Рататуј
| Рататуј | |
|---|---|
 Рататуј у тигању | |
| Место порекла | Ница |
| Регије или држава | Прованса |
| Део националне кухиње | Француска кухиња |
| Температура сервирања | топло и хладно |
| Главни састојци | црни или црвени лук, парадајз, паприка, тиквица, патлиџан, разни зачини |
Рататуј (фр. ratatouille) је француски специјалитет од поврћа из Провансе, а настанак се највише веже уз град Ницу. Рататуј је летње јело и може се послужити као топло предјело, главно јело или као хладно предјело, јер се може припремити и дан пре, а када одстоји неко време, постаје још укуснији.[1]
Припрема
[уреди | уреди извор]Припрема се од патлиџана, тиквица, паприка очишћених од семенки, меснатог и огуљеног парадајза, евентуално црвеног лука, који је у неким рецептима изостављен. Од зачинског биља предност има свежи босиљак, мајчина душица, мажуран, першун. Може се додати и кашичица шећера.[1]
Овај летњи повртни гулаш је врло једноставан за припрему и сматра се сељачким јелом које су пољопривредници спремали у летњим месецима. Поврће се исече и динста поклопљено на лаганој ватри. Кад се заврши динстање састојци се пребацују у тепсију након чега се запече у рерни и посипе соком од лимуна.
Историја
[уреди | уреди извор]Историја овог јела није позната, као ни тачно време настанка, предпоставља се да су пољопривредници већ у 18. веку искористили лако доступне намирнице за јело које се брзо спрема, а први оригинални рецепт постоји са краја 18. века.[2]
Француски назив јела недвосмислено потиче из окситанског језика, старог романског језика који се говорио на југу Француске и у неким деловима Италије, али је у свим верзијама постојала реч ratatolha која је означавала ’јело од динстаног поврћа’.
Иако је јело већ постајало раније на ширем подручју рататуј се везује за град Ницу пошто су тамошњи кувари крајем 18. века први пут записали и објавили рецепт.
Многе националне кухиње широм света имају јела која су слична рататују, а у Србији су најприближнији рецепти за сатараш и пинђур.
Модерно доба
[уреди | уреди извор]На почетку 20. века ресторани, првенствено у Француској почињу да спремају рататуј на традиционални провансански начин и сељачко јело направљено од малобројних састојака постаје достојно ресторана. Тад се уводи стандард да се главни састојци секу на колутове и да се ређају наизменично у круг, што постаје заштитни знак јела. Уз јело почињу да сервирају и овчији или козији сир и запечени хлеб. Уз јело служе бело или розе вино. Убрзо је јело постало светски познато, а популарности је доста допринео и Пиксаров истоимени анимирани филм из 2007. године у коме миш помаже младом кувару у припреми овог јела.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Klasičan ratatuj”. Bon apeti. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ „City magazine”.
- ^ „Gambero Rosso”.
