Пређи на садржај

Т-27

С Википедије, слободне енциклопедије
Т-27

Т-27 у музеју.
Т-27 у музеју.

Основне карактеристике
Земља порекла СССР
Намена танкета
Почетак производње 1931-1933.
Број примерака 3328
Брзина на путу 42 km/h
Досег 120 km
Димензије и маса
Дужина 2.60 m
Ширина 1.83 m
Висина 1.44 m
Тежина 2.7 t
Опрема
Главно наоружање митраљез ДТ од 7.62 mm
Споредно наоружање нема
Оклоп 6-10 mm
Снага (КС) 40 КС
Посада
Посада 2

Т-27 је совјетска танкета из периода пре Другог светског рата.

Историја

[уреди | уреди извор]

Без искуства у производњи тенкова, 1930. СССР се окренуо увозу: из Британије је увезено 8 амфибијских лаких тенкова (Карден Лојд Модел 1931), 30 средњих тенкова (Модел Е и Мк II) и 26 танкета (Викерс Карден-Лојд Мк VI). Убрзо су набављена и два тенка Кристи из САД. Танкета Мк VI је лако модификована и пуштена у производњу 1931. као Т-27 (даље модификације дале су Т-27А).[1]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Руска верзија британске танкете Викерс Карден-Лојд Мк VI, T-27 било је малено возило са два члана посаде смештена бок уз бок, са мотором иза и између њих. Возач је седео лево, а нишанџија десно, за лаким митраљезом ДТ калибра 7.62 mm. Њихов оклоп штитио је само од пушчаних метака. У служби, показало се да имају осетљиве гусенице, што је доприносило кваровима на неравном терену.[1]

Позитивне стране Т-27 биле су поузданост, једноставна конструкција и одржавање, лака обука возача и брзина на равном терену. Иако веће од британских танкета, биле су и даље крајње скучене изнутра, употребљиве само за ниске људе. И што је најважније, само командна возила имала су радио (последица неразвијене електроиндустрије у СССР), што је сасвим ограничило њихову извиђачку улогу.[2]

1932. Т-27 је чинио главнину оклопних снага СССР: Црвена армија имала је 65 батаљона од по 50 танкета. Први пут су коришћене у борби против побуњеника у средњој Азији 1931-1932. Њихово учешће у Зимском рату било је неславно: са уским гусеницама, тонуле су у снегу (зими) и блату (у пролеће) Финске. До 1941. остало их је мање од 1.200 у служби, и током Операције Барбароса коришћене су за позадинске дужности: обуку посада, вучу артиљерије и пренос муниције. Неке су преживеле све до децембра 1941, када су последњи пут употребљене за одбрану Москве.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Ness 2002, стр. 151
  2. ^ а б „T-27”. www.tanks-encyclopedia.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 05. 2018. г. Приступљено 24. 5. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 151. ISBN 978-000711228-9.