Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
||
| Ред 23: | Ред 23: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Студирао је грађевинарство у [[Берлин]]у, [[Минхен]]у и [[Карлсруе]]у. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]] снимао је и проучавао српске средњовековне споменике.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=cpE9nkHbpF4C&q=Dragutin+Dragi%C5%A1a+Milutinovi%C4%87&dq=Dragutin+Dragi%C5%A1a+Milutinovi%C4%87&redir_esc=y|title=Starinar|date=1968|language=sr}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/mihailo-valtrovic-svestrani-arhitekta-i-cuvar-kulturnog-nasledja/|title=Mihailo Valtrović: Svestrani arhitekta i čuvar kulturnog nasleđa|date=2018-11-05|website=www.gradnja.rs|language=sr-RS|access-date=2021-01-17}}</ref> Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и [[Железничка станица Београд–Главна|Београдска железничка станица]] (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши [[Даниловград]]а у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у [[Долово (Панчево)|Долову]] код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] (1892).<ref name=":0" /> |
Студирао је грађевинарство у [[Берлин]]у, [[Минхен]]у и [[Карлсруе]]у. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]] снимао је и проучавао српске средњовековне споменике.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=cpE9nkHbpF4C&q=Dragutin+Dragi%C5%A1a+Milutinovi%C4%87&dq=Dragutin+Dragi%C5%A1a+Milutinovi%C4%87&redir_esc=y|title=Starinar|date=1968|language=sr}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/mihailo-valtrovic-svestrani-arhitekta-i-cuvar-kulturnog-nasledja/|title=Mihailo Valtrović: Svestrani arhitekta i čuvar kulturnog nasleđa|date=2018-11-05|website=www.gradnja.rs|language=sr-RS|access-date=2021-01-17}}</ref> Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и [[Железничка станица Београд–Главна|Београдска железничка станица]] (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши [[Даниловград]]а у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у [[Долово (Панчево)|Долову]] код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] (1892).<ref name=":0" /> |
||
== Референце == |
|||
{{reflist}} |
|||
== Литература == |
== Литература == |
||
Верзија на датум 17. јануар 2021. у 15:51
| Драгутин Милутиновић | |
|---|---|
 Драгутин Драгиша Милутиновић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. новембар 1840. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 16. децембар 1900. (60 год.) |
| Место смрти | Панчево, Аустроугарска |
Драгутин Драгиша Милутиновић (Београд, 17. новембар(по ст. кал.)/29. новембар 1840 — Панчево, 3. децембар(по ст. кал.)/16. децембар 1900) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у Великој школи и члан Српског ученог друштва.[1] Син је Симе Милутиновића Сарајлије и Марије.
Биографија
Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са Михаилом Валтровићем снимао је и проучавао српске средњовековне споменике.[2][3] Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и Београдска железничка станица (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши Даниловграда у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана Српске краљевске академије (1892).[1]
Референце
- ^ а б Historians, Society of Architectural (1997). Journal of the Society of Architectural Historians (на језику: енглески). The Society.
- ^ Starinar (на језику: српски). 1968.
- ^ „Mihailo Valtrović: Svestrani arhitekta i čuvar kulturnog nasleđa”. www.gradnja.rs (на језику: српски). 2018-11-05. Приступљено 2021-01-17.
Литература
- Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.
Спољашње везе
 | Овај чланак везан за историчаре уметности је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |