Салари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Салари
Salar flag.svg
Застава Салара
SalarTurkmensXian.jpg
Млади Салари на летњем фестивалу Сабантуј у Си'ану
Укупна популација
104,503 (По попису из 2000. године)
Региони са значајном популацијом
 Кина
(провинције Ћингхај, Синкјанг и Гансу)
Језици
Саларски језик, Кинески језик
Религија
Муслимани
Сродне етничке групе

Туркмени, Хуи Кинези, Тибетанци, Хан Кинези

Салари (сал.Salır; кин. 撒拉族) су етничка мањина Кине и они углавном говоре на туркијском, саларском и кинеском језику.
По последњем попису становништа у Кини 2000. године, пописано је 104.503 особе које се изјашњавају као Салари. Овај народ углавном живи у граничном региону Ћингхаја и Гансу провинцији, са обе стране реке Хуангхе. Салари насељавају и покрајине Ксунуа Салар и Хуалонг Хуи, као и аутономни регион Синкјанг.
Салари се углавном баве пољопривредном, изузетно су патријахално друштво и претежно муслиманске вероисповести.[1]

Историја[уреди]

Саларска теорија о пореклу[уреди]

Према Саларској традицији, овај народ себе сматра потомцима Салурског премена, припадника племена Огуз. Током династије Танг, салурска племена су се настањивала унитар граница Кине, а касније су се кретала према западу, ка средњој Азији.[2][3]

Династија Минг[уреди]

Вође народа Салара добровољно су капитулирали пред династијом Минг око 1370. године. Омогућена им је аутономија и самоуправа династије Минг, која им је дала команду пореза, војске и судова. Династија Минг и Ћинг често су мобилисале саларе у своје војнике.[4]

Култура[уреди]

Куран саларског народа

Салари су предузетнички људи, који се углавном баве индустријским пословима. Највећи део становништа се бави пољопривредом и хортикултуром. Они углавном гаје чили, бибер, као и просо, пшеницу и јечам, који су саставни део њихове културе.
Типична одећа Салара је врло слична другим муслиманским народима у региону. Мушкарци су обично дугих брада и обучени у беле кошуље, са белим или црним чарапама. Традиционална одећа за мушкарце су јакне и хаљине. Младе неудате жене морају да облаче традиционалне кинеске хаљине сјајних боја, док удате жене носе традиционални вео беле или црне боје.
Према саларској традицији, женама је забрањено да се школују.[5]
Салари имају свој музички инструмент Коукан, који се производи од бакра или сребра.[6]

Референце[уреди]

  1. Salar minority and history
  2. Erdal, Marcel; Nevskaya, Irina, ур. (2006). Exploring the Eastern Frontiers of Turkic. Volume 60 of Turcologica Series. Otto Harrassowitz Verlag. стр. xi. ISBN 978-3-447-05310-5. Приступљено 24. 4. 2014. 
  3. „China's Minority Peoples - The Salars”. cultural-china.com. Cultural China. 2007—2014. Приступљено 1. 4. 2013. 
  4. Dwyer, Arienne M. (2007). Salar: A Study in Inner Asian Language Contact Processes. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 14—. ISBN 978-3-447-04091-4. 
  5. „Literacy course improves the lives of Salar women”. China Daily. 22. 01. 2005. стр. 3. Приступљено 1. 4. 2013. 
  6. „Branch Museums (S-Z)”. China Ethnic Museum. Приступљено 1. 4. 2013.