Пуза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Armillaria mellea
Armillaria mellea (1).jpg
Научна класификација
Царство: Fungi
Тип: Basidiomycota
Класа: Basidiomycetes
Поткласа: Agaricomycetidae
Ред: Agaricales
Породица: Marasmiaceae
Род: Armillaria
Биномна номенклатура
Armillaria mellea
(Vahl) P. Kumm., (1871)
Синоними

Agaricus melleus Vahl, (1790)
Agaricus sulphureus Weinm.
Armillaria mellea var. glabra Gillet, (1874)
Armillaria mellea var. maxima Barla, (1887)
Armillaria mellea var. minor Barla, (1887)
Armillaria mellea var. sulphurea (Weinm.) Fr., (1879)
Armillariella mellea (Vahl) P. Karst., (1881)
Clitocybe mellea (Vahl) Ricken, (1915)
Lepiota mellea (Vahl) J.E. Lange, (1915)

Пуза или медењача (Armillaria mellea) је врста печурке. Спада у лигниколне гљиве беле трулежи. Паразитира на разним стаблима листопадног дрвећа, а затим на пањевима наставља животну стратегију као сапроб. [1]

Станиште[уреди]

Расте у „букетима“ при дну трулог дрвећа у влажним летњим месецима и у јесен (од јула до октобра).[2] Честа је у храстовим шумама.

Опис[уреди]

Шешир јој је полулоптаст, пречника до 6cm и смеђе боје. Дршка је танка, бледосмеђе боје.[2]

Употреба[уреди]

Пријатног је укуса, помало горка, тако да може да се једе, али треба бити опрезан јер пузе имају више подврста. Треба је кувати до 15 минута, потом одлити воду и добро испрати.[2] Конзервише се у уљу или сирћету, а може и да се суши, мада то треба урадити темељно како је не би напали инсекти. Ова гљива има и антибактеријско дејство против врста Staphyloccocus aureus, Bacillus cereus и B. subtilis. Наиме, експерименти су показали да је веома активна против грам-позитивних бактерија, односно армиларична киселина коју садржи. Такође садржи и полипептид декстран који делује против тумора. Експерименти на животињама су показали још неке ефекте ове врсте; повећава доток кисеоника у мозак, не мењајући крвни притисак, делује као седатив против грчева, а полисахариди изоловани из ње могу да заштите од последица јонизујућег зрачења. Користи се у кинеској традиционалној медицини против многих тегоба, а од њеног мицелијума се праве таблете које делују на нервни систем и умирују болове. Користи се и за сузбијање офталмије и кокошјег слепила, вероватно због витамина А који садржи у знатној количини.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Novakovic A.(2015). BIOPOTENCIJAL AUTOHTONIH GLJIVA. Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Departman za biologiju i ekologiju. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Мартић, М. 2003. Наше гљиве. Легенда: Чачак. ISBN 86-7784-049-4}-
  3. ^ „Лековита својства гљива: Armillaria mellea - медењача“. Приредила: Весна Хаџић, pp. 13. и 14. Свет гљива, година -{VIII, бр. 15. Миколошко друштво Србије. Београд.

Спољашње везе[уреди]