Плави патлиџан

Плави патлиџан,
свежи плод
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија	102 kJ (24 kcal)
Угљени хидрати	5,7 g
Шећери	2,35 g
Прехрамбена влакна	3,4 g
Масти	0,19 g
Протеини	1,01 g
Витамини
Тиамин (Б1)	(3%) 0,039 mg
Рибофлавин (Б2)	(3%) 0,037 mg
Ниацин (Б3)	(4%) 0,649 mg
Витамин Б5	(6%) 0,281 mg
Витамин Б6	(6%) 0,084 mg
Фолат (Б9)	(6%) 22 μg
Витамин Ц	(3%) 2,2 mg
Минерали
Калцијум	(1%) 9 mg
Гвожђе	(2%) 0,24 mg
Магнезијум	(4%) 14 mg
Фосфор	(4%) 25 mg
Калијум	(5%) 230 mg
Цинк	(2%) 0,16 mg
	Јединице; μg = микрограми • mg = милиграми; IU = интернационалне јединице;
	Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. ; Извор: NDb USDA

Плави патлиџан
	плод
Статус угрожености
	Припитомљен
Научна класификација
Царство:	Plantae
Класа:	Magnoliopsida
Поткласа:	Asteridae
Ред:	Solanales
Породица:	Solanaceae
Род:	Solanum
Биномијално име
	Solanum melongena; L. 1753.

Плави патлиџан (лат. Solanum melongena) једногодишња је врста биљке из рода Solanum. Ареал распрострањења ове врсте обухвата источну Индију и Шри Ланку, али је раном доместификацијом проширен најпре на подручје источне Азије, Медитерана и Европе, а касније и на америчке континенте. Узгаја се због плодова који се користе као поврће.

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Плави патлиџан је једногодишња зељаста биљка висока до 70 cm, са разгранатим стаблом које понекад носи трнове. Листови су велики, са дугачким лисним дршкама, до 15 cm дуги и до 10 cm широки. Цветови се налазе у пазуху листова, појединачни су или ређе у мањим цвастима. Плод је бобица, најчешће љубичасто-плаве боје, али може бити и зелена, жута или бела.^[1]

Детаљи грађе[уреди | уреди извор]

Хабитус
Цвет
Уздужни пресек плода

Назив биљке[уреди | уреди извор]

Осушени плодови на пијачној тезги у Истанбулу

Назив патлиџан потиче од санскритске речи vatin-ganah, а у српски језик је дошао преко персијског (перс. badin-gan) и турског језика (тур. patlican). У српском језику патлиџаном се назива парадајз, мада се често и биљка плави патлиџан једноставно назива патлиџан.

Узгојне статистике[уреди | уреди извор]

Према статистикама Министарства пољопривреде Сједињених Америчких Држава (USDA) око 93% укупне светске производње плавог патлиџана пореклом је из само седам држава. Највећи произвођачи су Кина (55%) и Индија (28%), за којима следе Египат, Турска, Јапан и Италија.^[2]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Стјепановић-Веселичић Л. 1974. Род Solanum L. 1753. У: Јосифовић М. (ed.) Флора СР Србије VI. САНУ: Београд.
^ FAO статистичке табеле за узгој патлиџана у 2005. години

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Плави патлиџан у бази података Биљке за будућност
Solanum melongena L. — фотографије, примерци из хербаријума, таксономски статус и синоними

[1] Стјепановић-Веселичић Л. 1974. Род Solanum L. 1753. У: Јосифовић М. (ed.) Флора СР Србије VI. САНУ: Београд.

[2] FAO статистичке табеле за узгој патлиџана у 2005. години

[1]

[2]