Ригел

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ригел VII)

Ригел
Map of the constellation Orion
Положај Ригела на небу у оквиру Ориона
Опсервациони подаци
Епоха J2000.0      Равнодневница J2000.0
Сазвежђе Орион
Изговор /ˈrəl/[1] or /-ɡəl/[2]
A
Ректасцензија 05h 14m 32.27210s[3]
Деклинација −08° 12′ 05.8981″[3]
Привидна магнитуда (V) 0,13[4] (0.05–0.18[5])
BC
Ректасцензија 05h 14m 32.049s[6]
Деклинација −08° 12′ 14.78″[6]
Привидна магнитуда (V) 6,67[7] (7.5/7.6[8])
Карактеристике
A
Еволуциони ступањ Плави суперџин
Спектрални тип B8 Ia[9]
U−B индекс боја −0.66[10]
B−V индекс боја −0.03[10]
Варијабилни тип Алфа Сигни[11]
BC
Еволуциони ступањ Главни низ
Спектрални тип B9V + B9V[12]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)17,8±0,4[13] km/s
Сопствено кретање (μ) РА: +1.31[3] мас/г
Дек.: +0.50[3] мас/г
Паралакса (π)3.78 ± 0.34[3] мас
Растојање860 ± 80 ly
(260 ± 20 пс)
Апсолутна магнитуда (MV)–7.84[9]
Орбита[12]
ПримарнаA
КомпањонBC
Период (P)24,000 г
Орбита[7]
ПримарнаBa
КомпањонBb
Период (P)9.860 days
Ексцентрицитет (e)0.1
Полуамплитуда (K1)
(примарна)
25.0 km/s
Полуамплитуда (K2)
(секундарна)
32.6 km/s
Орбита[12]
ПримарнаB
КомпањонC
Период (P)63 г
Детаљи
A
Маса21±3[14] M
Полупречник78,9±7,4[15] R
Луминозност (болометријска)1,20+0,25
−0,21
×105[15] L
Површинска гравитација (log g)1,75±0,10[16] цгс
Температура12,100±150[16] K
Металичност [Fe/H]−0,06±0,10[9] dex
Ротациона брзина (v sin i)25±3[16] km/s
Старост8±1[9] Myr
Ba
Маса3.84[12] M
Bb
Маса2.94[12] M
C
Маса3.84[12] M
Друге ознаке
β Orionis, ADS 3823, STF 668, BU 555,[8] H II 33,[17] CCDM J05145-0812, WDS J05145-0812[18]
A: Rigel, Algebar, Elgebar, 19 Orionis, HD 34085, HR 1713, HIP 24436, SAO 131907, BD-08°1063, FK5 194
B: Rigel B, GCRV 3111
Референтне базе података
SIMBADRigel
Rigel B

Ригел или алфа Ориона (лат. α Orionis), је најсјајнија звезда у сазвежђу Ориона и шеста најсјајнија звезда на ноћном небу, одмах иза Капеле. Налази се на удаљености од 775 светлосних година и зрачи 40.000 пута више од Сунца што је чини једном од најсјајнијих звезда у Млечном путу. Површинска температура Ригела је 11000 K што узрокује плаво-белу боју звезде. Како Ригел знатним делом зрачи УВ зрацима, знатан део његовог сјаја је заправо невидљив голом оку, а његов укупни сјај је 66.000 пута јачи од Сунчевог. Она формира леву ногу Ориона, по чему је и добила назив који води порекло од арапског назива. Ригел је по структури заправо систем од три звезде:

Неки сматрају да у систему постоји и четврта звезда, али је то тумачење махом неприхваћено и ефекти који се тумаче као четврта звезда се приписују нестабилности Ригела А. Захваљујући својој јакој светлости, звезда осветљава и неколико маглина од којих су најпознатије:

Ригел А је звезда са масом 17 пута већом од Сунца и полако је започео њен процес умирања јер, више не фузионише водоник у хелијум већ хелијум у угљеник и кисеоник. Звезда ће у даљој будућности завршити можда као супернова или ће иза себе оставити веома густог белог патуљка од кисеоника и неона.

Имена[уреди | уреди извор]

У западној свету (Европа, САД, Канада) звезда је позната као Ригел или, додуше врло ретко,Алгебар / Елгебар што су заправо називи изведени од арапских имена.

Арапски називи:

  • Rijl Jauza al-Yusra (лева нога Главног), од чега је изведен назив Ригел
  • Ar-Rijl al-Jabbār / الرجل الجبار (нога Великог), од чега је изведен назив Алгебар / Елгебар

Кинески назив:

  • Shēnxiù Qī / 参宿七 (седма звезда од Три Звезде)

Јапану:

  • Гениј-босхи / 源氏星 (Звезда Гениј рода): Бела застава Гениј рода

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. изд.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7. 
  2. ^ Upton, Clive; Kretzschmar, William A. Jr. (2017). The Routledge Dictionary of Pronunciation for Current English. Abingdon, United Kingdom: Routledge. ISBN 978-1-315-45967-7. 
  3. ^ а б в г д van Leeuwen, F. (2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. S2CID 18759600. arXiv:0708.1752Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  4. ^ Ducati, J. R. (2002). „VizieR On-line Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237. Bibcode:2002yCat.2237....0D. 
  5. ^ Guinan, E. F.; Eaton, J. A.; Wasatonic, R.; Stewart, H.; Engle, S. G.; McCook, G. P. (2010). „Times-Series Photometry & Spectroscopy of the Bright Blue Supergiant Rigel: Probing the Atmosphere and Interior of a SN II Progenitor”. Proceedings of the International Astronomical Union. 5: 359. Bibcode:2010HiA....15..359G. doi:10.1017/S1743921310009798Слободан приступ. 
  6. ^ а б Epchtein, N.; et al. (март 1997). „The deep near-infrared southern sky survey (DENIS)”. The Messenger. 87: 27—34. Bibcode:1997Msngr..87...27E. 
  7. ^ а б Sanford, Roscoe F. (1942). „The Spectrographic Orbit of the Companion to Rigel”. The Astrophysical Journal. 95: 421. Bibcode:1942ApJ....95..421S. doi:10.1086/144412. 
  8. ^ а б Mason, Brian D.; Wycoff, Gary L.; Hartkopf, William I.; Douglass, Geoffrey G.; Worley, Charles E. (2001). „The 2001 US Naval Observatory Double Star CD-ROM. I. The Washington Double Star Catalog”. The Astronomical Journal. 122 (6): 3466—3471. Bibcode:2001AJ....122.3466M. doi:10.1086/323920Слободан приступ. Архивирано из оригинала 14. 3. 2016. г. Приступљено 13. 3. 2016. 
  9. ^ а б в г Przybilla, N.; Butler, K.; Becker, S. R.; Kudritzki, R. P. (2006). „Quantitative spectroscopy of BA-type supergiants”. Astronomy and Astrophysics. 445 (3): 1099—1126. Bibcode:2006A&A...445.1099P. S2CID 118953817. arXiv:astro-ph/0509669Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:20053832. 
  10. ^ а б Nicolet, B. (1978). „Photoelectric photometric Catalogue of homogeneous measurements in the UBV System”. Astronomy and Astrophysics Supplement Series. 34: 1—49. Bibcode:1978A&AS...34....1N. 
  11. ^ Moravveji, Ehsan; Moya, Andres; Guinan, Edward F. (2012). „Asteroseismology of the nearby SN-II Progenitor: Rigel. Part II. ε-mechanism Triggering Gravity-mode Pulsations?”. The Astrophysical Journal. 749 (1): 74—84. Bibcode:2012ApJ...749...74M. S2CID 119072203. arXiv:1202.1836Слободан приступ. doi:10.1088/0004-637X/749/1/74. 
  12. ^ а б в г д ђ Tokovinin, A. A. (1997). „MSC – a catalogue of physical multiple stars” (PDF). Astronomy & Astrophysics Supplement Series. 124: 75—84. Bibcode:1997A&AS..124...75T. S2CID 30387824. doi:10.1051/aas:1997181. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 10. 2020. г. Приступљено 10. 04. 2021. 
  13. ^ Gontcharov, G. A. (2006). „Pulkovo Compilation of Radial Velocities for 35 495 Hipparcos stars in a common system”. Astronomy Letters. 32 (11): 759—771. Bibcode:2006AstL...32..759G. S2CID 119231169. arXiv:1606.08053Слободан приступ. doi:10.1134/S1063773706110065. 
  14. ^ Shultz, M.; Wade, G. A.; Petit, V.; Grunhut, J.; Neiner, C.; Hanes, D.; MiMeS Collaboration (2014). „An observational evaluation of magnetic confinement in the winds of BA supergiants”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 438 (2): 1114. Bibcode:2014MNRAS.438.1114S. S2CID 118557626. arXiv:1311.5116Слободан приступ. doi:10.1093/mnras/stt2260. 
  15. ^ а б Moravveji, Ehsan; Guinan, Edward F.; Shultz, Matt; Williamson, Michael H.; Moya, Andres (2012). „Asteroseismology of the nearby SN-II Progenitor: Rigel. Part I. The MOST High-precision Photometry and Radial Velocity Monitoring”. The Astrophysical Journal. 747 (1): 108—115. Bibcode:2012ApJ...747..108M. S2CID 425831. arXiv:1201.0843Слободан приступ. doi:10.1088/0004-637X/747/2/108. 
  16. ^ а б в Przybilla, N. (2010). „Mixing of CNO-cycled matter in massive stars”. Astronomy and Astrophysics. 517: A38. Bibcode:2010A&A...517A..38P. S2CID 55532189. arXiv:1005.2278Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/201014164. 
  17. ^ Herschel, Mr.; Watson, Dr. (1. 1. 1782). „Catalogue of Double Stars. By Mr. Herschel, F. R. S. Communicated by Dr. Watson, Jun”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 72: 112–162 [128]. Bibcode:1782RSPT...72..112H. S2CID 186209247. doi:10.1098/rstl.1782.0014Слободан приступ. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 5. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2020. „Read January 10, 1782 
  18. ^ „bet Ori”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 13. 2. 2019. 
  19. ^ SIMBAD база података, Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур, Приступљено 24. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]