Приморска бановина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м + банови
Ред 42: Ред 42:
|}
|}
</center>
</center>

== Банови ==
Банови Приморске бановине у периоду 1929—1939. су били:<ref>[http://www.worldstatesmen.org/Croatia.html World Statesmen: Croatia] {{en}}</ref>
* [[Иво Тартаља]] (1929—1932)
* [[Јосип Јаблановић]] (1932—1938)
* [[Мирко Буић]] (1938—1939)


== Извори ==
== Извори ==
Ред 50: Ред 56:


{{Бановине}}
{{Бановине}}
__NOTOC___

[[Категорија:Бановине Краљевине Југославије]]
[[Категорија:Бановине Краљевине Југославије]]
[[Категорија:Историја Хрватске]]
[[Категорија:Историја Хрватске]]

Верзија на датум 3. јануар 2013. у 18:14

Карта Приморске бановине (1937).
Бановине Краљевине Југославије

Приморска бановина је била управна јединица у Краљевини Југославији. Успостављена је 1929., и постојала је све до 1939. године, када је преорганизовањем темељем споразума Цветковић-Мачек, спојена са Савском бановином и још неколико мањих подручја у Бановину Хрватску.

Приморска Бановина је обухватала највећи део јужне Хрватске, конкретно Далмације (осим дубровачког подручја, које се нашло у Зетској бановини, али и Задра, који је био под италијанском влашћу), као и западне Херцеговине, средишње Босне, те ливањски и дувањски крај.

Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње Краљевине Југославије.

Главни град Приморске бановине је био Сплит.

Демографија

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника
православна
138.375
римокатоличка
692.496
евангелистичке
211
остале хришћанске
618
исламска
69.360
без конфесије
600
УКУПНО
901.660

Банови

Банови Приморске бановине у периоду 1929—1939. су били:[2]

Извори

Референце

_