Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
Ред 23: Ред 23:
== Биографија ==
== Биографија ==
Студирао је грађевинарство у [[Берлин]]у, [[Минхен]]у и [[Карлсруе]]у. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]] снимао је и проучавао српске средњовековне споменике.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=cpE9nkHbpF4C&q=Dragutin+Dragi%C5%A1a+Milutinovi%C4%87&dq=Dragutin+Dragi%C5%A1a+Milutinovi%C4%87&redir_esc=y|title=Starinar|date=1968|language=sr}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/mihailo-valtrovic-svestrani-arhitekta-i-cuvar-kulturnog-nasledja/|title=Mihailo Valtrović: Svestrani arhitekta i čuvar kulturnog nasleđa|date=2018-11-05|website=www.gradnja.rs|language=sr-RS|access-date=2021-01-17}}</ref> Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и [[Железничка станица Београд–Главна|Београдска железничка станица]] (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши [[Даниловград]]а у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у [[Долово (Панчево)|Долову]] код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] (1892).<ref name=":0" />
Студирао је грађевинарство у [[Берлин]]у, [[Минхен]]у и [[Карлсруе]]у. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]] снимао је и проучавао српске средњовековне споменике.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=cpE9nkHbpF4C&q=Dragutin+Dragi%C5%A1a+Milutinovi%C4%87&dq=Dragutin+Dragi%C5%A1a+Milutinovi%C4%87&redir_esc=y|title=Starinar|date=1968|language=sr}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/mihailo-valtrovic-svestrani-arhitekta-i-cuvar-kulturnog-nasledja/|title=Mihailo Valtrović: Svestrani arhitekta i čuvar kulturnog nasleđa|date=2018-11-05|website=www.gradnja.rs|language=sr-RS|access-date=2021-01-17}}</ref> Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и [[Железничка станица Београд–Главна|Београдска железничка станица]] (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши [[Даниловград]]а у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у [[Долово (Панчево)|Долову]] код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] (1892).<ref name=":0" />

== Референце ==
{{reflist}}


== Литература ==
== Литература ==

Верзија на датум 17. јануар 2021. у 15:51

Драгутин Милутиновић
Драгутин Драгиша Милутиновић
Лични подаци
Датум рођења(1840-11-29)29. новембар 1840.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти16. децембар 1900.(1900-12-16) (60 год.)
Место смртиПанчево, Аустроугарска

Драгутин Драгиша Милутиновић (Београд, 17. новембар(по ст. кал.)/29. новембар 1840Панчево, 3. децембар(по ст. кал.)/16. децембар 1900) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у Великој школи и члан Српског ученог друштва.[1] Син је Симе Милутиновића Сарајлије и Марије.

Биографија

Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са Михаилом Валтровићем снимао је и проучавао српске средњовековне споменике.[2][3] Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и Београдска железничка станица (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши Даниловграда у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана Српске краљевске академије (1892).[1]

Референце

  1. ^ а б Historians, Society of Architectural (1997). Journal of the Society of Architectural Historians (на језику: енглески). The Society. 
  2. ^ Starinar (на језику: српски). 1968. 
  3. ^ „Mihailo Valtrović: Svestrani arhitekta i čuvar kulturnog nasleđa”. www.gradnja.rs (на језику: српски). 2018-11-05. Приступљено 2021-01-17. 

Литература

  • Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.

Спољашње везе