Трг Републике Хрватске у Загребу

Трг Републике Хрватске је један од највећих тргова у Загребу.

Центалним делом трга доминира зграда Хрватског народног казалишта, а уоколо су смештене једне од најлепших и највећих јавних зграда историцистичке архитектуре XIX века у Загребу.

Историја трга[уреди | уреди извор]

Трг Републике Хрватске, свој данашњи изглед добио је у времену од 1855. (кад је започета градња тадашње болнице на јужним ливадама и пашњацима ондашњег града) до 1964.(када је подигнута зграда Жељпоха). Данашни трг је први у низу од трију тргова западнога крака тзв. Ленуцијеве потковице (назване тако према загребачком градском инжењеру Милану Ленуцију, 1849.-1924. који је у доба историцизма, последњих деценија XIX века, урбанистички уоквирио средишњи део Загреба ланцем тргова, којем - источну страну чине данашњи Томиславов, Штросмајеров и Зрински трг, а Марулићев, Мажуранићев и Трг Републике Хрватске - западну страну. Спојница оба крака потковице је Ботаничка башта.

1855—1856. На северној је страни подигнута је прва зграда на будућем тргу, за потребе болнице Милосрдних сестара, (од 1868. до 1882. у њој се налазила фабрика дувана), од 1882. преузима је загребачко Свеучилиште, а данас је у њој смештен Ректорат и Правни факултет. Архитекта је био Лудвиг фон Цети.
1864. у тек подигнутој згради болнице (која то никад није ни била), одржана је Прва далматинско-хрватска-славонска привредна изложба.
1874. на источној страни подигнута је зграда која је данас седиште издавачког предузећа Школска књига, према пројекту Јанка Јамбришака (ова грађевина доживела је бројне преправке).
1876—1878. на источној страни подигнута је двоспратна зграда Хрватскога господарског друштва (данас део Правног факултета)према нацртима архитекте Фрање Клајна. (Године 1922. надограђен јој је трећи спрат).
1884. Трг је омеђен и са југа, довршен је дом гимнастичког друштва Хрватски сокол и певачког друштва Коло. Зграда је подигнута према ревидираном пројекту архитекте Матије Антолца. Западно је крило дограђено током подизања Хрватскога народног казалишта (аустријски архитекта Феллнер и немачки архитекта Хелмер) и служило је у почетку као остава за кулисе (данас у њему налази дворана за балетске пробе, мајсторске радионице, просторије за грејање и климатизацију позоришне зграде). То је крило од 1969. пространим подземним ходником повезано с главном зградом.
1888. подигнут је још један репрезентативан објект зграда Школе примењене уметности и дизајна (Загреб) и Музеја за уметност и обрт на западној страни будућег трга, по пројекту Хермана Болеа.
1889. Трг се затвара са источне стране, подигнут је Учитељски дом, архитекта Леа Хенихсберга. Њени су први станари били: Учитељска задруга, Хрватски педагогијско-књижевни збор и средишњи одбор Савеза хрватских учитељских друштава
1891. на простору новог Сајмишног трга одржана је велика Јубиларна привредно-шумарска изложба.
1891. на севернозападном углу трга подигнута је угаона двоспратница, према пројекту Куна Вајдмана, (у њој је данас смештен Лексикографски завод Мирослав Крлежа).
1895. свечано је отворена нова зграда Хрватскога народног казалишта у присуству цара Фрање Јосипа.
1899. подигнута је угаона двокатница на источној страни трга(према тадашњој Маровској улици) према пројекту Мартина Пилара(сарадници; Јулио Мели и Драгутин Бауда), 1922. двоспратница је надограђена трећим спратом и мансардом по нацртима Otona Goldscheidera. Данас је у њој позната загребачка Казалишна кавана.
1903. на југозападној страни подигнута је сецесијска грађевина позната као зграда СКФ, према пројектима Леа Хенихсберга и Julija Deutscha, уз сарадњу Вјекослава Бастла.
1905. постављен Зденац живота испред зграде ХНК, према нацрту Ивана Мештровића.
1908. постављен је споменик Св. Јурју (рад Антона Доминика Фернкорна, iz 1853) пред палатом Трговачко-обртничке коморе, данас је тај кип премештен пред зграду СКФ.
1911—1912. преуређење северног дела трга према пројекту Игњата Фишера, постављен је Зденац живота, а обелисци – канделабри око зграде позоришта пресељени су на Мирогој.
1913. источно од зграде Кола, подигнута је кућа Франк, коју је у стилу ренесансне палате пројектовао Виктор Ковачић.
1964. на западној, празној страни подигнута је пословна зграда Жељпоха (касније Феримпорт) од 1961. до 1964, према пројекту архитекте Станка Фабриса.

Хронологија имена трга[уреди | уреди извор]

Сајмишни трг (1878—1888)^[1]
Свеучилишни трг
Вилсонов трг (1919—1927)
Трг краља Александра I (1927—1941)
Трг I. (1941—1945)
Казалишни трг (1945—1946)
Трг маршала Тита (1946—2017)^[2]
Трг Републике Хрватске (од 2017)^[3]

Извори[уреди | уреди извор]

^ Златко Домљан:О трговима и киповима, Вјесник, понедељак, 21. април 2008^{[мртва веза]}
^ Ранка Франц-Штерн: Исправљање погрешки из текста о Тргу маршала Тита, Вјесник, четвртак, 8. јуна 2000^{[мртва веза]}, Приступљено 25. 4. 2013.
^ „Zagreb City Assembly Renames Marshal Tito Square”. Архивирано из оригинала 01. 09. 2017. г. Приступљено 01. 09. 2017.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Златко Домљан:О трговима и киповима, Вјесник, понедељак, 21. април 2008^{[мртва веза]}

[2] Ранка Франц-Штерн: Исправљање погрешки из текста о Тргу маршала Тита, Вјесник, четвртак, 8. јуна 2000^{[мртва веза]}, Приступљено 25. 4. 2013.

[3] „Zagreb City Assembly Renames Marshal Tito Square”. Архивирано из оригинала 01. 09. 2017. г. Приступљено 01. 09. 2017.

[1]

[2]

[3]