Радничка партија Кореје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Радничка партија Кореје
(Корејски: 조선로동당)
WPK Emblem.svg
Симбол Радничке партије Кореје
ПредседникКим Џонг Ун
ОснивачКим Ил Сунг
Председништво ПолитбироаКим Џонг Ун
Ким Ионг-нам
Цхое Рионг-хае
Пак Понг-ју
КоалицијаДемократски фронт за поновно уједињење отаџбине
Основана30. јун 1949.
ПретходникРадничка партија Северне Кореје
Радничка партија Јужне Кореје
СедиштеПјонгјанг
Северна Кореја ДНР Кореја
НовинеРодонг Синмун
Млади огранакЛига социјалистичке омладине Ким Ил Сунга
Кореан Цхилдрен'с Унион
Број чланова  (1988)3 милиона
Идеологијаџуче идеја (раније идеолошка основа је марксизам-лењинизам)
сонгун ("војни први" политика)
корејски национализам
идеологија једнопартијске државе
Политичка позицијакрајња левица
Међународно чланствоМеђународни комунистички покрет
Бојецрвена
Врховна Народна скупштина ДПРК
607 / 687
Партијска застава
Flag of the Workers' Party of Korea.svg
Веб-сајт
www.rodong.rep.kp/en/

Радничка партија Кореје је владајућа политичка странка у Демократској Народној Републици Кореји тј. „Северној Кореји“. Основана је 1949. године.

Историјат[уреди]

Радничка партија Северне Кореје основана је 29. августа 1946. године, спајањем Комунистичке партије Северне Кореје и Нове демократске партије Кореје. Дана 30. јуна 1949. године, Радничка партија Северне Кореје и Радничка партија Јужне Кореје су се ујединиле, формирајући тако Радничку партију Кореје на конгресу у Пјонгјангу. Секретар партије постао је Ким Ил Сунг. Партија је спровела национализацију индустрије и колективизацију на селу.

Након кинеско-совјетског раскола крајем 1950-их, Ким ил Сунг је повео партију линијом независном и од Москве и од Пекинга. Упркос томе, партије је подупирала кинески антиревизионизам и совјетску политику мирољубиве коегзистенције. Радничка партија подуприла је Кину током Кинеско-индијског рата 1962, и осудила „Капитулацију“ Хрушчова у Кубанској ракетној кризи.

Последице Културне револуције у Кини утицале су на партијско руководство, које се удаљило од Кине и осудило Маов „догамтизам“. После 1965. године, Радничка партија више није заузимала стране у кинеско-совјетском идеолошком сукобу.

Године 1990, Радничка партија Кореје усвојила је Џуче идеју, закључивши да европска верзија марксизма-лењинизма није прикладна за развој корејског друштва. Од 1991. године, Северна Кореја се изоловала од већиње остатка света.

Дотадашњи партијски секретар, Ким Ил Сунг, умро је 1994. године, а наследио га је његов син Ким Џонг Ил. Функцију партијског секретара службено је преузео у октобру 1997. године.

Септембра 2010. године, одржана је Трећа партијска конференција на којој је Ким Џонг Ил поново изабран за секретара Радничке партије. Дана 6. јуна 2011, одржан је проширени састанак Политбироа, чија је главна тема била посета Ким Џонг Ила Кини.

Партијски конгреси[уреди]

  • Први оснивачки конгрес (28—30. август 1946)
  • Други конгрес (27—30.март 1948)
  • Трећи Конгрес (23—29. април 1956)
  • Четврти конгрес (11—18. септембар 1961)
  • Пети конгрес (2—13. новембар 1970)
  • Шести конгрес (10—14. октобар 1980)
  • Седми конгрес (мај 2016)

Партијске конференције[уреди]

  • Прва конференција (3—6. март 1958)
  • Друга конференција (5—10. октобар 1966)
  • Трећа конференција (28. септембар 2010)

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]