Скупштина Косова (ПИС)

Скупштина Косова (ПИС) је представничко тело, односно скупштина у систему Привремених институција самоуправе (ПИС) на Косову и Метохији. Установљена је Уставним оквиром за привремену самоуправу од 15. маја 2001. године, који је донео УНМИК.^[1] Састоји се од 120 посланика, који се бирају на непосредним изборима. Од тог броја, 10 посланичких места гарантовано је за представнике српског народа на Косову и Метохији, док је још 10 посланичких места гарантовано за представнике разних мањинских заједница. Према одредбама Уставног оквира, званичан назив овог тела гласио је само „Скупштина” (енгл. Assembly; алб. Kuvendi), али временом се у јавности одомаћио и назив „Скупштина Косова”, који је постао колоквијалан.^[2]

Историја

Усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација (1999), подручје Аутономне Покрајине Косово и Метохија стављено је под управу Привремене административне мисије Уједињених нација на Косову (УНМИК). Резолуција 1244 дефинисала је Косово^[а] као део територије Савезне Републике Југославије, која је 2003. године трансформисана у Државну заједницу Србије и Црне Горе, а чији је континуитет 2006. године наследила Република Србија.

Уредбом бр. 1 од 14. јануара 2000. године, УНМИК је успоставио Заједничку привремену административну структуру (ЗПАС), у склопу које је постојао и Прелазни савет, као саветодавно тело представничког (скупштинског) типа, састављено од 35 чланова.^[3] Уредбом бр. 9 од 15. маја 2001. године, УНМИК је прогласио доношење Уставног оквира за привремену самоуправу, чиме је постављена основа за стварање Привремених институција самоуправе (ПИС), у оквиру којих је установљена и Скупштина, као једнодомно представничко тело састављено од посланика који се бирају на непосредним изборима.^[4]

Власти СРЈ и Србије су 5. новембра 2001. године са представницима УНМИК усагласиле "Заједнички документ" (споразум Човић-Хекеруп),^[5] прихвативши доношење Уставног оквира и оснивање Привремених институција самоуправе, након чега је званични Београд позвао косовско-метохијске Србе да изађу на предстојеће изборе за први сазив Скупштине Косова, који су одржани 17. новембра 2001. године.

У периоду од 2001. до 2008. године, питање о учествовању или неучествовању у скупштинским изборима и раду скупштинских сазива било је једно од најзначајнијих питања за политичке представнике косовско-метохијских Срба.

Одлуком УНМИК-а од 4. октобра 2007. године донета је Уредба о изменама и допунама Уставног оквира за привремену самоуправу, која се односила на прецизирање права мањинских заједица у Скупштини Косова.^[6]

На ванредној седници Скупштине Косова, која је одржана 17. фебруара 2008. године,^[7] посланици албанске народности су усвојили Декларацију о независности Косова, прогласивши стварање Републике Косово,^[б] као самосталне државе, чиме је извршен чин једностраног проглашења независности, што је било у суротности са Уставом Србије и Резолуцијом Савета безбедности УН 1244, а такође је било у раскораку и са Уставним оквиром који је регулисао делокруг надлежности Привремених институција самоуправе (ПИС).

На седници одржаној 18. фебруара 2008. године, Савет безбедности Уједињених нација, генерални секретар УН Бан Кимун је известио Савет да је проглашење независности извршила Скупштина у систему Привремених институцја самоуправе (енг. "the Assembly of Kosovo’s Provisional Institutions of Self-Government held a session during which it adopted a declaration of independence"), а председник Републике Србије Борис Тадић је на истој седници затражио да УНМИК због поменутог чина распусти Скупштину Косова.^[8]

Пошто до распуштања није дошло, албански политички прваци су приступили доношењу Устава Републике Косово, који је усвојен у Скупштини Косова и проглашен 15. јуна 2008. године, чиме је албанска страна престала да примењује првобитни Уставни оквир из 2001. године, а дотадашња Скупштина Косова трансформисана је у Скупштину Републике Косово.^[9]

У периоду од 2001. до 2008. године, председници Скупштине Косова били су:

Избори

На основу Уставног оквира из 2001. године одржана су три изборна циклуса за Скупштину у систему привремених институција самоуправе:

Види још

Напомене

^ У тексту резолуције није поменута „Метохија” као део назива, већ само „Косово”.
^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

Литература

Батаковић, Душан Т. (2008). „Српска заједница на Косову и Метохији 1999-2005: Од конститутивног народа до наметнуте миноризације”. Положај националних мањина у Србији. Београд: САНУ. стр. 227—243.
Bataković, Dušan T. (2014). A Turbulent Decade: The Serbs in Post-1999 Kosovo: Destruction of Cultural Heritage, Ethnic Cleansing, and Marginalization (1999-2009). Paris: Dialogue.
Bataković, Dušan T. (2015). „The Serbs of Kosovo and Metohija 1999-2007: Surviving in Ghetto-like Enclaves”. The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: the Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People. Los Angeles: Sebastian Press. стр. 935—945.

Спољашње везе

[3] У тексту резолуције није поменута „Метохија” као део назива, већ само „Косово”.

[9] Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

[1] „УНМИК: Уредба бр. 2001/9 о Уставном оквиру за привремену самоуправу на Косову (УНМИК/РЕГ/2001/9)” (PDF).

[2] Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu (2001)

[4] „UNMIK Regulation No. 2000/1 of 14 January 2000 on the Kosovo Joint Interim Administrative Structure”.

[5] „UNMIK Regulation No. 2001/9 A Constitutional Framework for Provisional Self-Government in Kosovo (UNMIK/REG/2001/9)” (PDF).

[6] Заједнички документ УНМИК-а и Савезне Републике Југославије (5. новембар 2001. године)

[7] Уредба о изменама и допунама Уставног оквира за привремену самоуправу (2007)

[8] Republika e Kosovës - Kuvendi: Procesverbalet dhe transkriptet 2007-2019: Seancë e jashtëzakonshme solemne (17.02.2008) / Република Косово - Скупштина: Записници и стенограми 2007-2019: Свечана ванредна седница (17.02.2008)

[10] United Nations Security Council (2008): S/PV.5839

[11] Skupština Republike Kosovo

[1]

[2]

[а]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[б]

[8]

[9]