Бирчански партизански одред

Бирчански партизански одред
Југословенска партизанска застава
Постојање	5. август 1941-11. мај 1945. Место формирања: Бирач
Формација	3 батаљона
Јачина	око 500-700 бораца
Део	НОВЈ
Ангажовање	Друга непријатељска офанзива Трећа непријатељска офанзива Четврта непријатељска офанзива Пета непријатељска офанзива

Бирчански партизански одред био је јединица НОВЈ формирана у августу 1941. у Бирчу, где је и дејствовао. Овај одред био је прва организована устаничка јединица у источној Босни, а његов напад на жандармеријску станицу у Шековићима (5. августа 1941) означио је почетак НОБ у Источној Босни. Одред је водио тешке борбе у четири непријатељске офанзиве (од Друге до Пете) и успео је да се одржи на својој територији до краја рата.

Ратни пут

Формирање

Први зачеци Бирчанског НОП одреда биле су устаничке десетине које су формиране 5. августа 1941, а одред је оформљен 15-20. августа у Бирчу, где је и дејствовао. У почетку (август-септембар 1941) био је састављен од више мањих одреда јачине чете, а затим су формирани и батаљони (новембар-децембар 1941). Јачина Одреда кретала се између 500 и 700 бораца.

Устанак

Бањалука

Зворник

Добој

Бијељина

Спреча

Мајевица

Милан

Тузла

Сарајево

Озрен

Романија

Петровићи

Борогово

Требевић

Власеница

Шековићи

Брчко

Грачаница

Требава

Кладањ

Дрињача

Братунац

Сребреница

Цапарде

Зеница

Бановићи

Ступари

Папраћа

Тупанари

Матијевићи

Ј. Брдо

Булатовци

Н. Касаба

Милићи

Источна Босна у НОР. Прво ослобођено место и седиште слободне територије Бирчанског НОП одреда било је село Шековићи. Жаришта устанка и НОБ приказана су црвено, а немачка и усташко-домобранска упоришта црно.

Прва оружана акција Бирчанског НОП одреда, која уједно означава и почетак устанка у источној Босни, било је заузимање жандармеријске станице у Шековићима 5. августа 1941. Ову прву устаничку победу над усташком посадом извојевало је око 60 бораца наоружаних пушкама и преко 200 беспушкара - устаника наоружаних косама и секирама. Већ 10. августа ослобођена је Власеница, а заузимањем непријатељских упоришта Милићи, Нова Касаба, Дрињача, Папраћа и Ступари до краја августа, створена је у Бирчу знатна слободна територија. До половине септембра Одред је водио борбе за Кладањ, који није могао бити заузет због неслоге са четницима. Затим је тежиште дејства пренето према Зворнику и на усташка упоришта дуж друма Тузла-Зворник. Ослобођени су Цапарди, Булатовци и Јелово Брдо. Зворник и поред дуже опсаде није ослобођен, поново због недостатка сарадње са четницима. Од 4. до 12. октобра вођене су код села Цапарда и на брду Руднику врло успешне борбе против усташко-домобранских и немачких снага, које су тежиле да одбаце партизане од друма Тузла-Зворник. У садејству са деловима Озренског НОП одреда, Бирчански одред је 30. октобра код села Ступара и села Матијевића потпуно разбио 1. батаљон домобранске 8. пјешачке пуковније. Тиме је спојена слободна територија ова два НОП одреда. У новембру је од Шековићке, Браиначке и Тупанарске партизанске чете формиран 1. батаљон Бирчанског НОП одреда (Шековачки), од Спречанске чете - други батаљон (Спречански), а у децембру и 3. батаљон (Ступарски). У то време постојале су и две самосталне чете: Цикотска и Ударна. До краја године Одред се ограничио на одбрану територије и изводио мање диверзије на комуникацијама Тузла-Зворник и Тузла-Кладањ. Упоредо се борио за јединство у својим редовима, јер је успешна четничка пропаганда, нарочито у овом периоду, утицала на део бораца.

Борбе у 1942. години

У другој непријатељској офанзиви, Одред је водио успешне борбе, нарочито код села Петровића на Борогову, где је разбио један батаљон домобрана. У марту 1942. са Мајевичким партизанским одредом, садејствовао је Првој пролетерској бригади у акцији чишћења рејона Власеница, Сребреница, Братунац од Дангићевих четника. Од делова Мајевичког и Бирчанског одреда формиран је у Дрињачи 25. марта 2. источнобосански ударни батаљон, а крајем марта формиран је и Омладински ударни батаљон Бирчанског одреда. За време треће непријатељске офанзиве, Одред је прежљавао највећу кризу, у првом реду због сукоба са четницима. У мају је дошло до отворених борби са домаћим четницима из Спрече и околине Папраће, Цикота и Ступара, па је Одред потиснут на територију општине Шековићи. Овде је 29. маја стигла Група ударних батаљона, формираних од одабраних бораца из НОП одреда источне Босне: Бирчански одред дао је две пролетерске чете. У јуну Одред је учествовао у заједничким акцијама са овом групом. Најзначајнији је био напад на Власеницу и околна усташка упоришта Милиће и Хан Поглед (25. јуна). Иако Власеница није заузета, ова борба је имала велики политички значај као прва већа манифестација поновног распламсавања НОБ у источној Босни.

Од групе ударних батаљона формирана је 2. августа Шеста источнобосанска бригада, која је стално попуњавана и борцима из Бирчанског одреда. Од 24. до 30. августа јаче немачке, усташке и домобранске снаге (делови немачке 718. пешадијске дивизије, делови 3. и 5. домобранског збора (корпуса), 1. усташког здруга (бригаде) и месна милиција) напале су Бирчански одред и Шесту бригаду и окружиле их у Бирчу. Бригада се извукла из непријатељског обруча, а Одред је остао на територији Шековића, претрпевши мање губитке. По пребацивању Шесте источнобосанске бригаде на Мајевицу (12. септембра) положај Одреда постао је врло тежак, јер је био изложен и нападима четника. У новембру 1942. под притиском многоструко надмоћнијих романијских четника, Одред се после вишедневних борби повукао у шуму Бишину.

Борбе у 1943. години

У марту 1943. четници су поново напали на Шековиће, али су их Шеста источнобосанска бригада и Бирчански одред потпуно разбили. Одред се нарочито истакао у борби на Столици. По одласку Шесте источнобосанске бригаде и новоформиране Мајевичке бригаде (25. марта) у састав Главне оперативне групе (током Четврте непријатељске офанзиве), у Бирчу су остали Бирчански одред са 4. батаљоном (Бирчанским) Шесте источнобосанске бригаде и делови Сремског НОП одреда. У мају 1943. Одред је ушао у састав 1. босанског ударног корпуса НОВЈ.

Крајем јуна у рејон Власеница, Сребреница, Зворник, Кладањ стигла је Главна оперативна група са Врховним штабом НОВЈ (током Пете непријатељске офанзиве). Када су средином јула немачко-усташке снаге продрле из Тузле према Шековићима, где је била смештена Централна болница НОВЈ, Одред је заједно са Шестом источнобосанском бригадом учествовао у борбама за одбрану рањеника, који су већином спасени и пребачени на Милан планину. После ослобођења Тузле (2. октобра) од већег дела Одреда формирана је 24. октобра Бирчанска бригада, а бројно стање одреда спало је на 200-300 бораца.

Касније борбе

Од априла до августа 1944. Одред су више пута нападале јединице немачке 13. СС дивизије и четници. Садејствујући јединицама 27. источнобосанске дивизије НОВЈ, Одред се нарочито истакао у борби против четника у Шековићима.

По наређењу Штаба 3. корпуса НОВЈ од 15. фебруара 1945. Бирчански и Кладањски НОП одред спојени су у Бирчанско-кладањски НОП одред, који је продужио да дејствује у источној Босни до 11. маја 1945, када је расформиран.

Литература

• Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 1), Војноиздавачки завод, Београд (1970), стр. 620