Арсеније Велики — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 24. октобар 2020. у 10:16

Арсеније Велики је хришћански светитељ, родом из патрицијске породице у Риму. Стекао је квалитетно образовање из области науке и филозофије, али и у духовне мудрости. Добио је црквену службу ђакона велике цркве у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив и молитвен, Арсеније је хтео мирно да проживи свој живот. Међутим цар Теодосије га је узео за васпитача и учитеља својих синова Аркадија и Хонорија и поставио га за сенатора окруживши га великим богатством и почастима. Арсеније ипак, није уживао у свему томе. Једном се десило да је Арсеније казнио Аркадија због грешке коју је починио. Увређени Аркадије је смишљао освету своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у просјачко одећу, отишао на обалу мора где се сместио у лађу и отпловио у Мисир. Када је стигао у славни Скит, постао је ученик Јована Колова. Тада почиње његов подвиг. Себе је сматрао мртвим; када му је неко јавио да му је један богати сродник умро и њему завештао своје целокупно имање, он је одговорио: „Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?“ Повукао се у пустињу и тамо плео корпе од палминог лишћа, а ноћу се молио Богу. Избегавао је људе и сваки разговор са њима. Само празничним данима је долазио у цркву на причешће. Да се не би олењио, често је себи постављао питање: „Арсеније, зашто си дошао у пустињу?“ Провео је педесет пет година као пустињак и за све то време био је узор монасима. Живео је сто година и скончао природном смрћу 448. године.

Српска православна црква слави га 8. маја по црквеном, а 21. маја по грегоријанском календару.

Литература

Охридски пролог, Владика Николај Велимировић

Спољашње везе

Охридски пролог за 8. мај (21. мај) (језик: српски)

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{хагиографија}}
 [[Слика:Arsenius the Great.jpg|мини|200п| Арсеније Велики]]
-'''Арсеније Велики''' је [[хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]], родом из [[патрицији|патрицијске]] [[породица|породице]] у [[Рим]]у. Стекао је квалитетно [[образовање]] из области [[наука|науке]] и [[филозофија|филозофије]], али и у духовне [[мудрост]]и. Добио је [[црква|црквену]] [[служба|службу]] [[ђакон]]а велике [[Црква (грађевина)|цркве]] у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив и молитвен, Арсеније је хтео мирно да проживи свој [[живот]]. Међутим цар [[Теодосије I|Теодосије]] га је узео за [[васпитач]]а и [[учитељ]]а својих синова [[Аркадије|Аркадија]] и [[Хонорије|Хонорија]] и поставио га за [[сенатор]]а окруживши га великим [[богатство]]м и [[почаст]]има. Арсеније ипак, није уживао у свему томе. Једном се десило да је Арсеније [[казна|казнио]] Аркадија због грешке коју је починио. Увређени Аркадије је смишљао [[la venganza|освету]] своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у [[просјак|просјачко]] [[одећу|одећу,]] отишао на [[обала|обалу]] [[море|мора]] где се сместио у [[брод|лађу]] и [[пловидба|отпловио]] у [[Египат|Мисир]]. Када је стигао у славни [[Скит]], постао је ученик [[Јован Колов|Јована Колова]]. Тада почиње његов [[аскеза|подвиг]]. Себе је сматрао мртвим; када му је неко јавио да му је један богати [[сродник]] умро и њему [[тестамент|завештао]] своје целокупно [[имање]], он је одговорио: „Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?“ Повукао се у [[пустиња|пустињу]] и тамо [[плетење|плео]] [[корпа|корпе]] од [[palme|палминог]] [[лист|лишћа]], а [[ноћ]]у се [[молитва|молио]] [[Бог]]у. Избегавао је људе и сваки разговор са њима. Само [[празник|празничним]] данима је долазио у [[Црква (грађевина)|цркву]] на [[евхаристија|причешће]]. Да се не би [[лењост|олењио]], често је себи постављао [[питање]]: „Арсеније, зашто си дошао у пустињу?“ Провео је педесет пет година као пустињак и за све то [[време]] био је [[узор]] [[монаштво|монасима]]. Живео је сто година и скончао природном смрћу [[448]]. године.
+'''Арсеније Велики''' је [[хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]], родом из [[патрицији|патрицијске]] [[породица|породице]] у [[Рим]]у. Стекао је квалитетно [[образовање]] из области [[наука|науке]] и [[филозофија|филозофије]], али и у духовне [[мудрост]]и. Добио је [[црква|црквену]] [[служба|службу]] [[ђакон]]а велике [[Црква (грађевина)|цркве]] у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив и молитвен, Арсеније је хтео мирно да проживи свој [[живот]]. Међутим цар [[Теодосије I|Теодосије]] га је узео за [[васпитач]]а и [[учитељ]]а својих синова [[Аркадије|Аркадија]] и [[Хонорије|Хонорија]] и поставио га за [[сенатор]]а окруживши га великим [[богатство]]м и [[почаст]]има. Арсеније ипак, није уживао у свему томе. Једном се десило да је Арсеније [[казна|казнио]] Аркадија због грешке коју је починио. Увређени Аркадије је смишљао [[la venganza|освету]] своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у [[просјак|просјачко]] [[одећа|одећу,]] отишао на [[обала|обалу]] [[море|мора]] где се сместио у [[брод|лађу]] и [[пловидба|отпловио]] у [[Египат|Мисир]]. Када је стигао у славни [[Скит]], постао је ученик [[Јован Колов|Јована Колова]]. Тада почиње његов [[аскеза|подвиг]]. Себе је сматрао мртвим; када му је неко јавио да му је један богати [[сродник]] умро и њему [[тестамент|завештао]] своје целокупно [[имање]], он је одговорио: „Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?“ Повукао се у [[пустиња|пустињу]] и тамо [[плетење|плео]] [[корпа|корпе]] од [[palme|палминог]] [[лист|лишћа]], а [[ноћ]]у се [[молитва|молио]] [[Бог]]у. Избегавао је људе и сваки разговор са њима. Само [[празник|празничним]] данима је долазио у [[Црква (грађевина)|цркву]] на [[евхаристија|причешће]]. Да се не би [[лењост|олењио]], често је себи постављао [[питање]]: „Арсеније, зашто си дошао у пустињу?“ Провео је педесет пет година као пустињак и за све то [[време]] био је [[узор]] [[монаштво|монасима]]. Живео је сто година и скончао природном смрћу [[448]]. године.
 [[Српска православна црква]] слави га [[8. мај]]а по црквеном, а [[21. мај]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].