Свети Ђорђе Кратовац
| Свети Ђорђе Кратовац | |
|---|---|
.jpg) Свети Ђорђе Кратовац у цркви Св. пророка Јеремије, Милошево (савремена црквена иконографија) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1497. |
| Место рођења | Кратово, Османско царство |
| Датум смрти | 24. фебруар 1515. (17/18 год.) |
| Место смрти | Софија, Османско царство |
Свети мученик Ђорђе Кратовац је хришћански светитељ српског[1] порекла[2][3] из града Кратова (данас у Северној Македонији). Пострадао је у Софији 1515, због чега се поштује и као Св. Георгије Нови или Св. Георгије Софијски.
Ђорђе је рођен у Старој Србији, у вароши Кратову 1497. године, од родитеља Димитрија и Саре.[4] После описмењавања у родном месту, учио је златарски занат − постао кујунџија, а кад му је рано умро отац отишао је у „српски Средац”[5] (потоњу Софију). У Средцу се настанио код тамошњег свештеника поп Петра (Пеје), и ту даље усавршавао златарски занат. Пошто се прочуо по великој смерности и побожности, посећивао га је неки муслимански „софта” (провокатор), који је са њим полемисао и убеђивао га да промени веру. Када је имао осамнаест година Турци су га хтели насилно потурчити, међутим Ђорђе није хтео да се одрекне хришћанске вере.[6] Због тога су га софијски Турци јаничари затворили и мучили, а потом и живог спалили на ломачи 11. фебруара 1515. године у Софији, за време султана Селима I. Тада је његов домаћин и заштитник Петар,[7] познатији као свештеник Пеја написао његово житије у Софији,[8] а потом и јеромонах Илија 1539. године у Русији.
Поред Светог Игумана Паисија, Свете Злате Мегленске и Ђакона Авакума спада у ред најпознатијих новомученика међу Србима православне вере. Прогласила га је српска црква за светитеља „Ђорђа Новог”. У манастиру Студеници на фрески из 16. века, представљен је светац у народној ношњи[9]: са дугачком црвеном антеријом узаних рукава, а над њим дугачки химатион без рукава који се испод грла закопчава; рукави слободно висе. Српски сликар Ђорђе Крстић је насликао икону „Св. Ђорђе Кратовац”.[10] У 1924. је најављено свечано обележавање Ђорђа Кратовца, нарочито у Јужној Србији.[11] Учитељски календар „Светлост” је 1925. године објавио дугачку песму о искушењима Св. Ђорђа Кратовца.[12]
Српска православна црква слави га 11. фебруара по црквеном, а 24. фебруара по грегоријанском календару. У његовом родном месту Кратову је 1929. године освећена нова православна црква посвећена „Св. Ђорђу - Србину Кратовцу”.[13] Бугарска православна црква слави га 11. фебруара.
Једна улица у београдском насељу Пашино брдо носи његово име (Ђорђа Кратовца) и то још од пре Другог светског рата и без прекида.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ М.Ђ. Милићевић: "Ђорђе Кратовац светитељ Србин", Београд 1886. године
- ^ Л. Мирковић, Свети Ђорђе Кратовац, Браство 19 (1924), стр. 165.
- ^ Д. Богдановић, Житије Ђорђа Кратовца од попа Пеје, Летопис Матице српске 422, св. 1-2 (јул-август 1978), стр. 257.
- ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1. април 1892. године
- ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године
- ^ "Школски гласник", Нови Сад 1912. године
- ^ "Сион", Београд 31. јануар 1875. године
- ^ "Време", Београд 25. фебруар 1931. године
- ^ "Српски народ", Београд 1. мај 1943. године
- ^ "Време", Београд 1. мај 1934. године
- ^ "Политика", 13. феб. 1924, стр. 4
- ^ "Време", Београд 15. јануар 1925. године
- ^ "Време", Београд 18. јул 1929. године
Литература[уреди | уреди извор]
- Драгутин Ј. Илић: "Ђорђе Кратовац" (драма), 1893. године
- Марковић: "Св. Ђорђе Кратовац", Београд 1925. године
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Свети Ђорђе Кратовац на Викимедијиној остави- Срби Светитељи
Велики део овог текста је преузет из охридског пролога Светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима
