Слободан Костић (књижевник)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Слободан Костић
Slobodan Kostić.jpg
Слободан Костић
Датум рођења 10. децембар 1952
Место рођења Речане
ФНР Југославија
Датум смрти 26. март 2012.(2012-03-26) (59/60 год.)

Слободан Костић (Речане код Косовске Каменице, 10. децембар 195226. март 2012) био је српски књижевник, пјесник, есејиста и редовни професор теорије књижевности на Филозофском факултету у Косовској Митровици.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је 1952. у Речану на Новобрдској Кривој Реци.[2] Основну школу завршио је у родном Речану, гимназију у Косовској Каменици и дипломирао југословенску књижевност на Филозофском факултету у Приштини. Био је новинар-репортер у приштинском дневном листу Јединство (1975—1979), да би 1979. био изабран за асистента средњовековне књижевности на Катедри за књижевност Филозофског факултета у Приштини. На истом факултету одбранио је докторску дисертацију о књижевном делу Рада Драинца и потом до смрти био професор на предмету Теорија књижевности. Једно време (1990—1996) је био и директор Покрајинске народне и универзитетске библиотеке у Приштини и народни посланик у Скупштини Републике Србије.

Био је покретач и уредник издавачке куће „Логос“, као и покретач и уредник часопис за православну књижевност „Православно дело“ и часописа „Светилник“.[1] Био је оснивач и председник Друштва за обнову србистике као и покретач часописа „Србистика“.[2] Члан Удружења књижевника Србије. Покренуо је и издавачку делатност у Покрајинској народној и универзитетској библиотеци. Штампао и уређивао књиге из богате косовско-метохијске прошлости и духовности, верску и духовну литературу. За потребе православних верника сачинио је и приредио лексиконе, појмовнике и молитвенике. Песме су му превођене на стране језике. Заступљен је поезијом у бројним изборима и антологијама српског песништва.

До бомбардовања 1999. године живео је у Приштини, потом годину дана у Ваљеву, да би се потом с породицом настанио у Ранилугу код Косовске Каменице.[2]

Сахрањен је 28. марта 2012. на гробљу Орловача у Београду.[1]

Признања[уреди]

Дјела[уреди]

Пјесме[уреди]

  • Обрачун с анђелом, (1974)
  • Метак на послужавнику, (1977)
  • Читање мапе, (1983)
  • Жилишта, (1987)
  • Покајнич­­ке песме, (2000)
  • Изабране песме,

Књижевна критика[уреди]

  • Новија српска поезија на Косову, (1981)
  • Стварање и тумачење, (1990)
  • Будни сневач Раде Драинац, (1992)
  • Православно духовно песништво, (2000)
  • Стварање и творевина, (2001)

Проза[уреди]

  • Путник: кроз сећања и светиње, (2006, 2010)
  • Пут (сазрцања смиреног срца), Хришћанска мисао (библиотека Свечаник) (2011)

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Преминуо истакнути писац Слободан Костић”. Радио-телевизија Републике Српске. 26. 3. 2012. Приступљено 27. 3. 2012. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 „Слободан Костић: Косово је сјећање на будућност” (PDF). Српско слово (шасопис за српски језик, књижевност и културу, бр. 18). 18. 4. 2008. Приступљено 27. 3. 2012. 

Види још[уреди]