB">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=njYpsvmr2dsC&pg=PA60|title=Historical Geography of Madhya Pradesh from Early Records|last=PK Bhattacharya|publisher=[[Motilal Banarsidass]]|year=1977|isbn=978-81-208-3394-4|pages=60–69}}</ref>
Простор Виндија познат је и као „Виндијачала“ или „Виндијачал“; суфикс ''ачала'' (санскрт) или ''ачал'' (хинди) односи се на планину.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=sYnXAAAAMAAJ|title=Myths and Traditions in India|last=Prabhakar Patil|publisher=BPI|year=2004|isbn=9788186982792|page=75}}</ref> <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=YQIwAQAAIAAJ|title=Cultural Rights in a Global World|publisher=Eastern Universities Press|year=2003|isbn=9789812102355|editor-last=Anura Goonasekera|page=186|editor-last2=Cees J. Hamelink|editor-last3=Venkat Iyer}}</ref> У [[Махабхарата|Махабхарати]] се подручје назива и ''Виндијападапарвата''. Грчки географ [[Клаудије Птолемеј|Птоломеј]] назвао је ланац Виндиус или Оуиндион, описујући га као извор река Намадос ([[Нармада]]) и Нанагоуна ([[Тапти]]). „Даксинапарвата“ („Јужна планина“) која се помиње у Каушитаки Упанишади такође је идентификована са Виндијом.<ref name="PKB">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=njYpsvmr2dsC&pg=PA60|title=Historical Geography of Madhya Pradesh from Early Records|last=PK Bhattacharya|publisher=[[Motilal Banarsidass]]|year=1977|isbn=978-81-208-3394-4|pages=60–69}}</ref>


== Обим ==
== Обим ==
Виндија не чине један ланац у правом геолошком смислу: брда заједнички позната као Виндија не леже дуж [[Антиклинала|антиклиналног]] или [[Синклинала|синклиналног]] гребена. <ref name="WWHunter1908">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=O39DAAAAYAAJ|title=Imperial Gazetteer of India|last=William Wilson Hunter|publisher=Clarendon Press|year=1908|page=316}}</ref> Виндија низ је заправо група дисконтинуалних ланаца планинских [[Гребен (облик рељефа)|гребена]], брда, висија и платоа. Термин „Виндија“ дефинисан је конвенцијом, па је тачна дефиниција подручја Виндија варирала у различито време историје.
Виндију не чини један ланац у правом геолошком смислу: брда заједнички позната као Виндија не леже дуж [[Антиклинала|антиклиналног]] или [[Синклинала|синклиналног]] гребена. <ref name="WWHunter1908">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=O39DAAAAYAAJ|title=Imperial Gazetteer of India|last=William Wilson Hunter|publisher=Clarendon Press|year=1908|page=316}}</ref> Виндија низ је заправо група дисконтинуалних ланаца планинских [[Гребен (облик рељефа)|гребена]], брда, висија и платоа. Термин „Виндија“ дефинисан је конвенцијом, па је тачна дефиниција подручја Виндија варирала у различито време историје.


=== Историјске дефиниције ===
=== Историјске дефиниције ===
Ред 20: Ред 42:
У одређеним Пуранама, израз Виндија посебно покрива планински ланац који се налази између река [[Нармада]] и [[Тапти]]; односно онај који је сада познат као ланац Сатпура.<ref name="Edward1885">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&pg=PA1017|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia, Commercial Industrial, and Scientific: Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures|last=Edward Balfour|publisher=Bernard Quaritch|year=1885|pages=1017–1018}}</ref> <ref name="James1853">{{Cite book|url=https://archive.org/details/fewbriefmemorand00outr|title=A few brief Memoranda of some of the public services rendered by Lieut.-Colonel Outram, C. B.: Printed for private circulation|last=James Outram|publisher=Smith Elder and Company|year=1853|page=[https://archive.org/details/fewbriefmemorand00outr/page/31 31]}}</ref> Санскрт текст Вараха Пурана користи назив „Виндија-пада“ („подножје Виндије“) за подручје Сатпура.
У одређеним Пуранама, израз Виндија посебно покрива планински ланац који се налази између река [[Нармада]] и [[Тапти]]; односно онај који је сада познат као ланац Сатпура.<ref name="Edward1885">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&pg=PA1017|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia, Commercial Industrial, and Scientific: Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures|last=Edward Balfour|publisher=Bernard Quaritch|year=1885|pages=1017–1018}}</ref> <ref name="James1853">{{Cite book|url=https://archive.org/details/fewbriefmemorand00outr|title=A few brief Memoranda of some of the public services rendered by Lieut.-Colonel Outram, C. B.: Printed for private circulation|last=James Outram|publisher=Smith Elder and Company|year=1853|page=[https://archive.org/details/fewbriefmemorand00outr/page/31 31]}}</ref> Санскрт текст Вараха Пурана користи назив „Виндија-пада“ („подножје Виндије“) за подручје Сатпура.


Неколико древних индијских текстова и натписа (нпр. ''Насик Прасасти'' из Гаутамипутра Сатакарни) помиње три планинска ланца у Централној Индији: Виндија (или „Виндија Пропер“), Ркса (такође Рксават или Рикса) и Париатра (или Парипатра). Три ''ланца'' су укључена у седам ''Кула Парвата'' („ ''кланске'' планине“) Бхаратаварше, тј Индије. Тачна идентификација ова три опсега је тешка због контрастних описа у различитим текстовима. На пример, Курма, Матсија и Браманда Пуранас помињу Виндију као извор реке Тапти; док Вишну и Брама Пуранас помињу Ркса као њен извор.<ref name="Panda2007">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f1XMtc2Q97IC&pg=PA130|title=Professor H.C. Raychaudhuri, as a Historian|last=Harihar Panda|publisher=Northern Book Centre|year=2007|isbn=978-81-7211-210-3|pages=128–130}}</ref> Неки текстови користе израз Виндија да би описали сва брда у централној Индији.
Неколико древних индијских текстова и натписа (нпр. ''Насик Прасасти'' из Гаутамипутра Сатакарни) помиње три планинска ланца у Централној Индији: Виндија (или „Виндија Пропер“), Ркса (такође Рксават или Рикса) и Париатра (или Парипатра). Три ''ланца'' су укључена у седам ''Кула Парвата'' („ ''кланске'' планине“) Бхаратаварше, тј. Индије. Тачна идентификација ова три опсега је тешка због контрастних описа у различитим текстовима. На пример, Курма, Матсија и Браманда Пуранас помињу Виндију као извор реке Тапти; док Вишну и Брама Пуранас помињу Рксу као њен извор.<ref name="Panda2007">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f1XMtc2Q97IC&pg=PA130|title=Professor H.C. Raychaudhuri, as a Historian|last=Harihar Panda|publisher=Northern Book Centre|year=2007|isbn=978-81-7211-210-3|pages=128–130}}</ref> Неки текстови користе израз Виндија да би описали сва брда у централној Индији.


У једном одломку, [[Valmiki|Валмикијева]] [[Рамајана]] описује Виндију као смештену јужно од Кишкинде (Рамајана IV-46. 17), која је идентификована са делом данашње [[Карнатака|Карнатаке]]. Даље имплицира да се море налазило јужно од Виндије, а Ланка преко овог мора. Многи научници су покушали да објасне ову аномалију на различите начине. Према једној теорији, термин „Виндија“ покривао је бројне планине јужно од индоаријских територија у време када је Рамајана настајала. Други, попут Фредерика Едена Паргитера, верују да је у Јужној Индији постојала још једна планина са истим именом.<ref name="Vasudev1975">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=X0JUwf2BXVAC&pg=PA212|title=Literary and Historical Studies in Indology|last=Vasudev Vishnu Mirashi|date=1 January 1975|publisher=Motilal Banarsidass|isbn=978-81-208-0417-3|page=212}}</ref> Мадхав Винајак Кибе је сместио локацију Ланка у централној Индији.<ref>{{Cite book|title=Location of Lanka|last=Madhav Vinayak Kibe|publisher=Manohar Granthamala|year=1947|location=Pune|page=16|oclc=33286332|author-link=Madhav Vinayak Kibe}}</ref>
У једном одломку, [[Valmiki|Валмикијева]] [[Рамајана]] описује Виндију као смештену јужно од Кишкинде (Рамајана IV-46. 17), која је идентификована са делом данашње [[Карнатака|Карнатаке]]. Даље имплицира да се [[море]] налазило јужно од Виндије, а Ланка преко овог мора. Многи научници су покушали да објасне ову аномалију на различите начине. Према једној теорији, термин „Виндија“ покривао је бројне планине јужно од индоаријских територија у време када је Рамајана настајала. Други, попут Фредерика Едена Паргитера, верују да је у Јужној Индији постојала још једна планина са истим именом.<ref name="Vasudev1975">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=X0JUwf2BXVAC&pg=PA212|title=Literary and Historical Studies in Indology|last=Vasudev Vishnu Mirashi|date=1 January 1975|publisher=Motilal Banarsidass|isbn=978-81-208-0417-3|page=212}}</ref> Мадхав Винајак Кибе је сместио локацију Ланка у централној Индији.<ref>{{Cite book|title=Location of Lanka|last=Madhav Vinayak Kibe|publisher=Manohar Granthamala|year=1947|location=Pune|page=16|oclc=33286332|author-link=Madhav Vinayak Kibe}}</ref>


Натпис Барабар у пећини Маукари Анантаварман помиње брдо Нагарјуни Бихар као део Виндија.<ref name="PKB">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=njYpsvmr2dsC&pg=PA60|title=Historical Geography of Madhya Pradesh from Early Records|last=PK Bhattacharya|publisher=[[Motilal Banarsidass]]|year=1977|isbn=978-81-208-3394-4|pages=60–69}}</ref>
Натпис Барабар у пећини Маукари Анантаварман помиње брдо Нагарјуни Бихар као део Виндија.<ref name="PKB">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=njYpsvmr2dsC&pg=PA60|title=Historical Geography of Madhya Pradesh from Early Records|last=PK Bhattacharya|publisher=[[Motilal Banarsidass]]|year=1977|isbn=978-81-208-3394-4|pages=60–69}}</ref>
Ред 28: Ред 50:
=== Данашња дефиниција ===
=== Данашња дефиниција ===
[[Датотека:Indiahills.png|мини| Мапа истакнутих планинских ланаца у Индији, приказује Виндију у централној Индији ]]
[[Датотека:Indiahills.png|мини| Мапа истакнутих планинских ланаца у Индији, приказује Виндију у централној Индији ]]
Данас је дефиниција Виндија првенствено ограничена на средњеиндијске стрмине, брда и планине смештене северно од реке [[Нармада|Нармаде]].<ref name="Edward1885">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&pg=PA1017|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia, Commercial Industrial, and Scientific: Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures|last=Edward Balfour|publisher=Bernard Quaritch|year=1885|pages=1017–1018}}</ref> Неки од њих су заправо одвојени брдски системи.<ref name="WWHunter2013">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Vdv7AQAAQBAJ&pg=PA35|title=The Indian Empire: Its People, History and Products|last=W.W. Hunter|publisher=Routledge|year=2013|isbn=978-1-136-38301-4|page=35}}</ref>
Данас је дефиниција Виндија првенствено ограничена на средње-индијске стрмине, брда и планине смештене северно од реке [[Нармада|Нармаде]].<ref name="Edward1885">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&pg=PA1017|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia, Commercial Industrial, and Scientific: Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures|last=Edward Balfour|publisher=Bernard Quaritch|year=1885|pages=1017–1018}}</ref> Неки од њих су заправо одвојени брдски системи.<ref name="WWHunter2013">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Vdv7AQAAQBAJ&pg=PA35|title=The Indian Empire: Its People, History and Products|last=W.W. Hunter|publisher=Routledge|year=2013|isbn=978-1-136-38301-4|page=35}}</ref>


Западни крај ланца Виндија налази се у држави [[Гуџарат]], близу државне границе са [[Раџастан|Раџастаном]] и [[Мадја Прадеш|Мадја Прадешом]], на источној страни [[Гуџарат|полуострва Гујарат]]. Низ брда повезује продужетак Виндије са низом Аравали у близини Чампанера. Низ Виндија уздиже се у висину источно од Чота Удаипура.<ref>{{Cite web|url=http://guj-nwrws.gujarat.gov.in/downloads/phy_geology_gujarat_eng.pdf|title=Physical Geology of Gujarat|last=VN Kulkarni|publisher=Public Works Department, Government of Gujarat|access-date=20 June 2014}}</ref>
Западни крај ланца Виндија налази се у држави [[Гуџарат]], близу државне границе са [[Раџастан|Раџастаном]] и [[Мадја Прадеш|Мадја Прадешом]], на источној страни [[Гуџарат|полуострва Гујарат]]. Низ брда повезује продужетак Виндије са низом Аравали у близини Чампанера. Низ Виндија уздиже се у висину источно од Чота Удаипура.<ref>{{Cite web|url=http://guj-nwrws.gujarat.gov.in/downloads/phy_geology_gujarat_eng.pdf|title=Physical Geology of Gujarat|last=VN Kulkarni|publisher=Public Works Department, Government of Gujarat|access-date=20 June 2014}}</ref>
Ред 34: Ред 56:
Главно подручје Виндија чини јужна стрмина средоиндијске узвисине. Иде отприлике паралелно са реком Нарамада у правцу исток-запад, чинећи јужни зид платоа Малва у Мадја Прадешу.
Главно подручје Виндија чини јужна стрмина средоиндијске узвисине. Иде отприлике паралелно са реком Нарамада у правцу исток-запад, чинећи јужни зид платоа Малва у Мадја Прадешу.


шИсточни део Виндија састоји се од више ланаца, пошто се подручје дели на огранке источно од Малве. Јужни ланац Виндија пролази између горњег тока река [[Сон]] и Нармада да би се састао са ланцима Сатпура на брдима Маикал близу Амаркантака. Северни ланац Виндија наставља се према истоку као висораван Бандер и ланац Каимур, који иде северно од реке [[Сон]].<ref name="Pradeep2007">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=RxCzONmxUp0C&pg=PA209|title=Human Geography: The Land|last=Pradeep Sharma|publisher=Discovery Publishing House|year=2007|isbn=978-81-8356-290-4|page=209}}</ref> Овај проширени ланац пролази кроз некада Виндија Праде, сежући до округа Каимур у Бихару. Грана ланца Виндија која се протеже преко Бунделканда позната је под именом Пана.<ref name="PKB">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=njYpsvmr2dsC&pg=PA60|title=Historical Geography of Madhya Pradesh from Early Records|last=PK Bhattacharya|publisher=[[Motilal Banarsidass]]|year=1977|isbn=978-81-208-3394-4|pages=60–69}}</ref> Још један северни продужетак (познат као брда Виндхиачал) иде до [[Утар Прадеш|Утар Прадеша]], заустављајући се пред обалама [[Ганг|Ганга]] на више места, близу [[Варанаси|Варанасија]].
Источни део Виндија састоји се од више ланаца, пошто се подручје дели на огранке источно од Малве. Јужни ланац Виндија пролази између горњег тока река [[Сон]] и Нармада да би се састао са ланцима Сатпура на брдима Маикал близу Амаркантака. Северни ланац Виндија наставља се према истоку као висораван Бандер и ланац Каимур, који иде северно од реке [[Сон]].<ref name="Pradeep2007">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=RxCzONmxUp0C&pg=PA209|title=Human Geography: The Land|last=Pradeep Sharma|publisher=Discovery Publishing House|year=2007|isbn=978-81-8356-290-4|page=209}}</ref> Овај проширени ланац пролази кроз некада Виндија Праде, сежући до округа Каимур у Бихару. Грана ланца Виндија која се протеже преко Бунделканда позната је под именом Пана.<ref name="PKB">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=njYpsvmr2dsC&pg=PA60|title=Historical Geography of Madhya Pradesh from Early Records|last=PK Bhattacharya|publisher=[[Motilal Banarsidass]]|year=1977|isbn=978-81-208-3394-4|pages=60–69}}</ref> Још један северни продужетак (познат као брда Виндхиачал) иде до [[Утар Прадеш|Утар Прадеша]], заустављајући се пред обалама [[Ганг|Ганга]] на више места, близу [[Варанаси|Варанасија]].


'''Виндија''' висораван је висораван која лежи северно од централног дела ланца. Платои Рева - Пана такође су заједнички познати као висораван Виндија.
'''Виндија''' [[висораван]] је висораван која лежи северно од централног дела ланца. Платои Рева - Пана такође су заједнички познати као висораван Виндија.


== Надморска висина ==
== Надморска висина ==
Различити извори се разликују у вези просечне надморске висине Виндије, у зависности од њихове дефиниције ланца. МЦ Чатурведи спомиње просечну надморску висину од 300 м.<ref name="Mahesh2012">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=DFvVY4jAJfgC&pg=PA19|title=Ganga-Brahmaputra-Meghna Waters: Advances in Development and Management|last=Mahesh Chandra Chaturvedi|date=27 August 2012|publisher=CRC Press|isbn=978-1-4398-7376-2|page=19}}</ref> Прадеп Шарма наводи да је „општа висина“ Виндије 300–650 м, ретко прелази 700 м током својих 1200 км дужине.<ref name="Pradeep2007">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=RxCzONmxUp0C&pg=PA209|title=Human Geography: The Land|last=Pradeep Sharma|publisher=Discovery Publishing House|year=2007|isbn=978-81-8356-290-4|page=209}}</ref>
Различити извори се разликују у вези просечне [[Надморска висина|надморске висине]] Виндије, у зависности од њихове дефиниције ланца. МЦ Чатурведи спомиње просечну надморску висину од 300 м.<ref name="Mahesh2012">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=DFvVY4jAJfgC&pg=PA19|title=Ganga-Brahmaputra-Meghna Waters: Advances in Development and Management|last=Mahesh Chandra Chaturvedi|date=27 August 2012|publisher=CRC Press|isbn=978-1-4398-7376-2|page=19}}</ref> Прадеп Шарма наводи да је „општа висина“ Виндије 300–650 м, ретко прелази 700 м током својих 1200 км дужине.<ref name="Pradeep2007">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=RxCzONmxUp0C&pg=PA209|title=Human Geography: The Land|last=Pradeep Sharma|publisher=Discovery Publishing House|year=2007|isbn=978-81-8356-290-4|page=209}}</ref>


Највиша тачка Виндије је Сад-бхавна Шикар ("Врх добре воље"), који лежи на {{Convert|2467|ft|m}} изнад нивоа мора.<ref>{{Cite web|url=http://www.diethatta.nic.in/tour.htm|title=Places of Interest|publisher=[[District Institute for Education and Training|DIET]] [[Hatta, Madhya Pradesh|Hatta]]|access-date=20 June 2014}}</ref> Такође познат као врх Калумар или врх Калумбе, налази се у близини Сингрампура у округу Дамох, у подручју познатом као брда Банрер или Пана.<ref name="WWHunter1908">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=O39DAAAAYAAJ|title=Imperial Gazetteer of India|last=William Wilson Hunter|publisher=Clarendon Press|year=1908|page=316}}</ref> Историјски текстови укључују Амаркантак (1000+ м) у Виндији, али данас се он сматра делом ланца Маикал, који се сматра продужетком Сатпура.<ref name="KSUnni1996">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=00jcLwUPhrwC&pg=PA15|title=Ecology of River Narmada|last=K. Sankaran Unni|publisher=APH Publishing|year=1996|isbn=978-81-7024-765-4|page=15}}</ref> {{Широка слика|Vindhyas as seen from Bhimbetka.jpg|1000px|Виндија са Бимбетке}}
Највиша тачка Виндије је Сад-бхавна Шикар ("Врх добре воље"), који лежи на {{Convert|2467|ft|m}} изнад нивоа мора.<ref>{{Cite web|url=http://www.diethatta.nic.in/tour.htm|title=Places of Interest|publisher=[[District Institute for Education and Training|DIET]] [[Hatta, Madhya Pradesh|Hatta]]|access-date=20 June 2014}}</ref> Такође познат као врх Калумар или врх Калумбе, налази се у близини Сингрампура у округу Дамох, у подручју познатом као брда Банрер или Пана.<ref name="WWHunter1908">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=O39DAAAAYAAJ|title=Imperial Gazetteer of India|last=William Wilson Hunter|publisher=Clarendon Press|year=1908|page=316}}</ref> Историјски текстови укључују Амаркантак (1000+ м) у Виндији, али данас се он сматра делом ланца Маикал, који се сматра продужетком Сатпура.<ref name="KSUnni1996">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=00jcLwUPhrwC&pg=PA15|title=Ecology of River Narmada|last=K. Sankaran Unni|publisher=APH Publishing|year=1996|isbn=978-81-7024-765-4|page=15}}</ref> {{Широка слика|Vindhyas as seen from Bhimbetka.jpg|1000px|Виндија са Бимбетке}}


== Културни значај ==
== Културни значај ==
[[Датотека:Map_of_Vedic_India.png|десно|мини| Виндија се на овој мапи види као јужна граница Ариаварте. Имајте на уму да је историјски термин „Виндија“ покривао подручје Сатпура које се налази јужно од Нармаде. ]]
[[Датотека:Map_of_Vedic_India.png|десно|мини| Виндија се на овој мапи види као јужна граница Ариаварте. Имати на уму да је историјски термин „Виндија“ покривао подручје Сатпура које се налази јужно од Нармаде. ]]
аВиндија се сматра традиционалном географском границом између северне Индије и јужне Индије,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fpdVoAEACAAJ|title=A Concise History of South India|last=Noboru Karashima|publisher=Oxford University Press|year=2014|isbn=978-0-19-809977-2|page=xviii|author-link=Noboru Karashima}}</ref> и има истакнут статус у митологији и географији Индије.<ref name="HHW_Meghaduta_1843">{{Cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ|title=The Mégha dúta; or, Cloud messenger|last=Kalidasa, HH Wilson|year=1843|pages=[https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ/page/n28 19]–20}}</ref> У древним индијским текстовима, Виндија се види као демаркациона линија између територија Индо-Аријевац и осталих.<ref name="Edward1885">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&pg=PA1017|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia, Commercial Industrial, and Scientific: Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures|last=Edward Balfour|publisher=Bernard Quaritch|year=1885|pages=1017–1018}}</ref> Најстарији хиндуистички текстови сматрају је јужном границом Ариаварте. [[Махабхарата]] помиње да Нишаде и друга племена Млецча бораве у шумама Виндије.<ref>{{Cite book|url=http://www.sacred-texts.com/hin/m12/m12a058.htm|title=The Mahabharata (12.58.3211)|last=Ved Vyasa|publisher=Bhārata Press|others=Translated by Kisari Mohan Ganguli|year=1886}}</ref> Иако су се индо-аријевски језици (као што су [[Маратхи језик|Маратхи]] и [[Конкани језик|Конкани]] ) проширили на југу Виндије касније, Виндија је настављена да се сматра традиционалном границом између северне и јужне индијске нације. <ref name="MSKohli2002">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=GIs4zv17HHwC&pg=PA32|title=Mountains of India: Tourism, Adventure and Pilgrimage|last=M.S. Kohli|publisher=Indus Publishing|year=2002|isbn=978-81-7387-135-1|page=32}}</ref>
Виндија се сматра традиционалном географском границом између северне Индије и јужне Индије,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fpdVoAEACAAJ|title=A Concise History of South India|last=Noboru Karashima|publisher=Oxford University Press|year=2014|isbn=978-0-19-809977-2|page=xviii|author-link=Noboru Karashima}}</ref> и има истакнут статус у [[Митологија|митологиј]]и и [[Географија|географиј]]и Индије.<ref name="HHW_Meghaduta_1843">{{Cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ|title=The Mégha dúta; or, Cloud messenger|last=Kalidasa, HH Wilson|year=1843|pages=[https://archive.org/details/bub_gb_GbQIAAAAQAAJ/page/n28 19]–20}}</ref> У древним индијским текстовима, Виндија се види као демаркациона линија између територија Индо-Аријевац и осталих.<ref name="Edward1885">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iU0OAAAAQAAJ&pg=PA1017|title=The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia, Commercial Industrial, and Scientific: Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures|last=Edward Balfour|publisher=Bernard Quaritch|year=1885|pages=1017–1018}}</ref> Најстарији хиндуистички текстови сматрају је јужном границом Ариаварте. [[Махабхарата]] помиње да Нишаде и друга племена Млецча бораве у [[шума]]ма Виндије.<ref>{{Cite book|url=http://www.sacred-texts.com/hin/m12/m12a058.htm|title=The Mahabharata (12.58.3211)|last=Ved Vyasa|publisher=Bhārata Press|others=Translated by Kisari Mohan Ganguli|year=1886}}</ref> Иако су се индо-аријевски језици (као што су [[Маратхи језик|Маратхи]] и [[Конкани језик|Конкани]] ) проширили на југу Виндије касније, Виндија је настављена да се сматра традиционалном границом између северне и јужне индијске нације. <ref name="MSKohli2002">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=GIs4zv17HHwC&pg=PA32|title=Mountains of India: Tourism, Adventure and Pilgrimage|last=M.S. Kohli|publisher=Indus Publishing|year=2002|isbn=978-81-7387-135-1|page=32}}</ref>


Виндија се појављују на истакнутом месту у индијским митолошким причама. Иако Виндија планине нису превисоке, историјски су сматране изузетно неприступачним и опасним због густе вегетације и непријатељских племена која тамо пребивају.<ref name="Stephen1880">{{Cite journal|last=John Avery|year=1880|title=Influence of the Aryans upon the Aboriginal speech of India|url=https://books.google.com/books?id=E64BAAAAMAAJ&pg=PA122|journal=The American Antiquarian|publisher=Jameson & Morse|volume=3|page=122}}</ref> <ref name="Jurgen2012">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=q5TYd6pXmdIC&pg=PA20|title=Narmadāparikramā – Circumambulation of the Narmadā River: On the Tradition of a Unique Hindu Pilgrimage|last=Jürgen Neuß|publisher=BRILL|year=2012|isbn=978-90-04-22857-3|page=20}}</ref> У старијим санскртским текстовима, попут [[Рамајана|Рамајане]], описани су као непозната територија заражена људождерима и [[Демон|демонима]].<ref name="Brennan2006">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=JGqD-t83o8AC&pg=PA5|title=Classic Legendary Hero Stories: Extraordinary Tales of Honor, Courage, and Valor|last=Stephen Vincent Brennan|date=January 2006|publisher=Globe Pequot Press|isbn=978-1-59228-872-4|page=5}}</ref> Каснији текстови описују подручје Виндија као пребивалиште жестоког облика Шакти (богиње [[Кали (богиња)|Кали]] или [[Durga|Дурга]]), која тамо живи од убијања демона. Описана је као Виндијавасини („становница Виндија“), а храм посвећен њој налази се у граду Виндијачал, Утар Прадеш.<ref name="Cynthia1998">{{Cite book|title=Devī: Goddesses of India|last=Cynthia Ann Humes|publisher=Motilal Banarsidass|year=1998|isbn=978-81-208-1491-2|editor-last=John Stratton Hawley|page=49|chapter=Vindhyavasini: Local Goddess yet Great Goddess|author-link=Cynthia Ann Humes|editor-last2=Donna M. Wulff|chapter-url=https://books.google.com/books?id=CZrV3kOpMt0C&pg=PA49}}</ref> <ref name="Vanamali2008">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=N5Ju3nWR52UC&pg=PA166|title=Shakti: Realm of the Divine Mother|last=Vanamali|date=21 July 2008|publisher=Inner Traditions / Bear & Co|isbn=978-1-59477-785-1|page=166}}</ref> [[Махабхарата]] спомиње Виндхију као „вечито пребивалиште“ Кали.<ref>{{Cite book|url=http://www.sacred-texts.com/hin/m04/m04006.htm|title=The Mahabharata (4.6.232)|last=Ved Vyasa|publisher=Bhārata Press|others=Translated by Kisari Mohan Ganguli|year=1886}}</ref>
Виндија се појављује на истакнутом месту у индијским митолошким причама. Иако Виндија планине нису превисоке, историјски су сматране изузетно неприступачним и опасним због густе [[Вегетација|вегетациј]]е и непријатељских племена која тамо пребивају.<ref name="Stephen1880">{{Cite journal|last=John Avery|year=1880|title=Influence of the Aryans upon the Aboriginal speech of India|url=https://books.google.com/books?id=E64BAAAAMAAJ&pg=PA122|journal=The American Antiquarian|publisher=Jameson & Morse|volume=3|page=122}}</ref> <ref name="Jurgen2012">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=q5TYd6pXmdIC&pg=PA20|title=Narmadāparikramā – Circumambulation of the Narmadā River: On the Tradition of a Unique Hindu Pilgrimage|last=Jürgen Neuß|publisher=BRILL|year=2012|isbn=978-90-04-22857-3|page=20}}</ref> У старијим санскртским текстовима, попут [[Рамајана|Рамајане]], описани су као непозната територија заражена људождерима и [[Демон|демонима]].<ref name="Brennan2006">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=JGqD-t83o8AC&pg=PA5|title=Classic Legendary Hero Stories: Extraordinary Tales of Honor, Courage, and Valor|last=Stephen Vincent Brennan|date=January 2006|publisher=Globe Pequot Press|isbn=978-1-59228-872-4|page=5}}</ref> Каснији текстови описују подручје Виндија као пребивалиште жестоког облика Шакти (богиње [[Кали (богиња)|Кали]] или [[Durga|Дурга]]), која тамо живи од убијања демона. Описана је као Виндијавасини („становница Виндија“), а [[храм]] посвећен њој налази се у граду Виндијачал, Утар Прадеш.<ref name="Cynthia1998">{{Cite book|title=Devī: Goddesses of India|last=Cynthia Ann Humes|publisher=Motilal Banarsidass|year=1998|isbn=978-81-208-1491-2|editor-last=John Stratton Hawley|page=49|chapter=Vindhyavasini: Local Goddess yet Great Goddess|author-link=Cynthia Ann Humes|editor-last2=Donna M. Wulff|chapter-url=https://books.google.com/books?id=CZrV3kOpMt0C&pg=PA49}}</ref> <ref name="Vanamali2008">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=N5Ju3nWR52UC&pg=PA166|title=Shakti: Realm of the Divine Mother|last=Vanamali|date=21 July 2008|publisher=Inner Traditions / Bear & Co|isbn=978-1-59477-785-1|page=166}}</ref> [[Махабхарата]] спомиње Виндхију као „вечито пребивалиште“ Кали.<ref>{{Cite book|url=http://www.sacred-texts.com/hin/m04/m04006.htm|title=The Mahabharata (4.6.232)|last=Ved Vyasa|publisher=Bhārata Press|others=Translated by Kisari Mohan Ganguli|year=1886}}</ref>


Према једној легенди, планина Виндија се некада такмичила са планином Меру, нарастајући тако високо да је ометала сунце. Мудрац Агастиа је тада затражио од Виндије да се спусти, како би му олакшала прелазак на југ. Из поштовања према Агастији, Виндија је спустила висину и обећала да неће расти док се Агастиа не врати на север. Агастиа се настанио на југу, а планина Виндија, верна својој речи, никада више није расла.<ref name="Roshen2014">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=87k0AwAAQBAJ&pg=PT124|title=The Religions of India: A Concise Guide to Nine Major Faiths|last=Roshen Dalal|publisher=Penguin Books Limited|year=2014|isbn=978-81-8475-396-7|page=124}}</ref>
Према једној легенди, планина Виндија се некада такмичила са планином Меру, нарастајући тако високо да је ометала сунце. [[Мудрац]] Агастиа је тада затражио од Виндије да се спусти, како би му олакшала прелазак на [[југ]]. Из поштовања према Агастији, Виндија је спустила висину и обећала да неће расти док се Агастиа не врати на [[север]]. Агастиа се настанио на југу, а планина Виндија, верна својој речи, никада више није расла.<ref name="Roshen2014">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=87k0AwAAQBAJ&pg=PT124|title=The Religions of India: A Concise Guide to Nine Major Faiths|last=Roshen Dalal|publisher=Penguin Books Limited|year=2014|isbn=978-81-8475-396-7|page=124}}</ref>


Кишкинда Канда из Валмикијеве Рамајане помиње да је Маја изградила вилу у Виндији.<ref name="Parmesh2001">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=QxPCBCk3wVIC&pg=PA871|title=Encyclopaedic Dictionary of Puranas|last=Swami Parmeshwaranand|publisher=Sarup & Sons|year=2001|isbn=978-81-7625-226-3|page=871}}</ref> У ''Дашакумарачарити'', краљ Рајахамса од Магаде и његови министри стварају нову колонију у шуми Виндија, након што су протерани из свог краљевства након ратног пораза.
Кишкинда Канда из Валмикијеве Рамајане помиње да је Маја изградила вилу у Виндији.<ref name="Parmesh2001">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=QxPCBCk3wVIC&pg=PA871|title=Encyclopaedic Dictionary of Puranas|last=Swami Parmeshwaranand|publisher=Sarup & Sons|year=2001|isbn=978-81-7625-226-3|page=871}}</ref> У ''Дашакумарачарити'', краљ Рајахамса од Магаде и његови министри стварају нову колонију у шуми Виндија, након што су протерани из свог [[Краљевство|краљевств]]а након ратног пораза.
[[Датотека:Memoirs_of_the_Geological_Survey_of_India_(1871)_(14596088869).jpg|десно|мини| Мапа "Виндија серије" из Геолошког завода за Индију (1871.) ]]
[[Датотека:Memoirs_of_the_Geological_Survey_of_India_(1871)_(14596088869).jpg|десно|мини| Мапа "Виндија серије" из Геолошког завода за Индију (1871.) ]]
Виндија планине су један од једина два планинска ланца која се помињу у [[Химна Индије|националној химни Индије]], а други су Хималаји.<ref name="Edgar2008">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=OLaKRbzU_bYC&pg=RA1-PA326|title=Pearson General Knowledge Manual 2009|last=Edgar Thorpe|last2=Showick Thorpe|publisher=Pearson Education India|year=2008|isbn=978-81-317-2300-5|pages=323–326}}</ref>
Виндија планине су један од једина два планинска ланца која се помињу у [[Химна Индије|националној химни Индије]], а други су [[Хималаји]].<ref name="Edgar2008">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=OLaKRbzU_bYC&pg=RA1-PA326|title=Pearson General Knowledge Manual 2009|last=Edgar Thorpe|last2=Showick Thorpe|publisher=Pearson Education India|year=2008|isbn=978-81-317-2300-5|pages=323–326}}</ref>


== Реке ==
== Реке ==
Ред 67: Ред 89:
== Види још ==
== Види још ==


** [[:en:Geology_of_India|Geology of India]]
* [[:en:Geology_of_India|Geology of India]]
** [[:en:Geology_of_the_Himalayas|Geology of the Himalayas]]
* [[:en:Geology_of_the_Himalayas|Geology of the Himalayas]]


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 22. септембар 2020. у 18:34

Виндија
Виндија
Географске карактеристике
Највиша тачка752
Географија
Државе Индија

Планински ланац Виндија (познат и као Виндијачал) је комплексни испрекидан ланац планинских гребена, брда, висија и платоа у западној-централној Индији.

Виндија планине

Технички, Виндију не чини један планински ланац у геолошком смислу. Тачан опсег Виндија је слабо дефинисан, а историјски је тај појам обухватио низ различитих брдских система у централној Индији, укључујући и онај који је сада познат као планински ланац Сатпура. Данас се тај израз углавном односи на стрмину који се пружа северно и приближно паралелно са реком Нармада у Мадја Прадешу и њеним брдским продужетцима. У зависности од дефиниције, ланац се протеже до Гуџарата на западу, Утар Прадеша и Бихара на северу и Чатисгара на истоку.

Виндија има велики значај у индијској митологији и историји. Неколико древних текстова спомиње Виндију као јужну границу Ариаварте, територије древних Индоаријских народа. Иако се данас индоаријски језици говоре јужно од Виндија, подручје се и даље сматра традиционалном границом између северне и јужне Индије. Некадашњи Виндија Прадеш добио је име по ланцу Виндија.

Етимологија и имена

Према аутору коментара о Амаракоши, реч Виндија потиче од санскртске речи ваинд (ометати). У митолошкој причи (види доле) стоји да је Виндија некада ометала пут сунца, што је резултирало овим именом.[1] Рамајана из Валмикија наводи да је велика планина Виндија која је непрестано расла и ометала пут Сунца престала да расте више у складу са Агастиним речима.[2] Према другој теорији, име „Виндија“ на санскрту значи „ловац“ и може се односити на племенске ловце-сакупљаче који насељавају регион.[3]

Простор Виндија познат је и као „Виндијачала“ или „Виндијачал“; суфикс ачала (санскрт) или ачал (хинди) односи се на планину.[4] [5] У Махабхарати се подручје назива и Виндијападапарвата. Грчки географ Птоломеј назвао је ланац Виндиус или Оуиндион, описујући га као извор река Намадос (Нармада) и Нанагоуна (Тапти). „Даксинапарвата“ („Јужна планина“) која се помиње у Каушитаки Упанишади такође је идентификована са Виндијом.[6]

Обим

Виндију не чини један ланац у правом геолошком смислу: брда заједнички позната као Виндија не леже дуж антиклиналног или синклиналног гребена. [7] Виндија низ је заправо група дисконтинуалних ланаца планинских гребена, брда, висија и платоа. Термин „Виндија“ дефинисан је конвенцијом, па је тачна дефиниција подручја Виндија варирала у различито време историје.

Историјске дефиниције

Виндија ланац виђен из Мандава, Мадиа Прадеш

Раније се термин „Виндија“ користио у ширем смислу и обухватао је низ брдских венаца између Индо-ганшке равнице и висоравни Декан. Према разним дефиницијама наведеним у старијим текстовима Виндија се пружа до реке Годавари на југу и Ганга на северу.[1]

У одређеним Пуранама, израз Виндија посебно покрива планински ланац који се налази између река Нармада и Тапти; односно онај који је сада познат као ланац Сатпура.[3] [8] Санскрт текст Вараха Пурана користи назив „Виндија-пада“ („подножје Виндије“) за подручје Сатпура.

Неколико древних индијских текстова и натписа (нпр. Насик Прасасти из Гаутамипутра Сатакарни) помиње три планинска ланца у Централној Индији: Виндија (или „Виндија Пропер“), Ркса (такође Рксават или Рикса) и Париатра (или Парипатра). Три ланца су укључена у седам Кула Парвата („ кланске планине“) Бхаратаварше, тј. Индије. Тачна идентификација ова три опсега је тешка због контрастних описа у различитим текстовима. На пример, Курма, Матсија и Браманда Пуранас помињу Виндију као извор реке Тапти; док Вишну и Брама Пуранас помињу Рксу као њен извор.[9] Неки текстови користе израз Виндија да би описали сва брда у централној Индији.

У једном одломку, Валмикијева Рамајана описује Виндију као смештену јужно од Кишкинде (Рамајана IV-46. 17), која је идентификована са делом данашње Карнатаке. Даље имплицира да се море налазило јужно од Виндије, а Ланка преко овог мора. Многи научници су покушали да објасне ову аномалију на различите начине. Према једној теорији, термин „Виндија“ покривао је бројне планине јужно од индоаријских територија у време када је Рамајана настајала. Други, попут Фредерика Едена Паргитера, верују да је у Јужној Индији постојала још једна планина са истим именом.[10] Мадхав Винајак Кибе је сместио локацију Ланка у централној Индији.[11]

Натпис Барабар у пећини Маукари Анантаварман помиње брдо Нагарјуни Бихар као део Виндија.[6]

Данашња дефиниција

Мапа истакнутих планинских ланаца у Индији, приказује Виндију у централној Индији

Данас је дефиниција Виндија првенствено ограничена на средње-индијске стрмине, брда и планине смештене северно од реке Нармаде.[3] Неки од њих су заправо одвојени брдски системи.[12]

Западни крај ланца Виндија налази се у држави Гуџарат, близу државне границе са Раџастаном и Мадја Прадешом, на источној страни полуострва Гујарат. Низ брда повезује продужетак Виндије са низом Аравали у близини Чампанера. Низ Виндија уздиже се у висину источно од Чота Удаипура.[13]

Главно подручје Виндија чини јужна стрмина средоиндијске узвисине. Иде отприлике паралелно са реком Нарамада у правцу исток-запад, чинећи јужни зид платоа Малва у Мадја Прадешу.

Источни део Виндија састоји се од више ланаца, пошто се подручје дели на огранке источно од Малве. Јужни ланац Виндија пролази између горњег тока река Сон и Нармада да би се састао са ланцима Сатпура на брдима Маикал близу Амаркантака. Северни ланац Виндија наставља се према истоку као висораван Бандер и ланац Каимур, који иде северно од реке Сон.[14] Овај проширени ланац пролази кроз некада Виндија Праде, сежући до округа Каимур у Бихару. Грана ланца Виндија која се протеже преко Бунделканда позната је под именом Пана.[6] Још један северни продужетак (познат као брда Виндхиачал) иде до Утар Прадеша, заустављајући се пред обалама Ганга на више места, близу Варанасија.

Виндија висораван је висораван која лежи северно од централног дела ланца. Платои Рева - Пана такође су заједнички познати као висораван Виндија.

Надморска висина

Различити извори се разликују у вези просечне надморске висине Виндије, у зависности од њихове дефиниције ланца. МЦ Чатурведи спомиње просечну надморску висину од 300 м.[15] Прадеп Шарма наводи да је „општа висина“ Виндије 300–650 м, ретко прелази 700 м током својих 1200 км дужине.[14]

Највиша тачка Виндије је Сад-бхавна Шикар ("Врх добре воље"), који лежи на 2.467 ft (752 m) изнад нивоа мора.[16] Такође познат као врх Калумар или врх Калумбе, налази се у близини Сингрампура у округу Дамох, у подручју познатом као брда Банрер или Пана.[7] Историјски текстови укључују Амаркантак (1000+ м) у Виндији, али данас се он сматра делом ланца Маикал, који се сматра продужетком Сатпура.[17]

Виндија са Бимбетке

Културни значај

Виндија се на овој мапи види као јужна граница Ариаварте. Имати на уму да је историјски термин „Виндија“ покривао подручје Сатпура које се налази јужно од Нармаде.

Виндија се сматра традиционалном географском границом између северне Индије и јужне Индије,[18] и има истакнут статус у митологији и географији Индије.[1] У древним индијским текстовима, Виндија се види као демаркациона линија између територија Индо-Аријевац и осталих.[3] Најстарији хиндуистички текстови сматрају је јужном границом Ариаварте. Махабхарата помиње да Нишаде и друга племена Млецча бораве у шумама Виндије.[19] Иако су се индо-аријевски језици (као што су Маратхи и Конкани ) проширили на југу Виндије касније, Виндија је настављена да се сматра традиционалном границом између северне и јужне индијске нације. [20]

Виндија се појављује на истакнутом месту у индијским митолошким причама. Иако Виндија планине нису превисоке, историјски су сматране изузетно неприступачним и опасним због густе вегетације и непријатељских племена која тамо пребивају.[21] [22] У старијим санскртским текстовима, попут Рамајане, описани су као непозната територија заражена људождерима и демонима.[23] Каснији текстови описују подручје Виндија као пребивалиште жестоког облика Шакти (богиње Кали или Дурга), која тамо живи од убијања демона. Описана је као Виндијавасини („становница Виндија“), а храм посвећен њој налази се у граду Виндијачал, Утар Прадеш.[24] [25] Махабхарата спомиње Виндхију као „вечито пребивалиште“ Кали.[26]

Према једној легенди, планина Виндија се некада такмичила са планином Меру, нарастајући тако високо да је ометала сунце. Мудрац Агастиа је тада затражио од Виндије да се спусти, како би му олакшала прелазак на југ. Из поштовања према Агастији, Виндија је спустила висину и обећала да неће расти док се Агастиа не врати на север. Агастиа се настанио на југу, а планина Виндија, верна својој речи, никада више није расла.[27]

Кишкинда Канда из Валмикијеве Рамајане помиње да је Маја изградила вилу у Виндији.[28] У Дашакумарачарити, краљ Рајахамса од Магаде и његови министри стварају нову колонију у шуми Виндија, након што су протерани из свог краљевства након ратног пораза.

Мапа "Виндија серије" из Геолошког завода за Индију (1871.)

Виндија планине су један од једина два планинска ланца која се помињу у националној химни Индије, а други су Хималаји.[29]

Реке

Неколико притока система Ганга-Јамуна потиче из Виндије.[20] Ту спадају Чамбал, Бетва, Дасан, Кен, Тамса, Кали Синд и Парбати. Ове реке теку низ северне падине Виндија.

Реке Нармада и Сон теку низ јужне падине Виндија. Обе ове реке извиру на брдима Маикал, која су сада дефинисана као продужетак Сатпура, иако неколико старијих текстова користи термин Виндија да их обухвати (види Историјске дефиниције горе).

Геологија и палеонтологија

„Виндија Супергруп“ је једна од највећих и најдебљих седиментних сукцесија на свету.[30]

Најранији познати вишећелијски фосили еукариота (нитасте алге) откривени су из басена Виндија из периода од пре 1.6 до 1.7 милијарде година.[31]

Види још

Референце

  1. ^ а б в Kalidasa, HH Wilson (1843). The Mégha dúta; or, Cloud messenger. стр. 19–20. 
  2. ^ „Sloka & Translation | Valmiki Ramayanam”. www.valmiki.iitk.ac.in. Приступљено 2. 4. 2018. 
  3. ^ а б в г Edward Balfour (1885). The Cyclopædia of India and of Eastern and Southern Asia, Commercial Industrial, and Scientific: Products of the Mineral, Vegetable, and Animal Kingdoms, Useful Arts and Manufactures. Bernard Quaritch. стр. 1017—1018. 
  4. ^ Prabhakar Patil (2004). Myths and Traditions in India. BPI. стр. 75. ISBN 9788186982792. 
  5. ^ Anura Goonasekera; Cees J. Hamelink; Venkat Iyer, ур. (2003). Cultural Rights in a Global World. Eastern Universities Press. стр. 186. ISBN 9789812102355. 
  6. ^ а б в PK Bhattacharya (1977). Historical Geography of Madhya Pradesh from Early Records. Motilal Banarsidass. стр. 60—69. ISBN 978-81-208-3394-4. 
  7. ^ а б William Wilson Hunter (1908). Imperial Gazetteer of India. Clarendon Press. стр. 316. 
  8. ^ James Outram (1853). A few brief Memoranda of some of the public services rendered by Lieut.-Colonel Outram, C. B.: Printed for private circulation. Smith Elder and Company. стр. 31. 
  9. ^ Harihar Panda (2007). Professor H.C. Raychaudhuri, as a Historian. Northern Book Centre. стр. 128—130. ISBN 978-81-7211-210-3. 
  10. ^ Vasudev Vishnu Mirashi (1. 1. 1975). Literary and Historical Studies in Indology. Motilal Banarsidass. стр. 212. ISBN 978-81-208-0417-3. 
  11. ^ Madhav Vinayak Kibe (1947). Location of Lanka. Pune: Manohar Granthamala. стр. 16. OCLC 33286332. 
  12. ^ W.W. Hunter (2013). The Indian Empire: Its People, History and Products. Routledge. стр. 35. ISBN 978-1-136-38301-4. 
  13. ^ VN Kulkarni. „Physical Geology of Gujarat” (PDF). Public Works Department, Government of Gujarat. Приступљено 20. 6. 2014. 
  14. ^ а б Pradeep Sharma (2007). Human Geography: The Land. Discovery Publishing House. стр. 209. ISBN 978-81-8356-290-4. 
  15. ^ Mahesh Chandra Chaturvedi (27. 8. 2012). Ganga-Brahmaputra-Meghna Waters: Advances in Development and Management. CRC Press. стр. 19. ISBN 978-1-4398-7376-2. 
  16. ^ „Places of Interest”. DIET Hatta. Приступљено 20. 6. 2014. 
  17. ^ K. Sankaran Unni (1996). Ecology of River Narmada. APH Publishing. стр. 15. ISBN 978-81-7024-765-4. 
  18. ^ Noboru Karashima (2014). A Concise History of South India. Oxford University Press. стр. xviii. ISBN 978-0-19-809977-2. 
  19. ^ Ved Vyasa (1886). The Mahabharata (12.58.3211). Translated by Kisari Mohan Ganguli. Bhārata Press. 
  20. ^ а б M.S. Kohli (2002). Mountains of India: Tourism, Adventure and Pilgrimage. Indus Publishing. стр. 32. ISBN 978-81-7387-135-1. 
  21. ^ John Avery (1880). „Influence of the Aryans upon the Aboriginal speech of India”. The American Antiquarian. Jameson & Morse. 3: 122. 
  22. ^ Jürgen Neuß (2012). Narmadāparikramā – Circumambulation of the Narmadā River: On the Tradition of a Unique Hindu Pilgrimage. BRILL. стр. 20. ISBN 978-90-04-22857-3. 
  23. ^ Stephen Vincent Brennan (јануар 2006). Classic Legendary Hero Stories: Extraordinary Tales of Honor, Courage, and Valor. Globe Pequot Press. стр. 5. ISBN 978-1-59228-872-4. 
  24. ^ Cynthia Ann Humes (1998). „Vindhyavasini: Local Goddess yet Great Goddess”. Ур.: John Stratton Hawley; Donna M. Wulff. Devī: Goddesses of India. Motilal Banarsidass. стр. 49. ISBN 978-81-208-1491-2. 
  25. ^ Vanamali (21. 7. 2008). Shakti: Realm of the Divine Mother. Inner Traditions / Bear & Co. стр. 166. ISBN 978-1-59477-785-1. 
  26. ^ Ved Vyasa (1886). The Mahabharata (4.6.232). Translated by Kisari Mohan Ganguli. Bhārata Press. 
  27. ^ Roshen Dalal (2014). The Religions of India: A Concise Guide to Nine Major Faiths. Penguin Books Limited. стр. 124. ISBN 978-81-8475-396-7. 
  28. ^ Swami Parmeshwaranand (2001). Encyclopaedic Dictionary of Puranas. Sarup & Sons. стр. 871. ISBN 978-81-7625-226-3. 
  29. ^ Edgar Thorpe; Showick Thorpe (2008). Pearson General Knowledge Manual 2009. Pearson Education India. стр. 323—326. ISBN 978-81-317-2300-5. 
  30. ^ Jyotiranjan S Ray (фебруар 2006). „Age of the Vindhyan Supergroup: A review of recent findings” (PDF). Journal of Earth System Science. 115 (1): 149—160. doi:10.1007/BF02703031. 
  31. ^ Bengtson, S.; Belivanova, V.; Rasmussen, B.; Whitehouse, M. (мај 2009). „The controversial "Cambrian" fossils of the Vindhyan are real but more than a billion years older” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (19): 7729—7734. Bibcode:2009PNAS..106.7729B. ISSN 0027-8424. PMC 2683128 Слободан приступ. PMID 19416859. doi:10.1073/pnas.0812460106. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виндјачал&oldid=23357521”