Заједничка привремена административна структура
| Заједничка привремена административна структура | |
|---|---|
| енгл. Joint Interim Administrative Structure | |
 | |
| Преглед | |
| Успостављена | 14. јануар 2000 — 10. децембар 2001. (4. март 2002.) |
| Држава | Србија |
| Веб-сајт | Архивирани веб-сајт |
 |
| Овај чланак је део серије о политичком систему Србијe |
Заједничка привремена административна структура (скраћено ЗПАС; енгл. Joint Interim Administrative Structure / JIAS) била је привремена управна структура на подручју Косова и Метохије, коју је 14. јануара 2000. успоставио УНМИК,[1] на основу претходног договора који је шеф УНМИК Бернар Кушнер склопио 15. децембра 1999. са политичким представницима косовско-метохијских Албанаца, али без учешћа и сагласности косовско-метохијских Срба.[2][3]
Стварању ЗПАС претходило је формирање првобитног Прелазног савета Косова (ПСК), као саветодавног политичког тела које је креирано 16. јула 1999. године, након чега је УНМИК приступио стварању разних административних служби, које су потом обједињене под окриљем ЗПАС.
Главни органи ЗПАС били су: Прелазни савет Косова (саветодавно тело представничког типа) и Привремено административно веће Косова (политичко тело кабинетског типа). Каснијим доношењем Уставног оквира за привремену самоуправу, који је проглашен 15. маја 2001. године,[4] УНМИК је прописао оснивање Привремених институција самоуправе (ПИС), које су након избора одржаних 17. новембра 2001. конституисане у периоду од 10. децембра 2001. године до 4. марта 2002. године, чиме је окончан процес институционалне транзиције са органа ЗПАС на органе ПИС.
Структура
[уреди | уреди извор].jpg)
ЗПАС је био подељен у следеће органе и одсеке:[5][6]
- Прелазни савет Косова (ПСК)[а] — Саветодавно представничко тело, састављено од 35 чланова, које је заступало ставове различитих косовских група и заинтересованих страна.[7] Ове групе су чиниле политичке странке, верске организације, националне мањине и групе које представљају цивилно друштво. Савет је имао овлашћења да врши контролу над косовским административним одељењима.
- Привремено административно веће Косова (ПАВК)[б] — кабинетско политичко тело, које је саветовало специјалног представника генералног секретара о политикама које се односе на друга тела ЗПАС. Састојао се од 9 чланова, на челу са шефом УНМИК као председавајућим. Од осталих осам чланова, 4 су представљали УНМИК, 3 косовско-метохијске Албанаце и 1 косовско-метохијске Србе. Представници локалних Албанаца били су Ибрахим Ругова, Хашим Тачи и Реџеп Ћосја. Српска чланица Рада Трајковић представљала је Српско национално веће, а учествовала је само као посматрач.[8]
- Централна фискална управа — била је одговорна за управљање консолидованим буџетом који се састојао од буџета административних одељења и општина.
- Управна одељења — током 2000. године успостављено је 19 административних одељења, са различитим ресорним надлежностима. Та одељења су трансформисана након преласка на ПИС.[9]
- Општински управни одбор — општинама на Косову и Метохији управљали су општински административни одбори на челу са општинским управницима УНМИК-а.
Учешће Срба
[уреди | уреди извор]
Након доношења Резолуције Савета безбедности УН 1244 (10. јуна 1999. године) и успостављања управе УНМИК па подручју КиМ, Бернар Кушнер је као шеф УНМИК приступио стварању прелазних структура, без претходног споразума за органима Србије и СРЈ, што је било подржано од стране албанских сепаратистичких чинилаца. Настојећи да прелазним структурама прибави привид легитимитета, Кушнер је позив за учешће у њиховом формирању упутио и косовско-метохијским Србима, као и представницима мањинских заједница. Иако је став највећег дела српске заједнице био негативан, на Кушнеров позив одазвао се Артемије Радосављевић, тадашњи рашко-призренски епископ, који је заједно са Момчилом Трајковћем, председником Српског покрета отпора, узео учешће у креирању "Прелазног савета Косова" (ПСК), политичког тела које је формирано 16. јула 1999. године у Приштини, што је од стране Кушнера приказано као пристанак косовско-метохијских Срба на стварање нових административних структура.[10]
У то време, надлежни органи Србије и СРЈ за подручје КиМ били су: привремено Извршно веће АП Косова и Метохије и Савезни комитет за Косово и Метохију.
Упркос политичким гаранцијама које су дате поводом уласка у ПСК, положај српске заједнице на подручју Косова и Метохије остао је изузетно тежак,[11] а последице су постале очигледне већ 21. септембра 1999. године, када је Кушнер донео одлуку о стварању Косовског заштитног корпуса (КЗК), чиме је омогућено да се терористичка ОВК трансформише и легализује. У знак протеста због доношења те одлуке, Радосављевић и Трајковић су већ наредног дана напустили Прелазни савет Косова,[12][13] након чега су у новембру 1999. године формирали Српско национално веће Косова и Метохије (СНВКМ).[14][15]
У склопу расправа о одговорности за доношење погрешних одлука, које су у српској јавности вођене поводом уступака које је Кушнер чинио у корист најекстремнијих албанских чинилаца, заговорници сарадње са Кушнером су критику покушали да преусмере према званичном Београду.[16]
Након стварања ЗПАС у јануару 2000. године, Кушнер је давањем нових политичких гаранција поново успео да за сарадњу придобије и представнике СНВКМ.[17] На заседању које је одржано 2. априла 2000. године у Грачаници, део руководства СНВКМ изјаснио се у прилог уласка представника те организације у састав органа ЗПАС, али само условно, у својству посматрача. Тада је за представника СНВКМ у Привременом административном већу Косова изабрана Рада Трајковић, док су за представнике у Прелазном савету Косова изабрани: Сава Јањић, Ранђел Нојкић и Драган Велић.[18]
Те одлуке су довеле до спорова и подела у оквиру српске заједнице, услед чега је СНВКМ на заседању одржаном 4. јуна 2000. године у Грачаници донело одлуку о привременој суспензији учешћа својих посматрача у органима ЗПАС, али та одлука је промењена већ 25. јуна, када је руководство СНВКМ одлучило да се исти представници врате у органе ЗПАС, привремено на три месеца, поново у својству посматрача, што је довело до нових подела и сукоба у оквиру српске заједнице.[19][20][21]
Током прве половине 2001. године, у време израде Уставног оквира за привремену самоуправу, представници СНВКМ у органима ЗПАС су путем сарадње са представницима УНМИК и ОЕБС покушали да утичу на процес обликовања тог документа, али ни један од српских амандмана није био прихваћен, услед чега је Рада Трајковић у знак протеста напустила заседање Привременог административног већа Косова.[22]
Након избора за Скупштину Косова (ПИС), који су одржани 17. новембра 2001. године, органи ЗПАС су распуштени, а њихове надлежности су прешле на нове органе ПИС. Укупни учинак српских представника у раду органа ЗПАС био је предмет накнадних критика и анализа, пошто се у пракси показало да Кушнерове политичке гаранције, на основу којих су поједини српски представници пристали да се укључе у рад органа ЗПАС, нису довеле до конкретних резултата, нити до знатнијег побољшања положаја српског народа на просторима Косова и Метохије.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ У појединим званичним саопштењима, а такође и у јавним гласилима, за "Прелазни савет Косова" колоквијално су употребљавани и други слични називи: Прелазно веће Косова, Привремено веће Косова, Привремени савет Косова.
- ^ За "Привремено административно веће Косова" такође су колоквијално употребљавани и други слични називи: Привремени административни савет Косова, Прелазни административни савет Косова, Прелазно административно веће Косова, Прелазно управно веће Косова, Прелазни управни савет Косова, Привремени управни савет Косова, Привремено управно веће Косова.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „On the Kosovo Joint Interim Administrative Structure (UNMIK/REG/2000/1)”.
- ^ UNMIK (1999): Kosovo Political Leaders Agree to Share Administration of Kosovo with UNMIK (UNMIK/PR/115)
- ^ B92 (1999): Kušner potpisao sporazum o Prelaznom administrativnom veću Kosova
- ^ „A Constitutional Framework for Provisional Self-Government in Kosovo (UNMIK/REG/2001/9)” (PDF).
- ^ „UNMIK: Joint Interim Administrative Structure (JIAS): Fact Sheet”. 2001. Архивирано из оригинала 08. 06. 2002. г. Приступљено 2025-08-21.
- ^ „UNMIK: Joint Interim Administrative Structure (JIAS): Chart”. 2001. Архивирано из оригинала 29. 04. 2002. г. Приступљено 2025-08-21.
- ^ „UNMIK: Joint Interim Administrative Structure (JIAS): Kosovo Transitional Council”. 2001. Архивирано из оригинала 08. 06. 2002. г. Приступљено 2025-08-21.
- ^ „UNMIK: Joint Interim Administrative Structure (JIAS): Interim Administrative Council”. 2001. Архивирано из оригинала 08. 06. 2002. г. Приступљено 2025-08-21.
- ^ „UNMIK: Joint Interim Administrative Structure (JIAS): Departments”. 2001. Архивирано из оригинала 29. 04. 2002. г. Приступљено 2025-08-21.
- ^ UNMIK (1999): UNMIK convenes first meeting of Kosovo Transitional Council
- ^ B92 (1999): Otac Sava: Preispitaćemo dalje učesće u Prelaznom savetu Kosova
- ^ B92 (1999): M. Trajković i vladika Artemije podneli ostavke u Prelaznom savetu Kosova
- ^ B92 (1999): Rada Trajković najavila formiranje skupštine i srpske vlade Kosova i Metohije
- ^ B92 (1999): U ponedeljak konsituisanje Izvršnog odbora SNV Kosova i Metohije
- ^ B92 (1999): Trajković o formiranju Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća
- ^ NIN (2000): Promenimo režim
- ^ B92 (2000): Predstavnici kosovskih Srba uskoro u prelaznoj vladi Kosova
- ^ B92 (2000): Predstavnici SNV u svojstvu posmatrača u PAVK-u
- ^ Danas (2000): Jelena Tasić: Odlukom Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, Srbi ponovo u PAVK-u
- ^ B92 (2000): SNV centralnog Kosova prekinuo saradnju sa SNV KiM
- ^ NIN (2000): Nije bilo mini Dejtona
- ^ Vreme (2001): Roksanda Ninčić: Ram za sliku bez Srba
Литература
[уреди | уреди извор]- Анђелковић, Зоран (2006). Година истине: Привремено извршно веће АП Косово и Метохија: октобар 1998-октобар 1999. године. Београд: АС Медија.
- Батаковић, Душан Т. (2008). „Српска заједница на Косову и Метохији 1999-2005: Од конститутивног народа до наметнуте миноризације”. Положај националних мањина у Србији. Београд: САНУ. стр. 227—243.
- Bataković, Dušan T. (2014). A Turbulent Decade: The Serbs in Post-1999 Kosovo: Destruction of Cultural Heritage, Ethnic Cleansing, and Marginalization (1999-2009). Paris: Dialogue.
- Bataković, Dušan T. (2015). „The Serbs of Kosovo and Metohija 1999-2007: Surviving in Ghetto-like Enclaves”. The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: the Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People. Los Angeles: Sebastian Press. стр. 935—945.
- Brudar, Mario (2003). Nada, obmana, slom: Politički život Srba na Kosovu i Metohiji (1987-1999). Beograd: Nova srpska politička misao.
- Janjić, Dušan (2007). Ogledi o Kosovu. Beograd: Draslar partner.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- UNMIK (званични сајт)
- Архивирани веб-сајт (UNMIK: JIAS)
- Канцеларија за Косово и Метохију (званични сајт)
