Сања Јанчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сања Јанчић
Sanja Jančić.jpg
Место рођењаБеоград
 СР Србија, СФР Југославија

Сања Јанчић (Београд) је вишеструко награђивана српска виолончелисткиња, композитор, педагог и преводилац.[1][2]

Оснивач је првог српског чело квартета „Фемине”. Активна је и на пољу националне и међународне културе.

Биографија[уреди]

Рођена је у Београду, где је завршила основну и средњу музичку школу „Јосип Славенски“, у класи професора Ивана Попарића.

У току школовања, освојила је прву награду (у категорији виолончело) на фестивалу музичких школа Србије, две прве награде на републичким такмичењима Србије и две прве савезне награде на нивоу бивше СФР Југославије.

Образовање у Москви[уреди]

По препоруци познатог виолончелисте Данијела Шафрана, своје школовање наставила је на Конзерваторијуму „Петар Иљич Чајковски“ у Москви, где је и дипломирала у класи професора Валентина Фејгина. Фејгин је био један од водећих руских виолончелиста и истакнути професор Конзерваторијума (добитник прве награде на првом такмичењу „П. И. Чајковски“ у Москви), истакнути солиста совјетске и светске сцене и из његове класе је изашао велики број успешних виолончелиста који данас наступају широм света и предају на најпрестижнијим универзитетима.

Камерну музику, као подједнако важан предмет уз соло виолончело, Сања Јанчић је похађала у класи професора и дугогодишњег декана Конзерваторијума, виолончелисткиње Татјане Гајдамович. Она је у својој богатој педагошкој каријери створила ансамбле који су касније постали светски познати и данас наступају на светској сцени: „Московски трио“- (А. Бондурјански, И. Иванов, М. Уткин), „Трио Чајковски“ (К. Богино, П. Верников, А. Либерман) и многе друге. Сања Јанчић била је у класи професора Гајдамович једини инострани студент. У истој класи су били и Владимир Спиваков, Јуриј Башмет, Борис Березовски, Иља Калер, Борис Петрушански, Григориј Жислин, Татјана Гринденко и други истакнути уметници.

Повратак у Југославију и инострана усавршавања[уреди]

По завршетку студија, вратила се у Југославију и на позив професора и диригента Александра Павловића, постала је члан камерног оркестра „Душан Сковран“.

Две године касније, у великој конкуренцији виолончелиста из целог света, положила је аудицију и добила стални ангажман у Шпанији, у симфонијском оркестру „Orquesta Sinfonica de Tenerife“.

Положила је аудицију за магистарске студије у Лондону, на Краљевском конзерваторијуму Royal College of Music у класи директора и професора виолончела, Николаса Кинга и истовремено на Guildhall School of Music & Drama, у класи професора Кристофера Бантинга (Christopher Bunting).

Опредељује се за живот и рад у својој земљи, где интензивно концертира у сарадњи са пијанисткињом Истром Печвари. Наступала је на фестивалима: „Охридско лето“, „Скопско лето“, „Котор арт фестивал“, у Русији, Шпанији, Енглеској и другим земљама Европе, као и у свим познатим београдским салама: Коларчев народни универзитет, Академија наука, Скупштина града Београда, Културни центар Београд, у Новом Саду (Матица српска, Синагога) и тд.

Композитор Драган Кнежевић је за Сању Јанчић компоновао дело за виолончело и симфонијски оркестар „Регресија“, коју је извела и снимила уз пратњу Београдске филхармоније, под палицом маестра Ангела Шурева.

Наступала је као солиста и уз пратњу симфонијског оркестра „Станислав Бинички“ са којим је извела Д-дур концерт Хајдна у Дому војске у Београду. Наступала је као солиста и на заједничким концертима са Немањом Радуловићем, Константином Богином, Јованом Колунџијом и другима. Била је гост у радио и ТВ музичким емисијама „Драгстор озбиљне музике“ и „Суботом увече“ код Дејана Ђуровића, „За тоном траг“ код Марије Ковач, на Арт телевизији, у гостима код Марине Стефановић, на РТВ 1 и РТВ 2, на ТВ Б92, Новосадској ТВ, Руској телевизији итд.

Магистрирала је виолончело са оценом десет на Факултету музичке уметности у Београду. Усавршавала се код светски познатих виолончелиста: Данијела Шафрана, Валтера Дешпаља, Наталије Шаховскаје.

Сања Јанчић се педагошким радом бави од 1990. године. Предаје виолончело у Музичкој школи „Станковић“, у Београду.[3] Добитница је Октобарске награде.

Камерни ансамбли[уреди]

Поред солистичких концерата, Сања Јанчић активно наступа и у камерним ансамблима.

Од 2005. године, Сања Јанчић наступа у дуету са француском пијанисткињом, Aurelie Tremblay. 2006. године представиле су се београдској публици са целовечерњим концертом у свечаној сали градске Скупштине.

2013. године основала је трио „Мајски“, са виолинистом Иваном Кундичевићем (дипломирао је на Институту Гњесиних у Москви) и пијанисткињом Татјаном Вратоњић (једини професор из Србије, који предаје на државној академији Conservatory of Santa Cecilia у Риму).

Исте године, у великој дворани Коларчевог народног универзитета, трио „Мајски“ премијерно је извео композиције: „Годишња доба“ П. И. Чајковског у аранжману за клавирски трио, као и „Годишња доба“ А. Пјацоле .

Сања Јанчић и Татјана Вратоњић свирају у дуету од 2013. године.

Чело квартет Фемине[уреди]

Основала је први чело-квартет у земљи „Фемине“ /„Cello Quartet Femine“/, 2001. године. Уметнички је руководилац „Cello Femine“, свира водећу деоницу и компонује и аранжира целокупан репертоар чело квартета. Са „Cello Femine“ интензивно је наступала на концертима и многобројним фестивалима у земљи и иностранству. (На јубилеју еминентне српске глумице Мире Ступице у Народном позоришту у Београду, извела је уз пратњу три виолончела и харфе „Смрт лабуда“ К. Сен-Санса уз примабалерину, Милицу Бијелић.)

Концертом у сали Камерне опере „Мадленијанум“, квартет је свечано отворио нову концертну салу за камерну музику, а целовечерњим концертом обележио је и јубиларну, пету годишњицу постојања ове опере.

На фестивалу „Белеф“, чело-квартет је одржао концерт у сали „Цвијета Зузорић“.

На фестивалу НОМУС у Новом Саду, чело-квартет је одржао концерт испред цркве Св. Јураја, који је РТС преносио уживо.

„Cello Femine“ је наступао на фестивалима: „Дани српског дховног Преображења“ у Манасији, на фестивалу „Јесен на Чукарици”, на летњим фестивалима у Крагујевцу, Панчеву, Смедереву, Градишту и у многим другим градовима Србије. Гостовале су и у бројним ТВ емисијама.

Композиторски опус[уреди]

Поред виолончелистичког репертоара, Сања Јанчић компонује и духовну хорску музику, музику за камерне ансамбле, као и симфонијску музику.

Њене хорске композиције изведене су на традиционалном ускршњем концерту у Храму св. Саве у Београду, у Народном музеју у Београду, на фестивалу „Хорови међу фрескама“, на фестивалу духовне музике у Темишвару (Румунија) итд.

Написала је музику за драму Зорана Стефановића Валцер за Олгу за потребе Руског позоришта у Београду 2018. године.[4][5]

Критички пријем[уреди]

• „Моја прва импресија после извођења Дворжаковог концерта била је да сам управо чуо изузетно даровиту виолончелисткињу. Сјајна интонација, експресивна интерпретација поткрепљена брилијантном техником.“ — професор Кристофер Бантинг /Christopher Bunting, Guildhall School of Music & Drama/, Лондон

• „Одавно се у Београду није чуло овако звучно, страсно и истовремено прецизно виолончело. Код челисткиње Сање Јанчић, од првих тактова било је јасно да је руски ђак (класа чувеног професора Фејгина). У њеним рукама, виолончело је заблистало пуним сјајем. Брзи ставови су поседовали брио и искричавост једног Прокофјева. Ово је био Шостакович каквог одавно нисмо чули.“ — Смиљка Исаковић, лист Борба

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]