Плави патлиџан
| Плави патлиџан | |
|---|---|
| |
| плод | |
Припитомљен
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Класа: | |
| Поткласа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Solanum melongena L. 1753.
| |
Плави патлиџан (лат. Solanum melongena) једногодишња је врста биљке из рода Solanum. Ареал распрострањења ове врсте обухвата источну Индију и Шри Ланку, али је раном доместификацијом проширен најпре на подручје источне Азије, Медитерана и Европе, а касније и на америчке континенте. Узгаја се због плодова који се користе као поврће.
Опис биљке[уреди | уреди извор]
Плави патлиџан је једногодишња зељаста биљка висока до 70 cm, са разгранатим стаблом које понекад носи трнове. Листови су велики, са дугачким лисним дршкама, до 15 cm дуги и до 10 cm широки. Цветови се налазе у пазуху листова, појединачни су или ређе у мањим цвастима. Плод је бобица, најчешће љубичасто-плаве боје, али може бити и зелена, жута или бела.[1]
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 102 kJ (24 kcal) |
5,7 g | |
| Шећери | 2,35 g |
| Прехрамбена влакна | 3,4 g |
0,19 g | |
1,01 g | |
| Витамини | |
| Тиамин (Б1) | (3%) 0,039 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (3%) 0,037 mg |
| Ниацин (Б3) | (4%) 0,649 mg |
| Витамин Б5 | (6%) 0,281 mg |
| Витамин Б6 | (6%) 0,084 mg |
| Фолат (Б9) | (6%) 22 μg |
| Витамин Ц | (3%) 2,2 mg |
| Минерали | |
| Калцијум | (1%) 9 mg |
| Гвожђе | (2%) 0,24 mg |
| Магнезијум | (4%) 14 mg |
| Фосфор | (4%) 25 mg |
| Калијум | (5%) 230 mg |
| Цинк | (2%) 0,16 mg |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Детаљи грађе[уреди | уреди извор]
Хабитус
Цвет
Уздужни пресек плода
Назив биљке[уреди | уреди извор]
Назив патлиџан потиче од санскритске речи vatin-ganah, а у српски језик је дошао преко персијског (перс. badin-gan) и турског језика (тур. patlican). У српском језику патлиџаном се назива парадајз, мада се често и биљка плави патлиџан једноставно назива патлиџан.
Узгојне статистике[уреди | уреди извор]
Према статистикама Министарства пољопривреде Сједињених Америчких Држава (USDA) око 93% укупне светске производње плавог патлиџана пореклом је из само седам држава. Највећи произвођачи су Кина (55%) и Индија (28%), за којима следе Египат, Турска, Јапан и Италија.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стјепановић-Веселичић Л. 1974. Род Solanum L. 1753. У: Јосифовић М. (ed.) Флора СР Србије VI. САНУ: Београд.
- ^ FAO статистичке табеле за узгој патлиџана у 2005. години
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Плави патлиџан на Викимедијиној остави. |
- Плави патлиџан у бази података Биљке за будућност
- Solanum melongena L. — фотографије, примерци из хербаријума, таксономски статус и синоними