Драгомир Дујмов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгомир Дујмов
Датум рођења (1963-03-17)17. март 1963.(53 год.)
Место рођења Сентеш
Мађарска

Драгомир Дујмов (Сентеш, 17. март 1963) је српски књижевник, песник, прозни писац и преводилац који живи и ствара у Будимпешти.

Биографија[уреди]

Рођен је 17. марта 1963. године у Сентешу (Мађарска). Дане детињства провео је у бачком месту Каћмару. Према усменој легенди која се гаји у његовој породици, Дујмовљеви преци су у Угарску доспели бежећи испред Турака из Мостара давне 1687. године. Драгомир Дујмов је дипломирао 1989. године на Филозофском факултету у Новом Саду на групи Југословенске књижевности и српски језик. Од исте године ради као професор у Српској гимназији у Будимпешти. Дујмов припада средњој генерацији српских књижевника у Мађарској.

"Из дела у дело Драгомир Дујмов, један од најзначајнијих савремених српских писаца у дијаспори, осим ширине у погледу тематског круга стваралачког интересовања, веома занимљивог, студиозног, често макар и посредно, и критичког приступа догађајима битним за постојаност Срба на тлу Паноније, конкретније, у простору Мађарске, а све око Сентандреје - српске северњаче, доказује се, осим осталог, и као писац у сталном настојању да новом књигом превазиђе себе пређашњег“ - пише на једном месту књижевник Давид Кецман из Сомбора.

О Драгомиру Дујмову као приповедачу познати београдски књижевник Милован Витезовић је, између осталог, написао и следеће: „Дујмов је приповедач са ставом, који не бежи из свога времена, али се вешто сналази у епохама. Сигуран је у фабулирању. Вичан је свакодневљу, а добро се сналази у легендама и митовима. Подједнако је уверљив. Добро зна да песничку метафору у прози учини прецизном и неопозивом. Уме да буде сатирично резак, али и да то уздигне до неочекиване мудрости. Поседује онај ретки дар за хумор који је, како рече Исидора Секулић „најпретежније интелектуалан“.

О Дујмовљевом роману „Воз савести“ позната критичарка и преводилац Драгиња Рамадански изјавила је и ово: „У темељу овог романескног самоиспитивања јесте реанжирање онога што зовемо историјска грађа. То је учињено квалитетним језиком, рекла бих драгоценим у својим конструктивним моћима, који се не да без остатка свести на стилизацију говора српске дијаспоре у Мађарској, као ни шаролике гласове дате епохе, јер је остварен онај високоиндувидулани вишак, који је уједно и залога трајања“.

Од првог броја Српских народних новина, српског недељника у Будимпешти, Драгомир Дујмов уређује рубрику за децу Невен.

Од самог оснивања Дујмов је радио и у Српском позоришту у Мађарској.

Од 2004. је председник кураторијума Задужбине Јакова Игњатовића у Будимпешти.

Драгомир Дујмов је члан Удружења књижевника Србије.

Дела[уреди]

Збирке песама[уреди]

Збирке приповедака[уреди]

Романи[уреди]

Збирка есеја[уреди]

  • Чувар пештанског кандила (Будимпешта, 2005) - есеји о Стојану Д. Вујичићу ISBN 963 217 614 6

Либрето[уреди]

  • Пастир вукова - Свети Сава (Будимпешта, 1994) - прва српска рок-опера

Научно популарна литература[уреди]

  • Заборављени српски листови у Будимпешти (1866-1914) (Будимпешта, 2007)ISBN 978 963 06 3981 1
  • Сантовачки летопис са допуном (Будимпешта, 2010)ISBN 978 963 87632 6 6
  • Храм Светог Великомученика Георгија у Будимпешти (коаутор: протонамесник Зоран Остојић) (Будимпешта, 2011)ISBN 978 963 08 3081 2
  • Будимпештом српски знамен (Будимпешта, 2012)ISBN 978 963 08 3600 5

Преводи[уреди]

  • Фридрих Диренмат: „Краљ Јован“ (Будимпешта, 1995) - драма
  • Игнац Нађ: „Избори“ (Будимпешта, 1997) - народни игроказ
  • Шандор Хуњади: „Процветале су већ трешње“ (Будимпешта, 1998) - драма
  • Александер Оквуд: „Писмо Гарсији и друге поучне приче“ (Будимпешта, 1998) - приповетке

Антологије[уреди]

  • Где нестаје глас? (Будимпешта, 1984) - песме
  • На другој обали (Београд-Ваљево, 1984) - песме и приповетке
  • Генерацијска антологија (Печуј, 1991) - песме
  • Наша поезија у дијаспори (Сарајево, 1991) - песме
  • Српска северњача / песме о Сентандреји (Нови Сад, 1994) - песме
  • Боготражитељи (Београд, 2001) - песме
  • Српска поетска плетеница (Нови Сад, 2003) - песме
  • Међу својима (Београд, 2004) - песме

Књижевне награде[уреди]

  • Награда Задужбине Јакова Игњатовића (Будимпешта, 2003)
  • Награда „Растко Петровић“ Матице исељеника Србије (Београд, 2006)

Спољашње везе[уреди]