Глогоњ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Глогоњ
Saint Anne Catholic Church in Glogonj, Vojvodina, Serbia - 20060828.jpg
Католичка црква
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Град Панчево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3012
 — густина 67/km2
Положај
Координате 44°59′09″ СГШ; 20°31′20″ ИГД / 44.985833° СГШ; 20.522333° ИГД / 44.985833; 20.522333Координате: 44°59′09″ СГШ; 20°31′20″ ИГД / 44.985833° СГШ; 20.522333° ИГД / 44.985833; 20.522333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 75 m
Површина 47,2 km2
Глогоњ на мапи Србије
Глогоњ
Глогоњ
Глогоњ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26202
Позивни број +381 (0)13
Регистарска ознака PA

Глогоњ је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Глогоњу живи 3012 становника.[1]

Географија[уреди]

Налази се у северозападном делу града Панчева, удаљен је 20 км од Панчева — на 44° 59' СФШ и 20° 33' ИГШ. Налази се на надморској висини од 75 m на контакту алувијалне равни реке Тамиш и банатске лесне терасе. Спада у групу прибрежних потамишких насеља и граничи се са атарима насеља: Сефкерин, Црепаја, Јабука и подручјем града Београда.

По питању рељефа Глогоњ се простире на две морфолошке целине: алувијалној равни Тамиша и лесној тераси. Алувијална раван заузима најниже делове атара лежећи између леве обале Тамиша и дела банатске лесне терасе на надморској висини од 73 m.

Лесна тераса заузима највећи део Глогоња са надморском висином 75-79 m. На подручју Глогоња констатују се знатне количине подземне воде као и површинских токова, те се Глогоњ снабдева водом из три бунара са дубине од 96 метара.

На територији Глогоња Тамиша има мали пад што је разлог његовог кривудања, насталих окука и мртваја. Његов висок водостај ствара опасност од честих поплава. На подручју атара Глогоња преовладава у структури земљишта чернозем карбонатни, ритске црнице и смонице заслањене или са заслањеним пегама, као и заслањено тло солоњец око Тамиша.

Насеље[уреди]

Глогоњ спада у групу потамишких насеља са правилнијим топографским површинама. Насеље има правоугаони облик,(дужине 2000, а ширине 800 метара ) са праволинијским и унакрсно постављеним улицама. Спада у насеља панонског типа, куће су ушорене и центар насеља је проширен.

Ширина улица је 20-40 m и секу се под правим углом. Главном улицом пролази пут који спаја Панчево са Зрењанином и Новим Садом.

Постоји 6 улица које се пружају по дужини у смеру северозапад / југоисток; У овом тренутку носе следећа имена: Тамишка, Ослобођења, ”1. Мај“, Школска, Млинска и “4. октобар”.

На северозападном крају села је прва попречна улица (која има куће само са једне стране) по имену Утринска — пружа се од југозапада ка североистоку, а за њом следе: Партизанска, ”29. новенбра”, Пролетерска, Београдска, ЈНА, “8. марта”, Бориса Кидрича и Жарка Зрењанина. Сам центар села носи име -Трг Маршала Тита.

Равничарски тип насеља је условио њихово пресецање под правим углом те су формирани квадрати — квартови неједнаких површина. Свака кућа има двориште са економским зградама и повртњак или воћњак у дубини.

У центру села налази се парк правоугаоног облика (210x170 метара). Стазе су избетониране 1988. године (пре тога није било никакве подлоге) и секу парк по дијагоналама, док га друге полове по дужини и ширини.

Насеље има основну школу и амбуланту, постоје сви примарни комунални објекти, спроведена је електрификација, гасификација села, водовод, телефонске линије...

Овде се налази Омладинска организација Глогоњ.

Привреда[уреди]

На територији Глогоња најзначајнија привредна делатност је пољопривреда. Атар је правоугаони укупне површине 4291,5 ha, а само пољопривредно земљиште захвата 4086,7 ha. Од обрадивих површина највећи део је под њивама 3036,1ха или 74,3%. И необрадиво пољопривредно земљиште захвата знатну територију: пашњаци 324.8ха, шуме 548.5ха, док неплодно земљиште захвата 308,9ха.

Од укупних земљишних површина у власништву приватног сектора је 2052.6 ha (47,8%), док Друштвени сектор захвата 2238.9ха (52,2%).

На територији атара Глогоња у сетвеној структури преовладавају ратарске културе. Гаје се првенствено жита: пшеница, кукуруз и јечам.

Код индустријског биља најзаступљенији су сунцокрет, соја и шећерна репа. Од повртарских култура највише се гаје кромпир (развијена је производња младог кромпира ), пасуљ, црни лук, парадајз, паприка. Део ове производње намењен је пијацама у Панчеву и Београду. Сточарство је углавном у опадању и заступљено је пре свега у индивидуалном сектору.

Табела[уреди]

Бројно стање стоке по пописима из 1981. и 1991. године.

Година Свиње Говеда Коњи Овце Живина
1981. 2.370 168 121 334 17.800
1991. 1.732 28 24 137 11.353

Друштвено пољопривредно предузеће „Глогоњ“ у саставу ПИК-а „Тамиш“ поседује (подаци из 1991) укупно 1237 ha обрадивог земљишта. Гаје се уобичајене ратарске културе и то првенствено жита. Највеће површине су под пшеницом (383ха), кукурузом (309ха), јечмом (38ха). Од индустријског биља гаји се сунцокрет (123ха), соја (156ха), шећерна репа (128ха).

Тамиш[уреди]

Тамиш је некада био притока Тисе, али је временом померао своје ушће на југ и постао притока Дунава. Ушће му је било код данашње отоке Караш. Доносећи доста воде из горњег тока, често се понаша као подивљала река. Због малог пада и плитког корита веома се много разливао. Засипајући своје ушће и изливањем из корита, он се новим путевима усмерио ка Дунаву на неколико места:

  • као Караш и Дунавац северозападно од Опова;
  • као Визељ јужно од Борче ;
  • као Сибница југоисточно од Овче и
  • као Тамиш код Панчева (главно ушће ).

Визељ (мађарски- водоток) улива се у Дунав на два места :

  • као Дунавац, северно од Београда и
  • као Каловита, јужно од Овче.

Визељ и Каловиту повезује Себеш.

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 3178 становника (према попису из 1991. било је 3475 становника).

У насељу Глогоњ живи 2575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,6 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 1003 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.678
1953. 3.175
1961. 3.230
1971. 3.257
1981. 3.605
1991. 3.475 3.285
2002. 3.178 3.281
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
2.400 75,51 %
Македонци
  
367 11,54 %
Румуни
  
156 4,90 %
Југословени
  
106 3,33 %
Мађари
  
26 0,81 %
Роми
  
17 0,53 %
Хрвати
  
6 0,18 %
Словаци
  
6 0,18 %
Немци
  
5 0,15 %
Чеси
  
3 0,09 %
Црногорци
  
2 0,06 %
Муслимани
  
1 0,03 %
Албанци
  
1 0,03 %
непознато
  
68 2,13 %


Референце[уреди]

  1. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Статистички подаци — Покрајински завод за статистику, Статистички билтен 206, Нови Сад 1991.