Приморска Индија
Приморска Индија је гео-културна регија на Индијском потконтиненту која се простире на читавој обали Индије (7516,6 км; копно: 5422,6 км, острвске територије: 2094 км). [1]
Регион[уреди | уреди извор]
У древној Индији, приобална Индија се протеже од југозападне индијске обале дуж арапског мора од обале Качког залива у његовом најзападнијем углу и протеже се преко залива Камбхат, и кроз острво Салсета дуж Конкана и према југу преко региона Рајгад и кроз Канару и даље низ Мангалор и низ Малабар кроз рт Коморин у најјужнијем региону Јужне Индије са обалом дуж Индијског океана и кроз обалу Коромандал. Обала на југоисточном делу индијског потконтинента дуж Бенгалског залива кроз регион Уткала Калинга протеже се до најисточнијег угла обале у близини Сандербана у приобалној Источној Индији. Овде има много плажа и извора, као и прелепо море и океани попут Арапског мора.
Народ[уреди | уреди извор]
Људи дуж приобалне Индије показују огромну разноликост дуж заједничког заједништва као резултат њене обалне топографије и трговине мора између западноазијских медитеранских трговаца дуж њене западне обале. Регија укључује Гуџаратисе у најзападнијем региону, Канадига, Тулу, Гоанс и Махараштри народе дуж обале Конкана или западне обале, такође су ту Малаијалис народи у најјужнијем региону Јужне Индије, Тамилијци дуж јужне обале Коламандалама, Телуге и Орију дуж југоисточне обале обале кроз регион Уткала Калинга дуж обале Коромандал, а Бенгалци дуж најисточније обале дуж Бенгалског залива.
Постојала је успешна трговина између медитеранског света и приобалних индијских региона.[2][3] То је довело до значајног мешања између народа приобалне Индије и западноазијског света, посебно дуж југозападне обале Индије дуж Арапског мора. Неколико западноазијских заједница такође се населило и постало део разноликости приобалне југозападне Индије. Ту спадају Парси, Бохраси, Багдади Јевреји у најзападнијем региону, Синови Израела дуж југозападног региона, потомци медитеранских трговаца дуж Корга и Мангалора, Јонакан Мапилас дуж Малабара региона, а Кохини Јевреји и сиријски Насраниси дуж најјужније регије Јужне Индије.[4] [5][6][7] Чола царство успоставило је огроман утицај широм региона југоисточне Азије широм Индонезије, Јаве, Балија и Суматре. Ово је баштину Јужне Индије довело у Камбоџу, Индонезију и Бали, где балијска хиндуистичка традиција и даље успева. То такође доводи до мешања између приобалне Индије и југоисточне Азије, посебно на југоисточној обали Коламандалама дуж Бенгалског залива.
Наслеђе[уреди | уреди извор]
Језичка разноликост приобалне Индије укључује језике дравидске породице језика, укључујући малајаламски, тамилски, телугу, тулу и канаду; језици који припадају западној зони индоиранских породица језика укључујући гуџарати, маратхи, конкани, језици који припадају централној зони индоиранских породица језика, укључујући урду и персијски и језици који припадају источној зони индоиранске породице језика, укључујући одију и Бенгалски. Регија такође има говорнике семитских језика попут арапског, хебрејског и арамејског. Уобичајени елементи народа приобалне Индије укључују кухињу која се састоји од аграрних и приобалних производа и одеће која укључује дугачке хаљин са голим средњим делом за мушкарце и жене погодне за влажну и топлу климу.[8] Широм приморске Индије жене носе хаљине зване сарее у различитим стиловима. Жене имају релативно већу улогу у социјалном систему у поређењу са необалним полуострвом Индије и уживају знатно већу важност у друштву од необалног не полуострва Индије.[9] Према најјужнијем врху приобалне југозападне Индије социјални систем је био матријархат.[10][9][11][12] То се такође манифестује на фестивалима и ритуалима оријентисаним ка женским божанствима, попут фестивала Навратри међу народом Гуџарати, фестивала Тируватира међу народима Малајали и Дурга Пуја из народа Бенгали.[13]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Плажа у Керали -
Плажа у Мумбају -
Висакаптнам -
Кетувелам језеро -
Канјакумари
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Coastal States of India”. iomenvis.nic.in. Приступљено 24. 9. 2020.
- ^ The Periplus of the Erythraean sea : travel and trade in the Indian Ocean. New Delhi: Munshiram Monoharlal Publishers. 1974. ISBN 81-215-0699-9.
- ^ Bjorn Landstrom (1964) "The Quest for India", Double day English Edition, Stockholm.
- ^ Leslie Brown, (1956) The Indian Christians of St. Thomas. An Account of the Ancient Syrian Church of Malabar, Cambridge: Cambridge University Press 1956, 1982 (repr.)
- ^ Koder S. "History of the Jews of Kerala". The St. Thomas Christian Encyclopaedia of India, Ed. G. Menachery,1973.
- ^ Bindu Malieckal (2005) Muslims, Matriliny, and A Midsummer Night's Dream: European Encounters with the Mappilas of Malabar, India; The Muslim World Volume 95 Issue 2
- ^ Thomas Puthiakunnel, (1973) "Jewish colonies of India paved the way for St. Thomas", The Saint Thomas Christian Encyclopedia of India, ed. George Menachery, Vol. II., Trichur.
- ^ Boulanger, Chantal. Saris : an illustrated guide to the Indian art of draping. New York: Shakti Press International. ISBN 0-9661496-1-0.
- ^ а б Wadley, Susan, ed. 1980. The Powers of Tamil Women. Syracuse: Syracuse U. Press.
- ^ Smith R.T. (2002) Matrifocality, in International encyclopedia of the social and behavioral sciences (eds) Smelser & Baltes, vol 14, pp 9416.
- ^ Trawick, Margaret. 1990a. Notes on Love in a Tamil Family. Berkeley: U. of California Press.
- ^ Craddock, Norma. 1994. Anthills, Split Mothers, and Sacrifice: Conceptions of Female Power in the Mariyamman Tradition. Dissertation, U. of California, Berkeley.
- ^ Dikshitar, V. R. Ramachandra, The Lalita Cult, Motilal Banarsidass Publishers Pvt. Ltd. (Delhi, 1942, 2d ed. 1991, 3d ed. 1999).