Ј (ћириличко) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознака: враћена измена |
|||
Ред 3: | Ред 3: | ||
| слика= Cyrillic letter Je - uppercase and lowercase.svg |
| слика= Cyrillic letter Je - uppercase and lowercase.svg |
||
}} |
}} |
||
Слово '''Ј''' је једанаесто [[слово]] [[српска ћирилица|српске ћирилице]], које је увео [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] када је писао ''„[[Српски рјечник]]“''. Када је Вук из латинице преузео ово слово, наишао је на јак отпор свештенства, па и самог кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]]. Најоштрији противник је био [[Јован Хаџић]], тадашњи велики књижевник. Поред слова Ј, у ''Првом српском рјечнику'' први пут су се појавила и слова ''[[Љ (ћириличко)|љ]]'', ''[[Њ (ћириличко)|њ]]'', ''[[Ђ (ћириличко)|ђ]]'', ''[[Ћ (ћириличко)|ћ]]'', ''[[Џ (ћириличко)|џ]]''. |
|||
Слово '''Ј''' је једанаесто [[слово]] [[српска ћирилица|српске ћирилице]]. |
|||
Ниједна друга промена азбуке није била више нападана од стране Вукових противника. Средином 19. века, код његове куће у [[Будим]]у, [[Јован Берић|Јована Берића]] је питао шта ће учинити Вуку због његове ''ј'', на шта му је стари и понизан пештки трговац одговорио мирно — „Jа би му пребио и другу ногу!”. <ref>Јовановић, М. Jезик и друштвена историја. Београд, 2002, с. 24.</ref> |
|||
== Историја == |
|||
Увео га је [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] када је писао ''„[[Српски рјечник]]“''. Ниједна друга промена азбуке није била нападанија од стране Вукових противника. |
|||
Слово Ј је, према фонетици: |
|||
Вук је у Предговору ''Српског рјечника'' (1818) преузимање у нову азбуку слова „ј“ из [[Латиница|латинице]] правдао већ постојећом сличношћу латиничних и ћириличних слова, и тиме што су латинична слова грчког порекла као и словенска. Но, Вукови аргументи нису били довољни, већ се на Вука гледало попреко као на оружје у рукама католичко-језуитске пропаганде. У многе српске куће дуго није смела да уђе књига с „јотом“. О томе говоре и неколике анегдоте. Француски дипломата Боа ле Конт пише како су му 1834. године српске старешине говориле: „Српски би се народ цео дао набити на колац, пре него што би пристао да пише латиницом“. На другом месту се вели како је Вук био једном у посети Јовану Берићу у [[Будим|Будиму]]. Утом Берића посети и стари Лазаревић, бивши [[Пешта|пештански]] трговац, који није Вука лично познавао. Берић је био врло шаљив, а знао је како „православни“ Лазаревић мисли о Вуковој азбуци. У један мах, Берић запита старца: ''А што бисте ви урадили Вуку за његово „ј“?'' Лазаревић није дуго премишљао, него знајући да Вук има само једну ногу, одговори одлучно: ''Ја бих му и ону другу ногу пребио''. Берић удари у смех, а Вук повиче у шали: ''Та немојте забога, онда нећу моћи ходати''. Сад Лазаревић погледа Вука поближе, те видећи код њега дрвену ногу, поцрвени, па онда промумла: ''Е, шта ћу вам ја, немојте нам у цркву дирати''.<ref>https://snc.rs/wp-content/uploads/2020/05/Vukova-reforma-u-anegdotama-B.-Zlatkovic.doc.pdf</ref> |
|||
* консонант (сугласник) - један од 25 |
|||
⚫ | |||
== Особине == |
|||
⚫ | |||
Према фонетици, слово Ј је: |
|||
* |
* меки предњонепчани сугласник - један од 5 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ) |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
* меки предњонепчани сугласник – један од 5 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ) |
|||
Помоћу слова Ј настају неки сливени сугласници: |
Помоћу слова Ј настају неки сливени сугласници: |
||
* Ђ |
* Ђ - настаје од Д+Ј |
||
* Ћ |
* Ћ - настаје од Т+Ј |
||
* Љ |
* Љ - настаје од Л+Ј |
||
* Њ |
* Њ - настаје од Н+Ј |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[J (слово латинице)]] |
* [[J (слово латинице)]] |
||
== |
== Референце == |
||
{{референце}} |
|||
{{извори}} |
|||
{{подножје|Лингвистика}} |
|||
{{клица-језик}} |
{{клица-језик}} |
||
{{нормативна контрола}} |
|||
[[Категорија:Вукова реформа (1814—1868)]] |
[[Категорија:Вукова реформа (1814—1868)]] |
Верзија на датум 10. мај 2024. у 00:54
Ћириличко слово Ј | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Слова словенских језика | |||||||
А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г | |
Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ | |
Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | ||
Ѕ | И | Ѝ | И́ | І | Ї | ||
Й | Ј | К | Ќ | Л | Љ | ||
М | Н | Њ | О | О́ | О̀ | ||
Ō | П | Р | С | С́ | Т | ||
Ћ | У | Ў | Ф | Х | Ц | ||
Ч | Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | ||
Ь | Э | Ю | Я | ||||
Слова несловенских језика | |||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ | |
Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | ||
Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | ||
Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | ||
З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ | Ԇ | ||
Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | ||
Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | ||
Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | ||
Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | ||
Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | ||
Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | ||
Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ | Ӳ | ||
Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ | Ӽ | ||
Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | ||
Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ | ||
Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | ||
Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | ||
Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | ||
Ӏ | |||||||
Историјска слова | |||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ | |
Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | ||
Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | ||
Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
Диграфи ћирилице | |||||||
Сва слова ћирилице |
Слово Ј је једанаесто слово српске ћирилице, које је увео Вук Караџић када је писао „Српски рјечник“. Када је Вук из латинице преузео ово слово, наишао је на јак отпор свештенства, па и самог кнеза Милоша. Најоштрији противник је био Јован Хаџић, тадашњи велики књижевник. Поред слова Ј, у Првом српском рјечнику први пут су се појавила и слова љ, њ, ђ, ћ, џ.
Ниједна друга промена азбуке није била више нападана од стране Вукових противника. Средином 19. века, код његове куће у Будиму, Јована Берића је питао шта ће учинити Вуку због његове ј, на шта му је стари и понизан пештки трговац одговорио мирно — „Jа би му пребио и другу ногу!”. [1]
Слово Ј је, према фонетици:
- консонант (сугласник) - један од 25
- сонант (врло звучан сугласник) - један од 8 (В, Л, Р, Љ, Ј, М, Н, Њ)
- предњонепчани сугласник - један од 9 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш)
- меки предњонепчани сугласник - један од 5 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ)
Помоћу слова Ј настају неки сливени сугласници:
- Ђ - настаје од Д+Ј
- Ћ - настаје од Т+Ј
- Љ - настаје од Л+Ј
- Њ - настаје од Н+Ј
Види још
Референце
- ^ Јовановић, М. Jезик и друштвена историја. Београд, 2002, с. 24.