Симон Веј (политичарка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Симон Веј
Simone Veil, gymnase Japy 2008 02 27 n5.jpg
Вејова (2008)
Биографија
Име при рођењу Симон Ани Лилин Жакоб
Датум рођења (1927-07-13)13. јул 1927.
Место рођења Ница (Приморски Алпи)
Француска република
Датум смрти 30. јун 2017.(2017-06-30) (89 год.)
Место смрти Париз (Ил де Франс)
Француска Република
Религија јудаизам
Супружник Антоан Веј (в. 1946 —  с. 2013)
Деца 3 сина
Професија правница
Универзитет Сјанс по
Занимање тужитељка, политичарка
Политичка
партија
независна политичарка (1974—1979)
Унија за француску демократију (1979—1997)
Унија демократа и независних (2012—2017)
17. јул 1979. — 19. јануар 1982.
Претходник Емилио Коломбо
Наследник Пит Данкерт
29. март 1993. — 18. мај 1995.
Председник Франсоа Митеран
Заменик Филип Дуст-Блази
Премијер Едуар Баладир
Претходник Бернар Кушнер
Наследник Елизабет Ибер
27. мај 1974. — 4. мај 1979.
Председник Валери Жискар д’Естен
Премијер Жак Ширак
Ремон Бар
Претходник Мишел Понијатовски
Наследник Мишел Понијатовски
17. јул 1979. — 30. март 1993.
Претходник нема
Наследник Жан-Мари Ванлеренберг

Застава Европског парламента (1973—1983)
Застава Француске

Симон Веј, DBE (франц. Simone Veil, О овој звучној датотеци изговор), рођена као Симон Ани Лилин Жакоб (франц. Simone Annie Liline Jacob; Ница, 13. јул 1927Париз, 30. јун 2017), била је француска адвокатица и политичарка која је обављала функцију министра здравства (под Д’Естеном), била председник Европског парламента и члан Уставног савета Француске.

Преживела је концентрациони логор Аушвиц-Биркенау, где је изгубила део своје породице током Холокауста;[1] обнашала је дужност првог председника Фондације за сећање на Шоу (од 2000. до 2007), након чега је постала почасни председник. Постала је члан Француска академије новембра 2008. године. Остала је запамћена као победница у дебати о легализаци односно озваничавању права жена на абортус у Француској, 17. јануара 1975. године.

Вејова је преминула 30. јуна 2017. у Паризу, две недеље пре свог 90. рођендана.[2]

Докторати хонорис кауза[уреди]

Мандати политичке каријере[уреди]

Положаји у влади
  • Министар здравства: 28. мај 1974. — 29. март 1977.
  • Министар здравства и друштвене безбедности: 29. март 1977. — 3. април 1978.
  • Министар здравства и породичне скрби: 3. април 1978. — 4. јул 1979.
  • Министар државе; за друштвена питања, здравство и град: 31. март 1993. — 16. мај 1995.
Изборни мандати
Остале функције

Референце[уреди]

  1. Hottell, Ruth. „Simone Veil”. Jewish Women's Archive. Приступљено 6. 7. 2017. 
  2. „Simone Veil est décédée à 89 ans”. Le Journal du Dimanche. 30. 6. 2017. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Симон Веј на Викимедијиној остави

Политичке функције
Претходник:
Мишел Понијатовски
Министар здравства Француске
1974—1979
Наследник:
Мишел Понијатовски
Претходник:
Емилио Коломбо
Председник Европског парламента
1979—1982
Наследник:
Пит Данкерт
Претходник:
Бернар Кушнер
Министар здравства Француске
1993—1995
Наследник:
Елизабет Ибер
Академске канцеларије
Претходник:
Дрис ван Агт
Позивни говорник Колеџа Европе
1980
Наследник:
Бруно Крајски
Награде
Претходник:
Емилио Коломбо
Добитник Карлове награде
1982
Наследник:
Хуан Карлос од Шпаније
Претходник:
Програм ERASMUS
Добитник Награде принца од Астурије
2005
Наследник:
Фондација Бил и Мелинда Гејтс
Правни уреди
Претходник:
Жан Кабан
Члан Уставног савета Француске
1998—2007
Наследник:
Рено Деноа де Сен Марк
Почасне титуле
Претходник:
Пјер Месмер
Члан Француске академије
2008—2017
Упражњено