Султан Селимова џамија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Султан Селимова џамија
Selimija džamija, Knežina.jpg
Султан Селимова џамија на мапи Босне и Херцеговине
Султан Селимова џамија
Султан Селимова џамија
Локација на мапи Босне и Херцеговине
Основне информације
ЛокацијаКнежина, Босна и Херцеговина
Координате44°01′11″ СГШ; 18°45′31″ ИГД / 44.0197003° СГШ; 18.7586449° ИГД / 44.0197003; 18.7586449Координате: 44°01′11″ СГШ; 18°45′31″ ИГД / 44.0197003° СГШ; 18.7586449° ИГД / 44.0197003; 18.7586449
Религијаислам
Оснивањеобнова: 1788. и 1906.
Завршетак изградње16. век
Спецификације
Број минарета1
Висина минарета20 m
Материјаликамен

Султан Селимова џамија се налази у Кнежини код Сокоца. Настала је у вријеме владавине султана Селима Првог (1512—1520.) или за вријеме Селима II (1566—1574) .[1] Џамија је првобитно била црква, коју су турски освајачи претворили у џамију. На цркви је порушен само звоник до око два метра изнад земље. На правоугаоној основи остатка звоника саграђена је осмоугаони минарет. У минарету се улази из џамије са галерије високе око два метра, што је јединствен изузетак код џамија.[2] Године 1951. одлуком тадашњег завода за заштиту споменика културе Народне Републике БиХ, проглашена је спомеником културе и стављена под заштиту државе.

Изглед објекта[уреди]

Зидови су грађени од масивног тесаног камена дебљине 105-111 центиметара. Мунара је уз десни спољни зид објекта, висине 20 метара и спада у више у БиХ. Унутрашност џамије је освијетљена са 26 прозора постављених у четири хоризонтална појаса, са демирима од кованог гвожђа. Први имам у џамији Селимија доведен је са војском из Анадолије из Турске, па његови потомци носе презиме Имамовић. Алем, вјерски симбол који се поставља на врх џамије стар 500 година, сачуван је и стављен на обновљену куполу Султан Селимове џамије. Царева џамија, како су је још звали, сачувала је првобитне декорације и левхе у своме ентеријеру. Импресивну збирку чинило је осам покретних левхи из 18. и 19. вијека исписаних тинтом на пергаменту од којих су неке илуминиране бојеним украсима и течним златом, те двадесетак левхи урађених на зидовима у фреско-техници, које су највјероватније потицале из 1788. године, када је џамија обнављана. Царева је џамија имала и своју књижницу са више десетина рукописних дјела на српском, арапском, турском и персијском језику насталих у времену од 17. до 19. вијека. Вријеме намаза овдје се мјерило великим зидним сатом са клатном, старим више од стољећа и по, а саму џамију красила је завидна збирка од 50 ћилима и 30 серџада, једна од највреднијих у БиХ.[3]

Степен заштите[уреди]

  • Рјешењем Земаљског завода за заштиту споменика културе и природних ријеткости НР Босне и Херцеговине у Сарајеву бр. 201/51 из 1951. године џамија Селимија стављена је под заштиту државе.
  • Рјешењем Завода за заштиту споменика културе НР БиХ бр. 02-883-3 из 1962. објекат је уписан у регистар непокретних споменика културе. У Просторном плану Републике БиХ до 2002. џамија је уведена као споменик II категорије.
  • Комисија за очување националних споменика БиХ, 2004. године донијела је Одлуку да се мјесто и остаци историјске грађевине Селимије прогласе националним спомеником Босне и Херцеговине.

Након првих активности у априлу 2004. године, пронађени су сви уклоњени фрагменти срушеног објекта, па је џамија у потпуности обновљена од истог материјала и свечано отворена 4. септембра 2011. године.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Selimija (Sultan Selima II) džamija u Knežini kod Sokoca, mjesto i ostaci historijske građevine[мртва веза]
  2. ^ Хан Пијесак: простор — вријеме — људи: монографија, стр 29.
  3. ^ Sultan Selimova džamija

Литература[уреди]

  • Добрила Абазовић: Султан Селимова џамија у Кнежини
  • Крсмановић, Јово; Сокановић, Саво; Косорић, Мирко (2011). Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија. Хан Пијесак. ISBN 978-86-914787-0-4. 
  • Службени гласник БиХ број 36/05.: Одлука Комисије за очување националних споменика, на сједници одржаној од 4. до 10. маја 2004. године: „Мјесто и остаци историјске грађевине Селимије (Султан Селима II) у Кнежини код Сокоца проглашава се националним спомеником Босне и Херцеговине“.