Слободан Костић (књижевник)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Костић
Slobodan Kostić.jpg
Слободан Костић
Датум рођења 1952
Место рођења Речане
ФНР Југославија
Датум смрти 26. март 2012.(2012-03-26) (59/60 год.)

Слободан Костић (Речане код Косовске Каменице 195226. март 2012) био је српски књижевник, пјесник, есејиста и редовни професор теорије књижевности на Филозофском факултету у Косовској Митровици.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је 1952. у Речану на Новобрдској Кривој Реци.[2] Основну школу завршио је у родном Речану, гимназију у Косовској Каменици и дипломирао југословенску књижевност на Филозофском факултету у Приштини. Био је новинар-репортер у приштинском дневном листу Јединство (1975—1979), да би 1979. био изабран за асистента средњовековне књижевности на Катедри за књижевност Филозофског факултета у Приштини. На истом факултету одбранио је докторску дисертацију о књижевном делу Рада Драинца и потом до смрти био професор на предмету Теорија књижевности. Једно време (1990—1996) је био и директор Покрајинске народне и универзитетске библиотеке у Приштини и народни посланик у Скупштини Републике Србије.

Био је покретач и уредник издавачке куће „Логос“, као и покретач и уредник часопис за православну књижевност „Православно дело“ и часописа „Светилник“.[1] Био је оснивач и председник Друштва за обнову србистике као и покретач часописа „Србистика“.[2] Члан Удружења књижевника Србије. Покренуо је и издавачку делатност у Покрајинској народној и универзитетској библиотеци. Штампао и уређивао књиге из богате косовско-метохијске прошлости и духовности, верску и духовну литературу. За потребе православних верника сачинио је и приредио лексиконе, појмовнике и молитвенике. Песме су му превођене на стране језике. Заступљен је поезијом у бројним изборима и антологијама српског песништва.

До бомбардовања 1999. године живео је у Приштини, потом годину дана у Ваљеву, да би се потом с породицом настанио у Ранилугу код Косовске Каменице.[2]

Сахрањен је 28. марта 2012. на гробљу Орловача у Београду.[1]

Признања[уреди]

Дјела[уреди]

Пјесме[уреди]

  • Обрачун с анђелом, (1974)
  • Метак на послужавнику, (1977)
  • Читање мапе, (1983)
  • Жилишта, (1987)
  • Покајнич­­ке песме, (2000)
  • Изабране песме,

Књижевна критика[уреди]

  • Новија српска поезија на Косову, (1981)
  • Стварање и тумачење, (1990)
  • Будни сневач Раде Драинац, (1992)
  • Православно духовно песништво, (2000)
  • Стварање и творевина, (2001)

Проза[уреди]

  • Путник: кроз сећања и светиње, (2006, 2010)
  • Пут (сазрцања смиреног срца), Хришћанска мисао (библиотека Свечаник) (2011)

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Преминуо истакнути писац Слободан Костић”. Радио-телевизија Републике Српске. 26. 3. 2012. Приступљено 27. 3. 2012. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 „Слободан Костић: Косово је сјећање на будућност” (PDF). Српско слово (шасопис за српски језик, књижевност и културу, бр. 18). 18. 4. 2008. Приступљено 27. 3. 2012. 

Види још[уреди]