Пређи на садржај

Босиљак

С Википедије, слободне енциклопедије

Босиљак
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Lamiales
Породица: Lamiaceae
Род: Ocimum
Врста:
O. basilicum
Биномно име
Ocimum basilicum

Босиљак[1][2] (Ocimum basilicum)[3][4] је вишегодишња зељаста биљка пореклом из Индије из породице уснатица (Lamiaceae). Изданци су усправни, до 80 cm високи, често љубичасти, покривени дугим коврџавим длакама. Има деловања као жалфија, матичњак и нана. Босиљак је ароматична биљка, пријатног мириса, која се користи у кулинарству (као зачин), а одавно је своје место нашао у медитеранској кухињи, нарочито италијанској и француској где је готово незаобилазан зачин за супе, пасту и јела од меса и рибе, а познат је и италијански сос песто који се прави од босиљка, пињола и маслиновог уља. Користи се и за побољшање расположења, против несанице и ноћног мокрења.

То је нежна биљка и користи се у кухињама широм света. У западној кухињи, генерички израз „босиљак” односи се на сорту познату и као слатки босиљак или ђеновезе босиљак. Босиљак је пореклом из тропских региона од Централне Африке до Југоисточне Азије.[5] У умереној клими босиљак се третира као једногодишња биљка, међутим, босиљак се може узгајати као краткотрајна вишегодишња или двогодишња биљка у топлијим хортикултурним зонама са тропском или медитеранском климом.[5]

Опис

[уреди | уреди извор]
Временски приказ раста босиљка
Исушени босиљак са приказаним распршивањем семена

Босиљак је једногодишња, а понекад и вишегодишња биљка која се користи због њених листова. У зависности од сорте, биљке могу достићи висину између 30 и 150 cm (1 и 5 стопа).[6] Његови листови су богато зелени и јајасти, али иначе долазе у великом броју величина и облика у зависности од сорте. Величине листова су од 3 до 11 cm (1 до 4 1⁄2 in) дужине и између 1 и 6 cm (1⁄2 и 2 1⁄2 in) ширине.

Фитохемија

[уреди | уреди извор]

Различити босиљци имају веома различите мирисе, јер се испарљива ароматична једињења разликују у зависности од сорте.[5] Етерично уље европског босиљка садржи високе концентрације линалола и метил чавикола (естрагола), у односу око 3:1.[5][7] Остали састојци укључују: 1,8-цинеол, еугенол и мирцен, између осталих.[5][8] Мирис каранфилића слатког босиљка потиче од еугенола.[9] Профил ароме босиљка укључује 1,8-цинеол[10][11] и метил еугенол.[10][12] Код ове врсте еугенол се синтетише из кониферил ацетата и NADPH.[13] Неки од њих су корисни као репеленти за инсекте, погледајте § Репеленти инсеката у наставку.

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Тачна таксономија босиљка је неизвесна због огромног броја сорти, његове знатне полиморфије и честог унакрсног опрашивања (које резултира новим хибридима) са другим члановима рода Ocimum и унутар врсте. Ocimum basilicum има најмање 60 варијетета, што додатно компликује таксономију.[5]

Култивари

[уреди | уреди извор]

Већина босиљка су сорте слатког босиљка. Већина сорти босиљка има зелено лишће, али постоји неколико је љубичастих, као што је 'Љубичасти ужитак'.

Хибриди

[уреди | уреди извор]

Сличне врсте

[уреди | уреди извор]

Неке сличне врсте у истом роду могу се обично називати „босиљак”, иако нису сорте Ocimum basilicum.

Услови узгоја

[уреди | уреди извор]

Босиљак је осетљив на хладноћу, најбоље расте у топлим и сувим условима. Понаша се као једногодишња биљка, ако постоји шанса појаве мраза. Због своје популарности, босиљак се култивише у многим земљама широм света. Производне области обухватају земље у медитеранском подручју, оне у умереном појасу и друге у суптропској клими.[20]

Иако босиљак најбоље расте на отвореном, може се узгајати у затвореном простору у саксији и, као и већина биљака, најбоље ће успети на прозорској дасци окренутој према сунцу, подаље од изузетно хладних пропуха. Стакленик или редни покривач је идеалан ако је доступан. Међутим, може се узгајати чак и у подруму под флуоресцентним светлима. Додатно осветљење производи већу производњу биомасе и фенола, при чему црвена + плава посебно повећава раст и производњу цветних пупољака. UV-B повећава садржај испарљиве материје у етеричном уљу O. basilicum, које се не може репродуковати у другим биљкама, те може бити јединствено за род или чак за ову врсту.[21]

Биљке босиљка захтевају редовно заливање, али не толико пажње као што је потребно у другим климатским условима. Ако су му листови увенути због недостатка воде, опоравиће се ако се добро залије и стави на сунчано место. Жути листови према дну биљке су индикација да је биљка под стресом; обично то значи да му је потребно мање воде, или мање или више ђубрива.[22] Босиљак се може поуздано размножавати из резница са стабљикама кратких резница суспендованим у води две недеље или док се не развије корен.

Болести

[уреди | уреди извор]

Босиљак пати од неколико биљних патогена који могу уништити усев и смањити принос. Фузаријумско увенуће је гљивична болест која се преноси у тлу и која брзо убија млађе биљке босиљка. Саднице могу бити убијене Pythium пригушењем. Уобичајена лисна болест босиљка је сива буђ коју изазива Botrytis cinerea; може изазвати инфекције након жетве и може убити целу биљку. Црна мрља се може видети на лишћу босиљка и узрокована је гљивицама из рода Colletotrichum. Пероноспора узрокована Peronospora belbahrii је значајна болест, као што је први пут објављено у Италији 2004. године.[23] Пријављенa је у САД 2007. и 2008. године.[24][25]

Непатогене бактерије које се налазе на босиљку укључују Novosphingobium врсте.[26]

Босиљак и Српска православна црква

[уреди | уреди извор]

Босиљак се набере, сложи у букет, увеже се у струку и осуши. Такав се чува преко целе године и износи са када свештеник свети водицу да њиме кропи укућане. Босиљак и његов пријатни мирис симболизују благодат Духа Светога[27].

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „British: Basil”. Collins Dictionary. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 25. 9. 2014. 
  2. ^ „American: Basil”. Collins Dictionary. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 25. 9. 2014. 
  3. ^ „Ocimum”. Merriam-Webster Dictionary. 
  4. ^ „Basilica”. Merriam-Webster Dictionary. 
  5. ^ а б в г д ђ Simon, James E (23. 2. 1998). „Basil”. Center for New Crops & Plant Products, Department of Horticulture, Purdue University, West Lafayette, IN. Архивирано из оригинала 2. 5. 2017. г. Приступљено 22. 1. 2018. 
  6. ^ Kandil, M. A. M., Khatab, M. E., Ahmed, S. S., & Schnug, E. (2009). Herbal and essential oil yield of Genovese basil (Ocimum basilicum L.) grown with mineral and organic fertilizer sources in Egypt. Journal für Kulturpflanzen, 61(12), 443-449.
  7. ^ Lee, Seung-Joo; Umano, Katumi; Shibamoto, Takayuki; Lee, Kwang-Geun (2005). „Identification of Volatile Components in Basil (Ocimum basilicum L.) and Thyme Leaves (Thymus vulgaris L.) and Their Antioxidant Properties”. Food Chemistry. 91: 131—137. doi:10.1016/j.foodchem.2004.05.056. 
  8. ^ Eberhard Breitmaier (22. 9. 2006). Terpenes: Flavors, Fragrances, Pharmaca, Pheromones. John Wiley & Sons. стр. 11—. ISBN 978-3-527-31786-8. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. Приступљено 2. 8. 2013. „Acyclic monoterpenoid trienes such as p-myrcene and configurational isomers of p- ocimene are found in the oils of basil (leaves of Ocimum basilicum, Labiatae), bay (leaves of Fimenta acris, Myrtaceae), hops (strobiles of Humulus lupulus, ...” 
  9. ^ Md Shahidul Islam (4. 2. 2011). Transient Receptor Potential Channels. Springer. стр. 50—. ISBN 978-94-007-0265-3. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. Приступљено 2. 8. 2013. „Eugenol is a vanilloid contained in relatively high amounts in clove oil from Eugenia caryophyllata, as well as cinnamon leaf oil (Cinnamomum zeylanicum) and oil from the clove basil Ocimum gratissimum. While eugenol is often referred to as ...” 
  10. ^ а б Johnson, B. Christopher; et al. (1999). „Substantial UV-B-mediated induction of essential oils in sweet basil (Ocimum basilicum L.)”. Phytochemistry. 51 (4): 507—510. doi:10.1016/S0031-9422(98)00767-5. 
  11. ^ Baritaux, O.; Richard, H.; Touche, J.; Derbesy, M.; et al. (1992). „Effects of drying and storage of herbs and spices on the essential oil. Part I. Basil, Ocimum basilicum L.”. Flavour and Fragrance Journal. 7 (5): 267—271. doi:10.1002/ffj.2730070507. 
  12. ^ Miele, Mariangela; Dondero, R; Ciarallo, G; Mazzei, M; et al. (2001). „Methyleugenol in Ocimum basilicum L. Cv. 'Genovese Gigante'”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 49 (1): 517—521. PMID 11170620. doi:10.1021/jf000865w. 
  13. ^ Lin, Jerry; Massonnet, Mélanie; Cantu, Dario (2019-07-01). „The genetic basis of grape and wine aroma”. Horticulture Research. Nature + Nanjing Agricultural University. 6 (1): 1—24. ISSN 2052-7276. PMC 6804543 Слободан приступ. PMID 31645942. doi:10.1038/s41438-019-0163-1. 
  14. ^ „Ocimum minimum information from NPGS/GRIN”. ars-grin.gov. Архивирано из оригинала 2015-09-24. г. 
  15. ^ „Ocimum africanum Lour. taxonomy detail from NPGS/GRIN”. ars-grin.gov. Архивирано из оригинала 13. 9. 2016. г. 
  16. ^ Ocimum × africanum Lour. in 'The Plant List: A Working List of All Plant Species', Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г., Приступљено 3. 12. 2016 
  17. ^ Fandohan, P.; Gnonlonfin, B; Laleye, A; Gbenou, JD; Darboux, R; Moudachirou, M; et al. (2008). „Toxicity and gastric tolerance of essential oils from Cymbopogon citratus, Ocimum gratissimum and Ocimum basilicum in Wistar rats”. Food and Chemical Toxicology. 46 (7): 2493—2497. PMID 18511170. doi:10.1016/j.fct.2008.04.006. 
  18. ^ Pessoa, L. M.; Morais, SM; Bevilaqua, CM; Luciano, JH (2002). „Anthelmintic activity of essential oil of Ocimum gratissimum Linn. and eugenol against Haemonchus contortus”. Veterinary Parasitology. 109 (1–2): 59—63. PMID 12383625. doi:10.1016/S0304-4017(02)00253-4. 
  19. ^ „Ocimum tenuiflorum L., Synonyms”. The Plant List, Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Gardens. 23. 3. 2012. Приступљено 28. 11. 2019. 
  20. ^ Hiltunen, Raimo; Holm, Yvonne (2003-09-02). Basil: The Genus Ocimum (на језику: енглески). CRC Press. ISBN 9780203303771. Архивирано из оригинала 18. 4. 2017. г. 
  21. ^ Marondedze, Claudius; Liu, Xinyun; Huang, Shihui; Wong, Cynthia; Zhou, Xuan; Pan, Xutong; An, Huiting; Xu, Nuo; Tian, Xuechen; Wong, Aloysius (2018-11-01). „Towards a tailored indoor horticulture: a functional genomics guided phenotypic approach”. Horticulture Research. Nature + Nanjing Agricultural University. 5 (1): 1—10. ISSN 2052-7276. PMC 6210194 Слободан приступ. PMID 30393542. doi:10.1038/s41438-018-0065-7. 
  22. ^ „Yellowing of Basil Leaves”. 29. 6. 2021. 
  23. ^ Garibaldi, A.; Minuto, A.; Minuto, G.; Gullino, M. L. (март 2004). „First Report of Downy Mildew on Basil ( Ocimum basilicum ) in Italy”. Plant Disease. 88 (3): 312. PMID 30812374. doi:10.1094/PDIS.2004.88.3.312A Слободан приступ. 
  24. ^ Roberts, P. D.; Raid, R. N.; Harmon, P. F.; Jordan, S. A.; Palmateer, A. J. (фебруар 2009). „First Report of Downy Mildew Caused by a Peronospora sp. on Basil in Florida and the United States”. Plant Disease. 93 (2): 199. PMID 30764112. doi:10.1094/PDIS-93-2-0199B Слободан приступ. 
  25. ^ Wick, R. L.; Brazee, N. J. (март 2009). „First Report of Downy Mildew Caused by a Peronospora Species on Sweet Basil ( Ocimum basilicum ) in Massachusetts”. Plant Disease. 93 (3): 318. PMID 30764191. doi:10.1094/PDIS-93-3-0318B Слободан приступ. 
  26. ^ Ceuppens, Siele; Delbeke, Stefanie; De Coninck, Dieter; Boussemaere, Jolien; Boon, Nico; Uyttendaele, Mieke (21. 8. 2015). „Characterization of the Bacterial Community Naturally Present on Commercially Grown Basil Leaves: Evaluation of Sample Preparation Prior to Culture-Independent Techniques”. International Journal of Environmental Research and Public Health. 12 (8): 10171—10197. PMC 4555336 Слободан приступ. PMID 26308033. doi:10.3390/ijerph120810171 Слободан приступ. 
  27. ^ --. 1996. Српске славе и обичаји. Глас Цркве:Ваљево.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Босиљак&oldid=27839936”