Пређи на садржај

Тамириј

С Википедије, слободне енциклопедије

Тамириј (грч. Θάμυρις) је у грчкој митологији био певач из Тракије.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Његово име има значење „густо засађен“.[1]

Митологија

[уреди | уреди извор]

Био је син песника Филамона и нимфе Аргиопе, а ученик чувеног певача Лина. Богови су га обдарили, осим талентом за музику и изузетном лепотом. Био је славан у своје доба, али и надмен, па се хвалио да може да натпева и музе. Зато је организовано такмичење између њега и њих, али је пре почетка направљена погодба; уколико би он био победник, биле су дужне да му поклоне своју љубав, а ако би изгубио да га казне по свом нахођењу. Музе су победиле и ослепеле га, а он се из очајања бацио у реку. Међутим, његова казна се наставила и у Подземљу, где је седео окружен великим грешницима, крај лире са покиданим струнама. Његова душа је изабрала живот славуја.[2] Према другој причи, Тамириј је био заљубљен у Хијакинта и он је, према предању, био први мушкарац који је волео друге мушкарце. Међутим, у Хијакинта се заљубио и бог Аполон, коме Хијакинт није могао да одоли и био је растрзан између њих двојице. Како би се решио супарника, Аполон је убедио музе да се Тамириј хвалио како боље пише стихове за музику и поезију од њих. Оне су због тога толико побеснеле да су му одсекле језик, поломиле сваки прст и из памћења избрисале познавање нота и акорда.[3] Орфејеву мајку Менипу су сматрали Тамиријевом кћерком, а певача Музаја, његовим сином.[2] Конон је говорио да је Тамириј постао краљ Скитије захваљујући вештини свирања китаре.[4]

У уметности

[уреди | уреди извор]

На атичкој црвенофигуралној вази из 460-450. п. н. е., која се чува у Музеју лепих уметности у Бостону у држави Масачусетс, приказано је седам муза (мада се седма налази на прилично оштећеном делу), са највероватније рустичним бардом Тамиријем, мада је можда представљен песник Хесиод или Архилох.[5]

Други ликови

[уреди | уреди извор]

Тамириј је био и један од бранилаца Тебе у рату седморице против Тебе, кога је убио Актор.[4]

  1. ^ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  2. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ everything2.com: Hyacinth, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ а б Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: Dictionary; -{Talaus to Thoos
  5. ^ theoi.com: THAMYRIS & THE MOUSAI , Приступљено 25. 4. 2013.