Операција Маестрал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Операција Маестрал
Део Рата у Босни и Херцеговини
Пошаљи фотографију
Време: 8. септембар17. септембар 1995.
Локација: Република Српска (Висока Крајина)
Резултат: Прогон становништва једног дијела Републике Српске
Победа Републике Хрватске
Победа Републике Босне и Херцеговине
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Хрватска
Република Хрватска
Босна и Херцеговина
Република Босна и Херцеговина
Flag of the Croatian Republic of Herzeg-Bosnia.svg
Херцег-Босна
НАТО
НАТО
Република Српска
Република Српска
Заповедници
Хрватска Анте Готовина
Босна и Херцеговина Атиф Дудаковић
Босна и Херцеговина Мехмед Алагић
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
Губици
{{{подаци}}}

Операција Маестрал је назив заједничке војне операције хрватских и бошњачких снага у којој су исте убиле 655 и прогнале око 125.000 српских становника Републике Српске.[1] Ова војна операција ја била наставак операције Олуја и претходница операцији Јужни потез. Трајала је од 8. септембра до 17. септембра 1995. године. Операција Маестрал је била прва већа војна операција удружених снага ХВ-а, ХВО-а и Армије Р. БиХ, у којој су окупирани већи простори Републике Српске укључујући градове Дрвар, Шипово, Јајце, Босански Петровац, Босанска Крупа и Кључ. Операција Маестрал се састојала од две повезане офанзиве.

Рат у Босни и Херцеговини
1992.
Сијековац - Зворник - Купрес - Брадина - Сарајевo - Добровољачка - Тузла - Приједор - Фоча - Липанске Зоре - Дервента - Коридор - Вишеград - Врбас - Горажде - Трново - Митровданска офанзива
1993.
Кравица - Лукавац - Садејство - Церска - Ахмићи - Неретва - Дрина - Муслиманско-хрватски сукоб
1994.
Маркале - Звезда - Тигар-Слобода - Бреза - Јесен - Грмеч - Штит
1995.
Капија - Пламен - Деблокада Сарајева - Криваја - Ступчаница - Сребреница - Лето - Олуја - Маркале - Намерна сила - Маестрал - Мркоњић Град - Уна - Сана - Ураган - Јужни потез - Вагањ

Ток операције[уреди]

Заједничка хрватско-бошњачка операција је почела у петак, 8. септембра из правца Гламоча и Купреса - прве српске линије су биле разбијене и у руке 7. и 4. хрватској гардијској бригади пада планински врх Велики Виторог, висок 1906 м/нм, одакле се контролише широко подручје од Купрешког поља и Гламоча све до Шипова, Јајца и Мркоњић Града. Насупрот хрватским снагама било је 7 лаких пешачких слабо попуњених српских бригада, једна моторизована бригада и два оклопљена батаљона 2. Крајишког корпуса ВРС.

У исто време крећу нападне операције 5. корпуса Армије Р. БиХ под заповедништвом генерала Атифа Дудаковића из правца Бихаћа према планинама Грмеч и Босанском Петровцу те према Босанској Крупи. 7. корпус Армије Р. БиХ под заповедништвом генерала Мехмеда Алагића покреће жесток напад на Доњи Вакуф.

Упоредно с тим, Армија Р. БиХ покреће и операције према другим стратешким подручјима па тако у понедељак, 11. септембра 1995., освајају место Возућа, а наредних дана и део планине Озрен. У нападу на Возућу је у саставу Армије Р. БиХ учествовао одред Ел Муџахедин.

Сутрадан, у уторак, 12. септембра, снаге 4. гардијске бригаде ХВ-а заузимају градић Шипово.

Следећи дан, 13. септембра, 7. гардијска бригада заузима Дрвар, 4. гардијска бригада заузима град Јајце. Истог дана пада и Доњи Вакуф у руке 7. корпуса Армије Р. БиХ.

На јужном ратишту, ХВ и ХВО су освојили неколико брда с којих се могао надзирати град Требиње.

15. септембра 1995. јединице 5. корпуса Армије Р. БиХ заузимају Босански Петровац, а идућег дана и градић Кључ.

Наредног дана, 17. септембра, 5. корпус Армије Р. БиХ окупира и Босанску Крупу.

Након седам дана борби, операција завршава. Заузето је подручје широко 100 и дубоко 25 километара на којем су били важни превоји Оштрељ и Млиниште, а између ХВ-а и Бања Луке још је само градић Мркоњић Град, који је заузет у акцији Јужни потез. Витално српско упориште, Бања Лука, сада је постао реални следећи циљ, чије заузимање би значило тотални пораз српских снага у Републици Српској.

Ратни злочини и разарања[уреди]

Агресија хрватско-муслиманских снага је Републици Српској одломио комад по комад територија и покренуо хиљаде избеглица које су се у колонама сливале према Приједору и Бања Луци.

Хашка пресуда генералима Анти Готовини и Младену Маркачу иницирала је оптужницу од стране тужилаштва Босне и Херцеговине против високих официра Војске Републике Хрватске и Хрватског већа одбране који су 1995. учествовали у операцијама Маестрал и Јужни потез у Републици Српској. На попису осумњичених, осим генерала Готовине, налазе се и Рахим Адеми, Дамир Крстичевић, Миљенко Филиповић, Љубо Ћесић Ројс, Станко Сопта, Златан Мијо Јелић, Жељко Гласновић, Слободан Матенда и други.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]