Српски књижевници у Мађарској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Српски књижевници у Мађарској. Под овим називом подразумевају се писци, песници и преводиоци који су рођени након распада Аустроугарске монархије у Мађарској. После нестанка црно-жуте империје Хабзбурговаца, велики део „пречанских“ Срба се нашао у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, док је мањи постотак остао у Мађарској и Румунији. Са територије данашње Мађарске знатан део Срба, међу њима и веома велики број интелектуалаца, путем оптације, преселио се у новонасталу Краљевину СХС. Након ових судбоносних дешавања књижевно стваралаштво Срба у Мађарској је маргинализовано. Тако, у периоду између два светска рата тешко да се може говорити о уметничкој литератури Срба у Мађарској. Поновно оживљавање српске поезије и прозе у Мађарској почиње тек од шездесетих година 20. века а које траје и данас.

Стојан Д. Вујичић (Помаз, 1933 - Рим, 2002)[уреди]

Један од најугледнијих српских књижевника у Мађарској. Завршио Славистику у Будимпешти. Био је сарадник Мађарске академије наука. Био је покретач књижевног листа Невен и оснивач Задужбине Јакова Игњатовића у Будимпешти. Вујичић је био познати српски песник, преводилац, антологичар, истраживач књижевне историје Срба у Угарској и стручњак српско-мађарских културних и литерарних веза.

Књиге

  • Расточење (Београд 1973, Будимпешта, 1993) - песме
  • Јочеф Секач - Вук Стефановић Караџић: Српске народне песме (Нови Сад, 1986) - студије
  • Срби у Будиму и Пешти (Будимпешта, 1997) - културна историја
  • Elillant évek szőlőhegyén (Будимпешта, 1997) - есеји, студије

Љубинко Галић (Сантово, 1922 — Сантово, 1983)[уреди]

Завршио Богословију у Сремским Карловцима. Био је православни свештеник у родном месту Сантову, где је писао дечје и разне пригодне песме по узору на српске романтичаре, поготово под утицајем Јована Јовановића Змаја. Нема самосталну збирку.

Књиге

  • У коло (Будимпешта, 1969) - антологија песама
  • Сунчана поља (Будимпешта, 1980) - антологија дечје поезије

Предраг Степановић (Мохач, 1942)[уреди]

Студирао је славистику у Печују и Будимпешти. Доцент је на Катедри за славистику при Универзитету ЕЛТЕ у Будимпешти. Врсни је лингвиста. Био је уредник рубрике за културу Народних новина, недељника Срба, Хрвата и Словенаца у Мађарској (1986 - 1989). Од 1991. године уређује исту рубрику у Српским народним новинама. Према његовом роману Преполовљени снимљен је играни филм, тако је Степановић био први српски књижевник из Мађарске по чијем је књижевном делу настао филм.

Књиге

  • Преполовљени (Будимпешта, 1982) - роман
  • Малоградске и друге приче (Будимпешта, 1984) - приповетке
  • Записи једног читаоца (Будимпешта, 1994) - есеји, критике
  • Приче о малом зецу (Београд) - прича за децу
  • Говори Срба и Хрвата у Мађарској (Београд) - студија
  • Говори Срба у Мађарској (Будимпешта, 2000) - студија
  • Живети у Мохачу (Будимпешта, 2006) - роман
  • Усудне речи (Будимпешта, Београд, 2008) - приповетке

Петар Милошевић (Калаз, 1952)[уреди]

Дипломирао је на Славистици у Будимпешти на Универзитету ЕЛТЕ. Доцент је на Катедри за славистику при Универзитету ЕЛТЕ. Уређивао је рубрику „Култура“ у заједничким Народним новинама, а касније од маја 1991. до априла 1999. године био је главни уредник Српских народних новине, недељника у Мађарској. Од маја 2003. главни уредник је прилога Српских народних новина Невен. Веома је активан на пољу издавачке делатности, уредник је многих антологија и хрестоматија књижевности Срба (и Хрвата) у Мађарској. Аутор је бројних студија о литератури Срба (и Хрвата) у Мађарској.

Књиге

  • Сентандрејски типик (Нови Сад, 1990) - песме
  • Огледи и критике - о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској (Будимпешта, 1991)
  • Наћи ћу другог (Будимпешта, 1994) - приповетке
  • Лондон, Помаз (Нови Сад-Будимпешта 1994)- роман
  • Ми же Сентандрејци (Нови Сад-Будимпешта, 1997) - роман
  • Битка за Сулејмановац (Нови Сад-Будимпешта, 2001) - роман
  • Веб-сајт стори (Београд-Будимпешта, 2001) - роман
  • Поезија апсурда (Васко Попа) (Београд, 2005, 2007) - књижевна студија
  • Од десетерца до хипертекста (Будимпешта, 2007) - књижевне студије
  • Данас, јуче, прекјуче (Будимпешта, 2008) - скице и есеји о нашој књижевности у Мађарској
  • Сторија српске књижевности (Београд, Будимпешта, 2010) - књижевна историја

Препеви и песме

  • Авала експрес (1996)
  • Матурски састанак (1997)

Хрестоматије и антологије

  • На другој обали (Београд.Ваљево, 1984)
  • Где нестаје глас? (Будимпешта, 1984)
  • Сеоба Срба (Будимпешта, Београд, 1990)
  • Будилник (Будимпешта, 2007)

Војислав Галић (Сантово, 1956)[уреди]

Завршио је Богословију и Теолошки факултет у Београду. Свештеник је у Сентандреји. Секретар је Епархије будимске у чину протојереја-ставрофора. Уређивао је рубрику „Православље“ Српских народних новина.

Књиге

  • Вертоград на Дунаву (Будимпешта, 1993)

Никола Радосав (Батања, 1959)[уреди]

Дипломирао на Правном факултету у Будимпешти. Директор је Старатељства за незбринуту децу у главном граду Мађарске.

Књиге

  • Расцепане жице на шљунак падају (Печуј, 1989) - песме
  • Расположења без икаквог оквира (Печуј, 1990) - песме
  • Детињство Томислава (Будимпешта, 1993) - песме
  • Последњи кнез (Будсимпешта, 1994) - песме
  • Источне разгледнице (Будимпешта, 1996) - песме

Радован М. Филаковић (Сантово, 1960)[уреди]

Завршио је Српскохрватску гимназију у Будимпешти. Студирао је на Високо наставничкој школи у Печују. Писао је песме од гимназијских дана. Нема самосталну збирку.

Књиге

  • Где нестаје глас? (Будимпешта, 1984) - антологија младих песника
  • На другој обали (Београд-Ваљево, 1984) - хрестоматија послератне књижевности на српскохрватском језику у Мађарској

Драгомир Дујмов (Сентеш, 1963)[уреди]

Дипломирао је у Новом Саду на групи Југословенске књижевности и српски језик. Ради као проферсор у Српској гимназији у Будимпешти. Уређује рубрику за децу у Српским народним новинама.

Књиге

  • Сунце се небом бори (Будимпешта, 1992) - песме
  • Немир боја (Будимпешта, 1997) - песме
  • Меридијани (Будимпешта, 2000) - песме
  • Бели путеви (Будимпешта, 2000) - роман
  • Згужвано доба (Будимпешта, 2002) - приповетке
  • Воз савести (Будимпешта, 2005) (Будимпешта,2009 - преправљено издање) - роман
  • Превозник тајни (Будимпешта, 2005) - приповетке
  • Чувар пештанског кандила (Будимпешта, 2005) - есеји о Стојану Д. Вујичићу
  • Раскршће (Будимпешта, 2006) - роман
  • Будимске приче (Будимпешта, 2007) - приповетке
  • Заборављени српски листови у Будимпешти 1866-1918 (Будимпешта, 2007) - студија
  • Сантовачки летопис са допуном (Будимпешта, 2010) - студија
  • Храм Светог великомученика Георгија у Будимпешти (коаутор о. Зоран Остојић) (Будимпешта, 2011) - студија
  • Будимпештом српски знамен (Будимпешта, 2012) - есеји, легенде, приповетке

Либрето

  • Пастир вукова - Свети Сава (Будимпешта, 1994) - рок опера

Милан Рус (Сегедин, 1963)[уреди]

Студирао је на Академији драмске уметности у Новом Саду, а дипломирао је у Будимпешти. Оснивач је и директор Српског позоришта у Мађарској. Почео је писањем песама, а затим је наставио да пише и друге жанрове. Аутор је запажених позоришних комада. Први је у историји српске културе написао пасију (сценско музички приказ живота и страдања Исуса Христа). Аутор је музике и либрета за прву српску рок-оперу, а потом је компоновао и написао и музику, текст, те либрето за прву српску оперету. Његова дела успешно су извођења на репертору Српског позоришта у Будимпешти. Ангажован је у бројним позориштима мађарске престонице. Нема самосталну збирку.

Књиге

  • Где нестаје глас? (Будимпешта, 1984) - антологија
  • На другој обали (Београд-Ваљево, 1984) - хрестоматија

Позоришна дела

  • Сентандрејско јеванђеље (Будимпешта, 1993) - пасија
  • Пастир вукова - Свети Сава (Будимпешта, 1994) - рок-опера
  • Сомборска ружа (Будимпешта, 1998) - оперета
  • Пештански орфеум (Будимпешта, 2000) - кабаре
  • Милионер Микица (Будимпешта, 2001) - мјузикл

Милан Степанов (Ђур, 1967)[уреди]

Дипломирао је на Филолошком универзитету у Београду. Био је уредник рубрике „Култура“ у Српским народним новинама. Од маја 1999. године главни уредник је српског недљника у Мађарској. Предаје на Учитељској школи у Будимпешти.

Књиге

  • Заграде (Београд, 1994) - песме
  • Живот оца Радована (Београд 1994) - биографија о. Радована Степанова
  • Маузолеј (Београд, 1997) - роман

Литература[уреди]

  • Петар Милошевић: Огледи и критике - о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској (Будимпешта, 1991)
  • Петар Милошевић: A szerb irodalom története (Историја српске књижевности) (Будимпешта, 1998)

Спољашње везе[уреди]