Прича о јаком човеку

С Википедије, слободне енциклопедије
Пол Сезан, The Hanged Man's House, 1873.

Прича о јаком човеку (или прича о пљачкашу) је једна од Исусових алегоријских прича, забележена у канонским јеванђељима по Матеју, Марку и Луки, као и у неканонском јеванђељу по Томи.

Прича[уреди | уреди извор]

По Матеју[уреди | уреди извор]

Или како може неко да уђе у кућу јакога и да пограби његово покућство, ако прво не свеже јакога, и тада ће његову кућу опленити?
— Еванђеље по Матеју, 12:29 (превод Емилијан Чарнић)

По Марку[уреди | уреди извор]

Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
— Еванђеље по Марку, 3:27 (превод Вук Караџић)

По Луки[уреди | уреди извор]

Када јаки, наоружани човек чува свој двор, његово имање је у миру; ако пак јачи од њега дође и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је опленио од њега.
— Еванђеље по Луки, 11:21-22 (превод Емилијан Чарнић)

По Томи[уреди | уреди извор]

Нико не може ући у кућу јаког човека и силом је заузети а да му прво не свеже руке; тек тада му може похарати кућу.
— Еванђеље по Томи, изрека 35

Тумачења[уреди | уреди извор]

У синоптичким јеванђељима по Матеју, Марку и Луки, ова прича представља део шире расправе у којоj противници оптужују Исус да истерује демоне помоћу Белзебуба, односно тако што у савезу са Сатаном:

А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе. И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити? И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно; И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај; И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти. Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.[1]

Тумачено у овом контексту, снажан човек представља Сатану, а нападач представља Исуса. Исус на тај начин каже да није могао вршити егзорцизам а да претходно није победио Сатану.[2][3][4]

Крег Кинер сматра да је ова Исусова прича о јаком човеку надовезивање на античку пословицу "нико не пљачка јаког човека".[5]

У неканонском Јеванђељу по Томи, које нема контекст расправе о Белзебубу, изрека се може тумачити као да су „лукаво планирање и пажљива стратегија“ неопходни како би се остварили нечији циљеви.[6]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Еванђеље по Марку, 3:22-27 (превод Вук Караџић)
  2. ^ Jürgen Becker, trans. James E. Crouch, Jesus of Nazareth, Walter de Gruyter, (1998). стр. 184.
  3. ^ Duane Frederick Watson, The Intertexture of Apocalyptic Discourse in the New Testament, Brill Academic Publishers, (2003). стр. 26.
  4. ^ William Telford, The Theology of the Gospel of Mark. Cambridge University Press.1999. ISBN 978-0-521-43977-0. стр. 62.
  5. ^ Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew, Wm. B. Eerdmans Publishing.1999. ISBN 978-0-8028-3821-6. стр. 364.
  6. ^ Richard Valantasis, The Gospel of Thomas, Routledge (UK), (1997). стр. 111.