Прича о стражару
_-_James_Tissot.jpg)
Прича о стражару (или прича о верном слуги) је Исусова алегоријска прича која говори о потреби одржавања будности и пажње јер је неизвестан час доласка Господа.
Ова приче је, у разним верзијама, забележена у канонским јеванђељима по Матеју, Марку и Луки, као и у неканонском јеванђељу по Томи. Код Матеја јој непосредно следи прича о десет девојака, сличне тематике есхатолошке тематике, о неизвесном доласку судњег дана.
Прича[уреди | уреди извор]
По Матеју[уреди | уреди извор]
Еванђеље по Матеју преноси следећу Исусову причу:
Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. Али ово знајте: кад би знао домаћин у које ће време доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју. Зато и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће Син човечији. Ко је дакле тај верни и мудри слуга ког је поставио господар његов над својим домашњима да им даје храну на оброк? Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако. Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим. Ако ли тај рђави слуга рече у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама; доћи ће господар тог слуге у дан у који се не нада, и у час кад не мисли. И расећи ће га напола, и даће му плату као и лицемерима; онде ће бити плач и шкргут зуба.
— Еванђеље по Матеју, 24:42-51 (превод Вука Караџића)
По Марку[уреди | уреди извор]
Еванђеље по Марку преноси следећу Исусову причу:
А о оном дану или часу нико не зна, ни анђели на небу ни Син, него само Отац. Пазите, бдите; јер не знате кад је време. Као кад човек полазећи на пут остави своју кућу и овласти своје слуге, свакоме одреди његов посао, а вратару нареди да бди. Бдите дакле; јер не знате кад ће доћи господар куће, да ли увече, или у поноћ, или кад петлови певају, или ујутро; да вас, кад изненада дође, не нађе где спавате. А што вама говорим, свима говорим, бдите!
— Еванђеље по Марку, 13:32-37 (превод Емилијана Чарнића)
По Луки[уреди | уреди извор]
Еванђеље по Луки преноси нешто дужу верзију приче:
Нека ваша бедра буду опасана и светиљке ваше нека горе; а ви будите као људи који чекају свога господара, када се врати са свадбе, да му отворе одмах кад дође и закуца. Блажене су оне слуге које господар - кад дође - нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати и посадиће их за трпезу, па ће приступити и служиће им. И ако дође у другу или трећу стражу, и нађе их тако, благо њима. Али ово знајте: кад би домаћин знао у који час ће лупеж доћи, не би оставио да му поткопа кућу. И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у час у који не мислите.На то Петар рече: Господе, говориш ли ову причу нама или свима? А Господ рече: ко је, дакле, тај верни и разборити домоуправитељ кога ће господар поставити над својом чељади да им даје оброк на време? Блажен је онај слуга кога господар - кад дође - нађе да чини тако. Заиста, кажем вам да ће га поставити над свим својим имањем. Ако пак онај слуга каже у свом срцу: мој господар неће доћи задуго, па стане тући слуге и слушкиње, те јести и пити и опијати се, доћи ће господар онога слуге у дан када не очекује и у час који не зна, па ће га расећи и одредиће му место међу невернима. А онај слуга који је знао вољу свога господара, па није спремио или није учинио по његовој вољи, биће много бијен. А који није знао, а учинио оно што заслужује батине, биће мало бијен. Од сваког - коме је много дано - тражиће се много, и коме је много поверено - од њега ће се више захтевати.
— Еванђеље по Луки, 12:35-48 (превод Емилијана Чарнића)
По Томи[уреди | уреди извор]
Еванђеље по Томи почиње уводним Маријиним питањем, након чега следи поређење:
Марија рече Исусу: „Коме су твоји ученици налик?" Он рече: „Они су попут слугу[1] у пољу које није њихово. Када власници дођу, рећи ће: 'Оставите нам наше поље'. Они се пред њима свлаче, и препуштају им поље.Зато кажем: Ако домаћин зна да ће лопов доћи, он ће остати будан и неће допустити да му провали кућу и опљачка га. Стога, бдијте суочени са светом; опашите се великом снагом, да вам крадљивци не приђу. Јер невоље које очекујете ће сигурно доћи! Нека се међу вама нађе неко ко разуме. Чим род дозри, он долази са српом и жање га. Ко има уши да чује, нека слуша."
— Еванђеље по Томи, изрека 21
Тумачења[уреди | уреди извор]
Код Матеја, прича започиње Исусовим упозорењем: "Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш". Другим речима, „ученик мора бити спреман за долазак Господа, остајући опрезан и будан при његовом приспећу“.[2] Још одређеније упозорење Исус даје на другом месту "Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овог света, и да вам овај дан не дође изненада". (Лука, 21:34)
Прича о стражару се најчешће тумачи као упозорење на други Христов долазак. Иако ће можда бити разних знакова о другом доласку, тачно време остаје непознато.[2] Други део приче носи упозерење да ће бити више тражено од оних којима је више дато.[2]
Амерички теолог Двајт Пентекост сматра да ова парабола „наглашава да повластице носе обавезу, а да обавеза повлачи одговорност.[3] Неки сматрају да се то посебно односи на верске вође.[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ У неким преводима „деца“ (Translated by Thomas O. Lambdin), а у неким „слуге“ (Translated by Stephen J. Patterson and James M. Robinson)
- ^ а б в Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew, Eerdmans. 1999. ISBN 978-0-8028-3821-6. стр. 592.
- ^ J. Dwight Pentecost, The Parables of Jesus: Lessons in life from the Master Teacher. . Kregel Publications. 1998. pp. 175. ISBN 978-0-8254-3458-7.
- ^ Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans. 1997. ISBN 978-0-8028-2315-1. стр. 506.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
