Левичарски национализам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Левичарски национализам описује врсту национализма, који је основан на друштвеној једнакости, независности и националном самоопредељењу. Левичарски национализам типично се залаже за антиимперијализам. Ова врста национализма се разликује од десничарског национализма и типично је одбила расистички национализам и фашизам, мада има и неких врста левичарског национализма који су против неких расних група.[1][2][3]

У историји има више познатих покрета левичарског национализма попут: Индијски национални конгрес, који под вођом Махатме Гандија је довео до индијске независности, странка Раднички ционизам која је промовисала јеврејски национални повратак, Шин Фејн током ирског рата за независност и током модернијих сукоба са Великом Британијом, и Афрички национални конгрес из Јужне Африке кога је водио Нелсон Мандела у борби против апартхејдa.

Леве националистичке партије[уреди]

Неке леве националистичке партије:

Држава Назив партије
Белгија Фламански Социјалистички Покрет
Канада Канадска Партија Акције
Ирска Синн Феин
Палестина Фатах
Шпанија Партија Андалузије
Сирија Арапска социјалистичка Бас партија
Србија Социјалистичка Партија Србије (период од 1992- 2000)
Шкотска Шкотска Националистичка Партија
Венецуела Уједињена Социјалистичка Партија Венецуеле
Зимбабве Афрички национални савез Зимбабвеа – Патриотски фронт

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Frankel, Jonathan. 1984. Prophecy and Politics: Socialism, Nationalism, and the Russian Jews, 1862-1917. Cambridge: Cambridge University Press. [Originally published in 1981.]
  • Milner, Henry and Sheilagh Hodgins. 1973. The Decolonization of Quebec: An Analysis of Left-Wing Nationalism. Toronto: McClelland and Stewart. pp. 257 available online.
  • Milner, Henry. 1989. Sweden: Social Democracy in Practice. New York: Oxford University Press.
  • Nimni, Ephraim. 1991. Marxism and nationalism: theoretical origins of a political crisis. London: Pluto Press.
  • Pask, Kevin. "Late Nationalism: The Case of Quebec", New Left Review, 11, September–October 2001 (preview)
  • Perica, Vjekoslav. 2002. Balkan Idols: Religion and Nationalism in Yugoslav States. New York: Oxford University Press.
  • Ramet, Sabrina P. 2006. The three Yugoslavias: state-building and legitimation, 1918-2005. Bloomington: Indiana University Press.
  • Sa'adah, Anne. 2003. Contemporary France: a democratic education. Lanham: Rowman Littlefield & Publishers.
  • Schmitt, Richard. 1997, "Introduction to Marx and Engels: a critical reconstruction." Dimensions of Philosophy Series. Boulder and Oxford: Westview Press. [Originally published in 1987].
  • Smith, Angel; Berger, Stefan. 1999. Nationalism, labour and ethnicity 1870-1939. Manchester and New York: Manchester University Press.
  • Taras, Ray (ed.). 1992. The Road to disillusion: from critical Marxism to post-communism in Eastern Europe. Armonk: M. E. Sharpe.
  • van Ree, Erik. 2002. The political thought of Joseph Stalin: a study in twentieth-century revolutionary patriotism. London and New York: RoutledgeCurzon.
  • Wachtel, Andrew. 2006. Remaining relevant after communism: the role of the writer in Eastern Europe. Chicago and London: University of Chicago Press.