Драгомир Дујмов

Из Википедије, слободне енциклопедије

{{Српске недељне новине}}

Драгомир Дујмов
Датум рођења (1963-03-17)17. март 1963.(53 год.)
Место рођења Сентеш
Мађарска
Школа Универзитет у Новом Саду

Драгомир Дујмов (Сентеш, 17. март 1963) је српски књижевник, песник, прозни писац и преводилац који живи и ствара у Будимпешти.

Биографија[уреди]

Рођен је 17. марта 1963. године у Сентешу (Мађарска). Дане детињства провео је у бачком месту Каћмару. Према усменој легенди која се гаји у његовој породици, Дујмовљеви преци су у Угарску доспели бежећи испред Турака из Мостара давне 1687. године. Драгомир Дујмов је матурирао 1981. године у тадашњој Српскохрватској гимназији у Будимпешти. Дипломирао је 1989. године на Филозофском факултету у Новом Саду на групи Југословенске књижевности и српски језик. Од исте године ради као професор у Српској гимназији "Никола Тесла" у Будимпешти. http://nikola-tesla.net/hu/ Дујмов припада средњој генерацији српских књижевника у Мађарској. Своју књижевну делатност почео је писањем приповедака, а касније се опробао и у поезији. Своје првенце објављивао је као гимназијалац у Народним новинама недељнику српске, хрватске и словеначке мањине у Мађарској. Од средине 90-их година 20. века поново пише прозу. Његови романи најчешће се базирају на мало познате, али пресудне историјске догађаје који су битно утицали на живот Срба у Угарској, Аустроугарској монархији и данашњој Мађарској.

Од првог броја Српских народних новина, српског недељника у Будимпешти, Драгомир Дујмов уређује рубрику за децу Невен. После престанка тог листа Дујмов исту делатност обавља и у Српским недељним новинама које излазе у Будимпешти. На странама овог недељника често објављује своје чланке и фељтоне. Српске недељне новине

Од самог оснивања Дујмов је радио и у Српском позоришту у Мађарској.

Од 2004. је председник кураторијума Задужбине Јакова Игњатовића у Будимпешти.

Драгомир Дујмов је члан Удружења књижевника Србије и Друштва књижевника Војводине.

Дела[уреди]

Збирке песама[уреди]

Збирке приповедака[уреди]

Романи[уреди]

Збирка есеја[уреди]

  • Чувар пештанског кандила (Будимпешта, 2005) - есеји о Стојану Д. Вујичићу ISBN 963 217 614 6

Либрето[уреди]

  • Пастир вукова - Свети Сава (Будимпешта, 1994) - прва српска рок-опера

Научно популарна литература[уреди]

  • Заборављени српски листови у Будимпешти (1866-1914) (Будимпешта, 2007)ISBN 978 963 06 3981 1
  • Сантовачки летопис са допуном (Будимпешта, 2010)ISBN 978 963 87632 6 6
  • Храм Светог Великомученика Георгија у Будимпешти (коаутор: протонамесник Зоран Остојић) (Будимпешта, 2011)ISBN 978 963 08 3081 2
  • Будимпештом српски знамен (Будимпешта, 2012)ISBN 978 963 08 3600 5

Преводи[уреди]

  • Фридрих Диренмат: „Краљ Јован“ (Будимпешта, 1995) - драма
  • Игнац Нађ: „Избори“ (Будимпешта, 1997) - народни игроказ
  • Шандор Хуњади: „Процветале су већ трешње“ (Будимпешта, 1998) - драма
  • Александер Оквуд: „Писмо Гарсији и друге поучне приче“ (Будимпешта, 1998) - приповетке

Антологије[уреди]

  • Где нестаје глас? (Будимпешта, 1984) - песме
  • На другој обали (Београд-Ваљево, 1984) - песме и приповетке
  • Генерацијска антологија (Печуј, 1991) - песме
  • Наша поезија у дијаспори (Сарајево, 1991) - песме
  • Српска северњача / песме о Сентандреји (Нови Сад, 1994) - песме
  • Боготражитељи (Београд, 2001) - песме
  • Српска поетска плетеница (Нови Сад, 2003) - песме
  • Међу својима (Београд, 2004) - песме

Књижевне награде[уреди]

  • Награда Задужбине Јакова Игњатовића (Будимпешта, 2003)
  • Награда „Растко Петровић“ Матице исељеника Србије (Београд, 2006)

Спољашње везе[уреди]

Извори[уреди]