Тај-кадајски језици
 |
.png)
Тај-кадајски, таи-кадаи или сијамски језици су језичка група од око 70 језика у југоисточној Азији и на југу Кине. Њима као матерњим језиком говори 83 милиона људи.
Тај-кадајски језици чине три подгрупе:
- хлајски језици (2 језика, 800 хиљада говорника)
- кадајски језици (9 језика, 95 хиљада говворника)
- кам-тајски језици (58 језика, 82 милиона говорника)
Прве две подгрупе језика се срећу на кинеском острву Хајнан.
Одлике[уреди | уреди извор]
Тај-кадајски језици су језици са од 3 до 9 различитих мелодијских акцената. По правилу су моносилабички (речи се састоје из једног слога), и немају морфологију (конјугацију, декилнацију). Ред речи је најчешће по правилу: субјекат-глагол-објекат. Атрибути и именичке одредбе долазе иза именица које описују.
Значајнији језици[уреди | уреди извор]
Језици из ове групе по броју говорника:
- Тајландски (46 милиона, југозападни таи)
- Исан (са 20 милиона говорника, исан представља варијанту лаоског језика која се говори на Тајланду)
- Северни жуанг (10 милиона, северни таи)
- Лана (6 милиона, југозападни таи)
- Пак-тајски (5 милиона, југозападни таи)
- Јужни жуанг (4 милиона, централни таи)
- Лаоски (око 5 милиона, не рачунајући говорнике исана, југозападни таи)
- Шан (3 милиона, југозападни таи)
- Донг (2,4 милиона, кам-суи)
- Буји (2 милиона, северни таи)
