Срнетица (Источни Дрвар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Срнетица
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаИсточни Дрвар
Становништво
 — 2013.0
Географске карактеристике
Координате44°27′11″ СГШ; 16°35′52″ ИГД / 44.4531° СГШ; 16.5978° ИГД / 44.4531; 16.5978Координате: 44°27′11″ СГШ; 16°35′52″ ИГД / 44.4531° СГШ; 16.5978° ИГД / 44.4531; 16.5978
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1.305 м
Срнетица на мапи Босне и Херцеговине
Срнетица
Срнетица
Срнетица на мапи Босне и Херцеговине

Срнетица је насељено мјесто у општини Источни Дрвар, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живио свега 1 становник. На попису становништва 2013. године, према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине није било становништва.[1]

Географија[уреди]

Срнетица се налази у сјеверном дијелу општине, а смјештена је на око 12 километара од сједишта Источног Дрвара, села Потока, скривена у срцу планине Клековаче на преко 1.000 метара надморске висине. Срнетица је подједнако удаљена од Стрмице, Јајца и Приједора. Сва та три мјеста, односно дестинације, од Срнетице, су удаљена по 107 километара.

Историја[уреди]

Насеље Срнетица, иако данас без становника, до 1976. године је била варош са 2.500 становника и 3.000 радника. Срнетица је некад била највећи жељезнички чвор на ускотрачној прузи у југоисточној Европи, а као једна од радничких колонија "Шипада", почела се градити пред сам почетак Првог свјетског рата. Пруга у Срнетици је прављена за вријеме Aустроугарске, како би се олакшао превоз шуме, коју је тадашња власт масовно експлоатисала. Срнетица је тада била варош са развијеном инфраструктуром и великим бројем објеката. Поред великог броја индивидуалних и колективних објеката за становање, Срнетица је имала цркву посвећену Светом Ђорђу, продавницу, ресторан, амбуланту, мјесну канцеларију, пошту, апотеку, биоскопску салу.[2]

У Срнетици је друштвени живот био у великој мјери развијенији него у околњим варошима. Становништву су били обезбјеђени сви услови за живот, а у самој Срнетици, редовно су се одржавале културне, спортске и разне друге манифестације. Срнетички биоскоп је редовно приказивао филмове, тако да су филмови који су гледани у Сарајеву одмах наредни дан пуштани и у Срнетици. Срнетица је имала амбуланту са три љекара, и апотеком, за коју кажу да такве није било ни у Београду. Спортске активности су се одржавале у склопу спортског друштва, гдје се посебно истицао фудбалски клуб.[3]

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 1991. године, насељено мјесто Срнетица имало је 1 становника. Након укидања пруге 1976. године становништво се масовно иселило из овог насеља, а сама варош је остала напуштена и препуштена зубу времена. Посљедњи становник Срнетице био је Блажо Ђаковић који је убијен током операције Маестрал.

Националност[4] 1991. 1981. 1971.
Срби 1 (%)
Укупно 1 ' '
Демографија[4]
Година Становника
1948. 270
1953. 435
1961. 636
1971. 487
1981. 11
1991. 1
2013. 0

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Извори[уреди]

  • Срнетица на www.www.mojdrvar.rs.ba[мртва веза] (на језику: српски)
  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везе[уреди]