Манастир Рукумија

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Рукумија)
Манастир Рукумија
Manastir rukumija.jpg
Манастир Рукумија
Основне информације
Локација Брадарац
Афилијација хришћанство[[Category:Инфокутија Сакрални објекат са бојом за хришћанство на основу параметра црква, јурисдикција, припадност, епархија, митрополија, митрополија/епархија, ктитор, година_посвећења или посвећен]]
Јурисдикција Епархија браничевска
Држава  Србија
Оснивање 14. век

Манастир Рукумија је српски православни манастир који се налази недалеко од Пожаревца, на путу за Дрмно и Костолац, у селу Брадарац у епархији браничевској Српске православне цркве.[1]

Историја[уреди]

Први помен и детаљни опис Рукумије оставио је Максим Ратковић 1733. године. По њему црква је посвећена Св. Вазнесењу Господа Исуса Христа, сазидана је од камена и била је засведена каменим сводом. Кровни покривач био је од црепа, а поред олтара и наоса црква је имала и дрвену припрату у којој је био гроб Мартирија Синајита. Црква је била малих димензија, све до Првог српског устанка, кад су је Турци гушењем устанка, порушили.

Архитектура[уреди]

Данашња црква манастира Рукумије има врло једноставну форму, једнобродне је основе са припратом на западној и полукружном апсидом на источној страни. Писани подаци говоре да је цркву живописао 1829. године Молер Јања. Данашњи живопис, а то потврђује и натпис на јужном зиду цркве урадио је монах Наум Андрић 1971. године. Живопис је рађен у „ал секо“ техници, у композиционом смислу је класичан и у потпуности је у складу са православном иконографијом. Живопис је доста страдао у пожару 1978. године, а поједине фреске су толико потамнеле да се ликови нису могли препознати. Године 1994. рестауриран је, ретуширан од стране руског фрескописца Александра Точилова. У Рукумији се налазе мошти преподобног Синајита Мартирија.

Легенда о постанку манастира[уреди]

Народна легенда везује постанак манастира за народну песму Бог ником дужан не остаје и страдање сестре Јелице које је описано у њему. Према песми, коњи су растргли сестру Јелицу коју је невино оптужила њена снаха и тамо где су пале њене очи, руке, брада и она сама, настали су манастири:

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]