Глогоњ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Глогоњ
Saint Anne Catholic Church in Glogonj, Vojvodina, Serbia - 20060828.jpg
Католичка црква
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Град Панчево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3012
 — густина 67/км2
Географске карактеристике
Координате 44°59′09″ СГШ; 20°31′20″ ИГД / 44.985833° СГШ; 20.522333° ИГД / 44.985833; 20.522333Координате: 44°59′09″ СГШ; 20°31′20″ ИГД / 44.985833° СГШ; 20.522333° ИГД / 44.985833; 20.522333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 75 м
Површина 47,2 км2
Глогоњ на мапи Србије
Глогоњ
Глогоњ
Остали подаци
Поштански број 26202
Позивни број +381 (0)13
Регистарска ознака PA

Глогоњ је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Глогоњу живи 3012 становника.[1]

Географија[уреди]

Налази се у северозападном делу града Панчева, удаљен је 20 км од Панчева — на 44° 59' СФШ и 20° 33' ИГШ. Налази се на надморској висини од 75 m на контакту алувијалне равни реке Тамиш и банатске лесне терасе. Спада у групу прибрежних потамишких насеља и граничи се са атарима насеља: Сефкерин, Црепаја, Јабука и подручјем града Београда.

По питању рељефа Глогоњ се простире на две морфолошке целине: алувијалној равни Тамиша и лесној тераси. Алувијална раван заузима најниже делове атара лежећи између леве обале Тамиша и дела банатске лесне терасе на надморској висини од 73 m.

Лесна тераса заузима највећи део Глогоња са надморском висином 75-79 m. На подручју Глогоња констатују се знатне количине подземне воде као и површинских токова, те се Глогоњ снабдева водом из три бунара са дубине од 96 метара.

На територији Глогоња Тамиша има мали пад што је разлог његовог кривудања, насталих окука и мртваја. Његов висок водостај ствара опасност од честих поплава. На подручју атара Глогоња преовладава у структури земљишта чернозем карбонатни, ритске црнице и смонице заслањене или са заслањеним пегама, као и заслањено тло солоњец око Тамиша.

Историја[уреди]

Глогоњ је 1766-1768. године ушао у Банатску војну границу као четно (компанијско) место. Ту је 1777. године отворена граничарска тривијална школа, са немачким наставним језиком. Српско-румунска школа је такође постојала, а зна се за учитеље: Гаврил Мургул (1825), Јован Поповић (1840-1847), Матија Дурса (1848).[2]

За време Војне границе у Банату, у Глогоњу је комадант места био 12 година капетан Стеван Шупљикац. Шупљикац је касније 1848. године био изабран за првог и јединог српског Војводу. Када се 1848. године у јесен навратио у место, био је са највећом радошћу и одушевљењем дочекан. Пред њега су изашли становници Немци и Румуни. Домаћин му је као старешина општине био познаник, стари гостионичар Андрес, који га је ословљавао са "Светли Војводо". Када су кренули даље, у Глогоњу су њему у част, звонила сва звона и пуцале прангије, а пратило га је педесет кола пуних народа.[3]

По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године православна парохија "Glogony", је у саставу панчевачког протопрезвирата. Православно парохијско звање је основано и црквене матичне књиге се воде од 1813. године. У месту 1846. године живи 661 православних становника, а ту потпада и парохијска филијала Јабука, чији број становника није дат. Православна црква постоји 1846. године, а парох је поп Евтимије Стојановић. У народној вероисповедној школи је 1846. године било 82 ђака, којима предаје учитељ Јован Поповић.[4]

Године 1905. у Глогоњу, насељу у Торонталској жупанији, живи само 14 Срба.[5]

Насеље[уреди]

Глогоњ спада у групу потамишких насеља са правилнијим топографским површинама. Насеље има правоугаони облик,(дужине 2000, а ширине 800 метара ) са праволинијским и унакрсно постављеним улицама. Спада у насеља панонског типа, куће су ушорене и центар насеља је проширен.

Ширина улица је 20-40 m и секу се под правим углом. Главном улицом пролази пут који спаја Панчево са Зрењанином и Новим Садом.

Постоји 6 улица које се пружају по дужини у смеру северозапад / југоисток; У овом тренутку носе следећа имена: Тамишка, Ослобођења, ”1. Мај“, Школска, Млинска и “4. октобар”.

На северозападном крају села је прва попречна улица (која има куће само са једне стране) по имену Утринска — пружа се од југозапада ка североистоку, а за њом следе: Партизанска, ”29. новенбра”, Пролетерска, Београдска, ЈНА, “8. марта”, Бориса Кидрича и Жарка Зрењанина. Сам центар села носи име -Трг Маршала Тита.

Равничарски тип насеља је условио њихово пресецање под правим углом те су формирани квадрати — квартови неједнаких површина. Свака кућа има двориште са економским зградама и повртњак или воћњак у дубини.

У центру села налази се парк правоугаоног облика (210x170 метара). Стазе су избетониране 1988. године (пре тога није било никакве подлоге) и секу парк по дијагоналама, док га друге полове по дужини и ширини.

Насеље има основну школу и амбуланту, постоје сви примарни комунални објекти, спроведена је електрификација, гасификација села, водовод, телефонске линије...

Овде се налази Омладинска организација Глогоњ.

Привреда[уреди]

На територији Глогоња најзначајнија привредна делатност је пољопривреда. Атар је правоугаони укупне површине 4291,5 ha, а само пољопривредно земљиште захвата 4086,7 ha. Од обрадивих површина највећи део је под њивама 3036,1ха или 74,3%. И необрадиво пољопривредно земљиште захвата знатну територију: пашњаци 324.8ха, шуме 548.5ха, док неплодно земљиште захвата 308,9ха.

Од укупних земљишних површина у власништву приватног сектора је 2052.6 ha (47,8%), док Друштвени сектор захвата 2238.9ха (52,2%).

На територији атара Глогоња у сетвеној структури преовладавају ратарске културе. Гаје се првенствено жита: пшеница, кукуруз и јечам.

Код индустријског биља најзаступљенији су сунцокрет, соја и шећерна репа. Од повртарских култура највише се гаје кромпир (развијена је производња младог кромпира ), пасуљ, црни лук, парадајз, паприка. Део ове производње намењен је пијацама у Панчеву и Београду. Сточарство је углавном у опадању и заступљено је пре свега у индивидуалном сектору.

Табела[уреди]

Бројно стање стоке по пописима из 1981. и 1991. године.

Година Свиње Говеда Коњи Овце Живина
1981. 2.370 168 121 334 17.800
1991. 1.732 28 24 137 11.353

Друштвено пољопривредно предузеће „Глогоњ“ у саставу ПИК-а „Тамиш“ поседује (подаци из 1991) укупно 1237 ha обрадивог земљишта. Гаје се уобичајене ратарске културе и то првенствено жита. Највеће површине су под пшеницом (383ха), кукурузом (309ха), јечмом (38ха). Од индустријског биља гаји се сунцокрет (123ха), соја (156ха), шећерна репа (128ха).

Тамиш[уреди]

Тамиш је некада био притока Тисе, али је временом померао своје ушће на југ и постао притока Дунава. Ушће му је било код данашње отоке Караш. Доносећи доста воде из горњег тока, често се понаша као подивљала река. Због малог пада и плитког корита веома се много разливао. Засипајући своје ушће и изливањем из корита, он се новим путевима усмерио ка Дунаву на неколико места:

  • као Караш и Дунавац северозападно од Опова;
  • као Визељ јужно од Борче ;
  • као Сибница југоисточно од Овче и
  • као Тамиш код Панчева (главно ушће ).

Визељ (мађарски- водоток) улива се у Дунав на два места :

  • као Дунавац, северно од Београда и
  • као Каловита, јужно од Овче.

Визељ и Каловиту повезује Себеш.

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 3178 становника (према попису из 1991. било је 3475 становника).

У насељу Глогоњ живи 2575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,6 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 1003 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 3.678
1953. 3.175
1961. 3.230
1971. 3.257
1981. 3.605
1991. 3.475 3.285
2002. 3.178 3.281
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
2.400 75,51 %
Македонци
  
367 11,54 %
Румуни
  
156 4,90 %
Југословени
  
106 3,33 %
Мађари
  
26 0,81 %
Роми
  
17 0,53 %
Хрвати
  
6 0,18 %
Словаци
  
6 0,18 %
Немци
  
5 0,15 %
Чеси
  
3 0,09 %
Црногорци
  
2 0,06 %
Муслимани
  
1 0,03 %
Албанци
  
1 0,03 %
непознато
  
68 2,13 %


Референце[уреди]

  1. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
  2. Андрија Огњановић: "Граничарске народне школе и њихови учитељи на територији Војводине од 1774. до 1872. године
  3. "Млада Србадија", Беч 1876. године
  4. Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  5. Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  6. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Статистички подаци — Покрајински завод за статистику, Статистички билтен 206, Нови Сад 1991.