Жарко Вуковић Пуцар — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 15: Ред 15:
|служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]
|служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]
|године службе=[[1941]] - [[1944]].
|године службе=[[1941]] - [[1944]].
|народни херој=[[16. јул]]а [[1945]].
|народни херој=[[26. јул]]а [[1945]].
}}
}}
'''Жарко Вуковић Пуцар''' ([[1911]] — [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
'''Жарко Вуковић Пуцар''' ([[1911]] — [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].

Верзија на датум 25. јул 2012. у 21:42

жарко вуковић пуцар
Орден народног хероја
Лични подаци
Професијафизички радник
Деловање
Члан КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
1941 - 1944.
Чинмајор
Херој
Народни херој од26. јула 1945.

Жарко Вуковић Пуцар (19111944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 1911. године у селу Зелина, у близини Калесије. Потиче из сиромашне сељачке породице. Његов отац Јово је био беземљаш. Пошто је рано остао без родитеља, морао је од најраније младости радити код богатих сеоских газда.

Напад Сила осовине на Краљевину Југославију, 6. априла 1941. године и почетак Априлског рата, га је затекао на одслужењу војног рока на обали Јадранског мора. После капитулације Југословенске краљевске војске, избегао је заробљавање и вратио се у родно место. Када су у његовом крају отпочели усташки злочини над српским становништвом, укључио се у припреме за организовање устанка.

На почетку устанка, у лето 1941. године, учествовао је у првим борбама устаника са усташама. Посебно се истакао у борби на путу Зворник-Тузла, а убрзо потом је постављен за командира Вацетињске партизанске чете. Нешто касније постао је командант Спречанског батаљона Бирчанског партизанског одреда. Почетком 1942. године, када је међу устаничким снагама у источној Босни дошло до раздора између партизанских и четничких снага, Жарко је одлучно остао на линији Народноослободилачког покрета (НОП). У то време дошло је до расипања многих партизанских јединица у овом крају, услед четничких завера. Део заслуге за очување Бирчанског партизанског одреда, припадао је и Жарку, јер је својим ауторитетом, као истакнути и храбри борац, утицао на друге борце да прихвате циљеве партизанског покрета.

У јесен 1942. године, када су партизанске снаге, напуштале територију Бирча и прелазиле на Мајевицу и у Срем, Жарко је остао на терену Спрече, где је илегално деловао међу активистима Народноослободилачког покрета. После низа усташких и четничких хајки на њега, био је ухапшен, али је уз помоћ тројице другова успео да побегне. Када је крајем 1942. и почетком 1943. године дошло до новог замаха у ослободилачкој борби у источној Босни, Жарко је радио на окупљању нових бораца и формирању партизанских јединица. Када је у јесен 1943. године формирана Деветнаеста бирчанска бригада, постављен је за команданта Другог батаљона.

У априлу 1944. године његова бригада је била стално нападана од стране немачко-усташких и четничких снага и водила је свакодневне борбе на простору Умчани-Обло брдо. У овим борбама посебно се истакао Жарков Други батаљон. Његов батаљон се истакао током јуна и јула у борбама око Соколца, Хан Пијеска, Власенице, Среберенице, Зворника и Шеховића и у току септембра у нападу на Тузлу.

Литература