Смилодон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Smilodon
Временски распон:
Рани Плеистоцен — Рани Холоцен, 2.5—0.01 Ma
Smilodon californicus mount.jpg
Скелет S. fatalis-а у Националом музеју природне историје, Вашингтон, Д.С.
Научна класификација e
Царство: Животиње
Тип: Хордати
Класа: Сисари
Ред: Carnivora
Породица: Felidae
Потпородица: Machairodontinae
Племе: Smilodontini
Род: Smilodon
Lund, 1842
Врсте
Синоними

Смилодон (лат. Smilodon; срп. Ножозуби ) је изумрли род породице мачака, потпородице махаиродонтида (лат. Machairodontinae). Иако се популарно назива сабљозубим тигром, ова животиња није била блиско повезана са тигровима ни осталим савременим мачкама. Смилодон је живео на америчком континенту у доба Плеистоцена, и тренутно су познате три подврсте, S. Fatalis, S. Gracilis и S. Populator. Највећа колекција фосила Смилодона се налази у Лос Анђелесу, у катранским јамама Ла Бреа.

Карактеристике грађе[уреди]

Смилодонов зуб
Угриз смилодона

Сабљозуби тигар је више личио на лава, него на тигра. Његова тежина износила је око 200 kg, тј. била је два пута већа од тежине данашњег лава. Смилодон је био снажан и крволочан. Реп му је био кратак, а удови масивни. Није могао високо скочити, јер су му предње ноге биле прилично дугачке, док су задње биле краће и слабије. Главно оружје су му били закривљени, велики очњаци, оштри и шиљати, који су могли да нарасту до 25 cm. Смилодон је нападао отворених чељусти, попут змије, да би задао ударац одозго према доље. Због тога је имао веома снажне рамене и вратне мишиће. Чељуст је могао отворити и до 120 степени. Сабљозубе мачке су се специјализовале за убијање животиња крупне грађе које су имале дебелу кожу, што објашњава њихове дуге очњаке. Из структуре језичне кости научници су дошли до закључка да је смилодон могао снажно рикати.

Друштвена структура и лов[уреди]

Живјели су у чопорима и имали друштвену структуру попут данашњих лавова. Смилодон није јурио плијен на великим удаљеностима као што то чине лавови, леопарди и друге велике мачке данас. Умјесто тога ловио је из засједе, чекајући да се плијен приближи прије напада. Уједао је плијен дугим очњацима, а затим пратио рањену животињу и тек када жртва искрвари до смрти почињао је да је једе. Смилодон је био врхунски предатор, без правих непријатеља. Он је ловио велике и споре праисторијске животиње као што су бизони (лат. Bison), мамути (лат. Mammuthus), џиновске камиле и џиновски лењивци.

Врсте[уреди]

Мачке су месоједи на највишем степену развоја и развиле су се дуж двије линије. Једна група је био смилодон тј. сабљозубе мачке. Ова група је данас изумрла. Другу групу представљају мале мачке, брже и окретније које су опстале јер су биле успјешни ловци. Смилодон није био предак модерних тигрова, лавова или домаћих мачака. Зна се да је постојало бар пет врста сабљозубих тигрова:

Smilodon fatalis
Smilodon Populator
  • Smilodon fatalis, 1,6 милиона- 10.000 година,
  • Smilodon gracilis, 2,5 милиона - 500.000 година,
  • Smilodon populator, 1 милион -10.000 година,
  • Smilodon californicus и Smilodon floridus би могли бити подврсте Smilodon fatalis-a.

Изумирање и нестанак[уреди]

Сабљозуба мачка, смилодон нестала је у ледено доба, а разлози су непознати. Остаци те звијери су нађени у катранским јамама Ла Бреа близу Лос Анђелеса у Калифорнији. Многе животиње које су биле смилодонов плијен угинуле су давећи се у катранском блату. Угинули биљоједи су привлачили ову животињу која би се нашла у смртоносној замци. Сматра се да је један од разлога изумирања смилодона чињеница да је његов плијен постао бржи и окретнији па је самим тим теже долазио до плијена.

Галерија[уреди]

Фосили[уреди]

Литература[уреди]

  • Панајотовић А. (2006). Енциклопедија живог света, Пирот, Књижаре PI-PRESS (Кућа књиге).
  • Лакомица О. (1974). Мала енциклопедија животињског царства II, Ријека, Отокар Кершовани-Ријека, Југославија.