Праве чиопе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Праве чиопе
Martinet noir.jpg
Црна чиопа
(Apus apus)
Apus apus 01.jpg
Apus apus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Hartert, 1897
Породица:
Apodidae
Потпородице

Праве чиопе (лат. Apodidae) су породица из реда чиопе (Apodiformes) у којој се налазе заједно са ћубастим чиопама (Hemiprocnidae) и колибријима (Trochilidae). Праве чиопе су птице које већи део живота проводе у ваздуху. Личе на ласте али им нису сродне, а сличност између њих последица је конвергентне еволуције.

Опис[уреди]

Многе врсте имају кратак и рачваст реп и врло дуга српаста крила. Перје им је тамно, а кљун мали. Ноге су им веома мале и закржљале и нису у стању да ходају. Најмањи представник правих чиопа је врста пигмејска чиопица (Collocalia troglodytes) која достиже дужину од око 9 cm и тежину од око 5,4 g, а највећи је пурпурна иглорепа чиопа (Hirundapus celebensis) која достиже дужину од око 25 cm и тежину од око 184 g.[1]

Већи део живота проводе у лету, а тим шведских научника је забележио да врста црна чиопа (Apus apus) без престанка може летети и 10 месеци.[2] Црне чиопе се хране и спавају у лету. Праве чиопе су међу најбржим птицама. Забележено је да азијска чиопа (Hirundapus caudacutus) у лету достиже брзину од 169 km/h,[3] док црна чиопа (Apus apus) достиже брзину од 31 m/s (112 km/h). За годину дана црна чиопа може да прелети најмање 200,000 km.[4]

Праве чиопе из 4 рода која припадају племену Collocaliini развиле су способност ехолокације, коју користе при лету у мрачним пећинама у којима се гнезде.[1] Врста тропрста чиопица (Aerodramus papuensis) користи ову способност и ноћу ван пећине.

Размножавање[уреди]

Гнезда лепе својом пљувачком за вертикалне површине, литице или зидове зграда. Род Aerodramus користи искључиво своју пљувачку за прављење гнезда (гнезда птица из овог рода се користе у Азији за прављење супе). Инкубација траје од 19 до 23 дана, а птићи гнездо напуштају после 6 до 8 недеља.[1]

Исхрана[уреди]

Праве чиопе се хране инсектима, као што су муве, биљне ваши, вилини коњици, мрави, пауци, пчеле и осе.

За разлику од птица из реда птица певачица (врапчарки), које обично имају обиље хране али су им гнезда небезбедна. Правим чиопама су гнезда безбедна али се често срећу са проблемом недостатка хране.[5][6]

Распрострањеност[уреди]

Насељавају све континенте осим Антарктика, али их нема на далеком северу и у великим пустињама.[7] Врсте из предела са умереном климом су селице и зимују у тропима. Неке врсте могу преживети краће периоде хладног времена падањем у стање слично хибернацији.[1]

Класификација[уреди]

Породица правих чиопа Apodidae се дели на две потпородице, које се деле на 4 племена, која укључују већи број родова:[8][9]

Статус[уреди]

Ни једна врста чиопе није изумрла од 1600. године,[11] мада је организација BirdLife International проценила да је гвамска чиопа угрожена врста, а врсте Aerodramus sawtelli, Apus acuticauda, Schoutedenapus schoutedeni, сејшелска и тахитска чиопа су наведене као рањиве; дванаест других врста су близо статуса грожене врсте или нема довољно података за класификацију.[12]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Forshaw, Joseph; Collins, Charles T. (1991). pp. 134–136.
  2. ^ Птице инфо
  3. ^ Bourton, Jody (2. 3. 2010). „Supercharged swifts fly fastest”. BBC News. 
  4. ^ Piper, Ross. (2007).
  5. ^ Lack, David; Lack, Elizabeth. (1951). pp. 501–546
  6. ^ Boersma, P Dee. (1982). pp. 733–750
  7. ^ Martins, Thais; Mead, Christopher J. (2003). pp. 346–350.
  8. ^ „Swifts, hummingbirds & allies”. World bird list version 3.3. International Ornithologists' Union. Архивирано из оригинала на датум 28. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2017. 
  9. ^ Chantler, Phillip; Driessens, Gerard. (2000). pp. 19–20
  10. 10,0 10,1 В. Ф. Васић; Д. В. Симић; Ж. Станимировић; М. Каракашевић; М. Шћибан; М. Ружић; С. Кулић; М. Кулић и С. Пузовић. „Српска номенклатура птица”. 
  11. ^ del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi; Christie, David A.; de Juana, Eduardo (ур.). „Apodidae”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Приступљено 10. 9. 2013. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  12. ^ „Apodidae”. Species. BirdLife International. Приступљено 27. 10. 2013. 

Литература[уреди]

  • Piper, Ross (2007). Extraordinary Animals: An Encyclopedia of Curious and Unusual Animals. Greenwood Press. 
  • Lack, David; Lack, Elizabeth (1951). „The breeding biology of the Swift Apus apus”. Ibis. 93 (4): 501—546. doi:10.1111/j.1474-919X.1951.tb05457.x. 
  • Boersma, P. Dee (1982). „Why some birds take so long to hatch”. The American Naturalist. 120 (6): 733—750. doi:10.1086/284027. 
  • Martins, Thais; Mead, Christopher J. (2003). „Swifts”. Ур.: Perrins, Christopher. The Firefly Encyclopedia of Birds. Firefly Books. стр. 346—350. ISBN 978-1-55297-777-4. 
  • Collins, Charles T. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 134—136. ISBN 978-1-85391-186-6. 
  • Chantler, Phillip; Driessens, Gerard (2000). Swifts: A Guide to the Swifts and Treeswifts of the World. London: Pica Press. стр. 19—20. ISBN 978-1-873403-83-9. 
  • Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  • Walker, Mark (2016). Swift Summers. Sheffield: Sicklebrook Publishing. ISBN 978-1-329-96309-2.  Online copy to download
  • Kaufman, Kenn (2001). Lives of North American Birds. Oxford: Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-618-15988-8. 

Спољашње везе[уреди]