Сан у црвеном павиљону

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сцена из књиге

„Сан у црвеном павиљону“ је кинески роман из 18. века. Припада скупини четири велика класична кинеска романа.[1]

Написан је у средином 18. века за време династије Ћинг.[2] Аутор је Цао Хсуечин, који је роман објавио анонимно, али се касније установило да је он аутор. Почео је да пише роман „Камен“, али га није завршио. Написао је 80 поглавља, а након његове смрти је додано 40 нових поглавља и наслов романа је промењен у „Сан у црвеном павиљону“.[3] Делом је аутобиографски текст. Постоји посебна наука под именом „црвенологија“, која се бави проучавањем овог дела.[4] Роман има 30 главних и преко 400 споредних ликова, углавном женских. Веома је богата психолошка карактеризација ликова. Детаљно приказује живот и социјалну структуру типичног кинеског племства 18. века.[5] Црвени павиљон је назива за место становања девојака из богатих племићких породица.

Садржај[уреди]

У роману је детаљно описан породични клан Ђа и његова два огранка, куће Ронгуо и Нингуо. Ове породице су смештене у великим кућама у главном граду. Њихови преци били су војводе. На почетку романа, обе куће припадају најпоштованијим породицама у граду. Описано је њихово богатство и утицај, који трају све док не дође до сукоба са царем. Након тога њихове куће бивају опљачкане и заплењене, а дешавају се и злочини. При крају романа, њихово стање се полако поправља. Једна од главних тема романа је и љубавни троугао. Главни лик Ђа Баоју заљубљен је у рођаку Лин Даију, али се ипак жени рођаком Шуе Баоћаи. Њихова љубавна прича се завршава трагично.

Језик[уреди]

Роман је написан у писаном вернацулару (baihua) уместо у класичном кинеском (wenyan). Цао Сјуећин је био добро упућен у кинеску поезију и у класични кинески, пошто је писао трактове у полу-венјанском стилу, док је дијалог романа написан у пекиншком мандаринском дијалекту, који је постао основа модерног говорног кинеског. У раном 20. веку, лексикографи су користили овај текст да успоставе речник новог стандардизованог језика, а реформисти су користили овај роман за промовисање писаног стандардног језика.[6]

Референце[уреди]

  1. „From West to East: Conservation of the Chinese novel ‘Dream of the Red Chamber. British Library. 
  2. Jonathan D. Spence, Ts'ao Yin [Cao Yin] and the K'ang-Hsi Emperor: Bondservant and Master (New Haven,: Yale University Press, 1966) is a study of Cao's grandfather.
  3. David Hawkes, "Introduction," The Story of the Stone Volume I (Penguin Books, 1973), pp. 15–19.
  4. Jonathan Spence, The Search for Modern China (New York: Norton, 1990), 106–110.
  5. „CliffsNotes, About the Novel: Introduction”. Cliffsnotes.com. Приступљено 2017-11-02. 
  6. „Vale: David Hawkes, Liu Ts'un-yan, Alaistair Morrison”. China Heritage Quarterly of the Australian National University. 

Литература[уреди]

  • Chen Weizhao (陈维昭), Hongxue Tongshi (红学通史, "A History of Redology"). Shanghai: Shanghai People's Publishing House, 2005. ISBN 7208057885.
  • Edwards, Louise P. (1994). Men and Women in Qing China : Gender in the Red Chamber Dream. Leiden: Brill. ISBN 9004101233. 
  • Eifring, Halvor (2016). Dream of the Red Chamber. Oxford Online Bibliographies (Chinese Studies). Oxford University Press. Приступљено 7. 4. 2017.  Annotated bibliography of Western and Chinese language books and articles (subscription required).
  • C.T. Hsia, Ch VII, "The Dream of the Red Chamber," in The Classic Chinese Novel: A Critical Introduction (1968; rpr. Ithaca, NY: East Asia Program, Cornell University, Cornell East Asia Series, 1996. ISBN 1885445741), pp. 245–297.
  • Levy, Dore J. (1999). Ideal and Actual in the Story of the Stone. New York: Columbia University Press. ISBN 0231114060. 
  • Zaifu Liu, Yunzhong Shu, Reflections on Dream of the Red Chamber (Amherst, N.Y.: Cambria Press, 2008).
  • Andrew H. Plaks, Archetype and Allegory in the "Dream of the Red Chamber" (Princeton, NJ Princeton University Press, 1976). Reprinted: (Ann Arbor: U.M.I. Books on Demand, Reprint, 1993).
  • Schonebaum, Andrew; Lu, Tina (2012). Approaches to Teaching the Story of the Stone (Dream of the Red Chamber). New York: Modern Language Association of America. ISBN 9781603291101.  Articles on the nature, content, and history of the novel.
  • Shang, Wei (2010). „The Literati Era and Its Demise (1723–1840)”. Ур.: Chang, Kang-i Sun. The Cambridge History of Chinese Literature, Volume II: From 1375. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 245—342. ISBN 978-0-521-85559-4. 
  • Wong, Laurence Kwok Pun (2014). Dreaming Across Languages and Cultures: A Study of the Literary Translations of the Hong Lou Meng. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-4438-6828-0. 
  • Shih-Ch'ang Wu, On the Red Chamber Dream: A Critical Study of Two Annotated Manuscripts of the 18th Century (Oxford: The Clarendon Press, 1961).
  • Chi Xiao, The Chinese Garden as Lyric Enclave: A Generic Study of the Story of the Stone (Ann Arbor, MI: Center for Chinese Studies Publications, 2001).
  • Anthony Yu, "Dream of the Red Chamber," in Barbara Stoller Miller, ed., Masterworks of Asian Culture (Armonk, NY: M.E. Sharpe), pp. 285–299.
  • Yu, Anthony C. (1997). Rereading the Stone: Desire and the Making of Fiction in Dream of the Red Chamber. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 0691015619. 
  • Ruchang Zhou, Edited by Ronald R. Gray, Mark S. Ferrara, Between Noble and Humble: Cao Xueqin and the Dream of the Red Chamber (New York: Peter Lang, 2009). Translated by Liangmei Bao and Kyongsook Park. ISBN 978-1-4331-0407-7 Google Book (link)

Спољашње везе[уреди]