Босиљак
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Босиљак | |
---|---|
Научна класификација ![]() | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Asterids |
Ред: | Lamiales |
Породица: | Lamiaceae |
Род: | Ocimum |
Врста: | O. basilicum
|
Биномно име | |
Ocimum basilicum |
Босиљак (Ocimum basilicum) је вишегодишња зељаста биљка пореклом из Индије из породице уснатица (Lamiaceae). Изданци су усправни, до 80 cm високи, често љубичасти, покривени дугим коврџавим длакама. Има деловања као жалфија, матичњак и нана. Босиљак је ароматична биљка, пријатног мириса, која се користи у кулинарству (као зачин), а одавно је своје место нашао у медитеранској кухињи, нарочито италијанској и француској где је готово незаобилазан зачин за супе, пасту и јела од меса и рибе, а познат је и италијански сос песто који се прави од босиљка, пињола и маслиновог уља. Користи се и за побољшање расположења, против несанице и ноћног мокрења.
Босиљак и Српска православна црква[уреди | уреди извор]
Босиљак се набере, сложи у букет, увеже се у струку и осуши. Такав се чува преко целе године и износи са када свештеник свети водицу да њиме кропи укућане. Босиљак и његов пријатни мирис симболизују благодат Духа Светога[1].
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ --. 1996. Српске славе и обичаји. Глас Цркве:Ваљево.